„Inherent Vice” (2014)

Submitted by Nikola Bočkor on 17/04/2015 - 17:40

1 Inherent Vice

Novi film Pola Tomasa Andersona donosi nam priču o Doku, privatnom detektivu koji je i dalje zaljubljen u svoju bivšu devojku Šastu Fej. Ona mu otkriva plan žene svog ljubavnika, velikog biznismena u oblasti nekretnina, a taj plan je da ga strpa u psihijatrijsku ustanovu.

Kao fan Pola Tomasa Andersona znam koliko je filmofila širom sveta sa nestrpljenjem očekivalo ovaj film, i nisu sumnjali da će to biti još jedno remek-delo ovog genijalnog reditelja. Međutim, moram da kažem, svestan da će verovatno biti ljudi koji se sa mnom neće složiti, da me je ovaj film umorio i ostavio ravnodušnim. Znam da postoji veliki broj ljubitelja sedme umetnosti koji za Andersona smatraju da je na izuzetno visokom nivou, ali imajte na umu da ga i ja veoma cenim, a – kad je to rečeno – ovaj film mi se prosto nije svideo. Zaplet i diajlozi su veoma teški, a likova ima previše. Čak i ako biste uspeli da ispratite sve zavrzlame ove priče, to bi od vas zahtevalo toliku mentalnu moć da jednostavno ne bi ostalo dovoljno prostora da se unesete u film. U ovom filmu prosto nema mesta za disanje, toliko je pretrpan zapletom da me čudi kako glavni heroj, inače non-stop pod uticajem opijata, ostaje u kontaktu sa svim dešavanjima.

2 Inherent Vice

Fantastični Hoakin Finiks je savršeno izneo ulogu hipika, zavisnika od raznih opijata, koji ima jedan nonšalantan pristup dešavanjima oko sebe, u toj meri da ovaj film u nekim trenucima prelazi u parodiju ili satiru detektivskih filmova, i u tim trenucima je više nego zanimljiv. Ovo je na neki način kombinacija „Velikog Lebovskog” i „Kineske četvrti”, ali će gledaoci pre svega pokupiti korist i uživanje iz uticaja „Velikog Lebovskog”. Ceo taj osećaj 70-ih, sa jednim tako stonerskim likom kao što je Dok, uvlači vas u specifičnu atmosferu, koja donosi određen odnos sa likovima koji daje osećaj zbunjenosti (pod uticajem narkotika).

Veliki je problem, kao što sam na početku rekao, to što gledalac ne stiže da uživa u tom fenomenalnom svetu koji je izgradio Pol Tomas Anderson. Mogao je da bude sledeći Dude, a ovako se Dok izgubio u ovom neredu od filma, premda je fenomenalan lik. Džoš Brolin, koji je takođe odlično izneo svoj lik, nije dovoljno iskorišćen, premda ima više nego genijalnu završnu scenu koju ću pamtiti.

I pored sveg eksponirajućeg dijaloga, film povremeno uvodi i naraciju iz offa. Po ovome možete da shvatite u kojoj je meri ovaj film prezasićen zapletom. Kao i svaki Andersonov film, ni ovaj nemu uobičajenu naraciju, premda je sa ovom otišao predaleko. To je čudno, s obzirom na kvalitet scenarija i napisanih dijaloga koji su dobri, čak i sa pomenutim problemima, ali samo pripovedanje je falično.

3 Inherent Vice

Za sve ljubitelje P. T. Andersona ovaj film je neizbežan, tako da bih vam ovom prilikom uputio jedan savet ako film još uvek niste pogledali. Nemojte se previše opterećivati radnjom i zapletom, pokušajte da se uvučete u svet i atmosferu ovog filma, i da uživate u zanimljivim i odlično predstavljenim likovima tipičnim za Andersonove filmove. Verujem da ćete tako imati mnogo verniju i potpuniju sliku o ovom filmu, barem od one koju ja trenutno imam u glavi.

Premda je ovo po meni najslabiji Andersonov film, mislim da će kod najzadrtijih fanova pronaći odobravanje, posebno ako prihvate moje savete. Ali što se mene tiče ovo je film iz njegove filmografije koji neću reprizirati.

 

Ocena: 5/10

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: