Samopouzdanje - urođeno ili stečeno?
Davno sam u jednoj emisiji slušala jednog pametnog čoveka. U razgovoru sa njim voditeljka se dotakla i pitanja ekstrovertnosti i introvernosti, na šta je on odgovorio da čovek, po prirodi, prvu polovinu života provodi kao ekstrovertna, a drugu kao introvertna osoba, ili obratno.
„Šumadinac pali topa” – mahinacijom do promjene svijesti
Ponesen patriotskim zanosom, a podstaknut člankom RTS-a o srpskim rodoljubivim pjesmama1, potražio sam i jednu od mojih omiljenih „Jeremija pali topa” koju izvodi Tozovac. Kao predlog mi je na „Jutjubu” izašla i verzija te pjesme iz nekog našeg starog filma „Sreća u torbi”2. Scena počinje kao proslava, i, kada jedan od aktera kaže: „Gasi svetlo, u mraku ko u braku”, saznajemo da je to zapravo neka vrsta momačke večeri (pošto je očigledno da nema žena). Tada se pale svijeće i oni ga nose kroz kuću pokrivenog bijelim plaštom i viču: „Vječnaja pamjat!” Te riječi inače na pravoslavnim sahranama izgovaraju sveštenik i vjerni narod, i one predstavljaju nadu i molbu Gospodu da ime pokojnika bude ponavljano u vječnosti. Dakle, da ne bude zaboravljeno, pošto je ideja – onom koji je zaboravljen, koga niko ne spominje, nema spasenja.
Promena
Ako želiš da u životu bilo šta uradiš, moraćeš da se promeniš. A kada kažem da se promeniš, mislim na promene od kojih si bežao/la celoga života. Bežao/la si od njih zato što se plašiš, zato što ništa nisi uspeo/la da završiš, uvek odustaješ i ideš linijom manjeg otpora, zato što si kukavica!
Give, take and share: Zašto je ljudima tako teško da dele?
Nemam odgovor na ovo pitanje. Ni ja ne volim da delim. Ali postoji granica. Ne volim da pozajmljujem garderobu. Niti da je uzimam od drugih. Samo ponekad. I to retko. Ne volim da pozajmljujem knjige (osim ako nemam potpuno poverenje u tu osobu, da mi knjigu neće vratiti u lošem stanju).
Zašto se ne treba bojati razočaranja u ljubavi?
Zašto bi se iko bojao razočaranja u ljubavi? Još bolje pitanje – šta je to u tom razočaranju što je tako strašno, što nas nagoni da licitiramo sa time kada ćemo reći „volim te“, ili da se prepustimo u ruke drugoga, da budemo pripitomljeni, kako se to lijepo kaže u „Malom princu“?
Mali prilog razumijevanju snova
Snovi imaju mnogo svrha. Uopšte, sanjanje je jedna od najnasušnijih potreba organizma. Procene su da se može pre preživeti bez hrane nego bez spavanja i sanjanja. Ipak, nema dominantne, probitačne teorije zašto sanjamo, čak ni zašto spavamo.