Svi ti plagijati Gorana Bregovića

Submitted by Igor Markovich on 28/06/2013 - 15:18

1

Iako samo šačica muzičkih izvođača i kompozitora sa prostora bivše Jugoslavije može da se pohvali svetskom ili evropskom slavom, najpopularniji u toj šačici došao je do zvezda dosta lakšim putem. Govorimo naravno o poznatom Bregi i njegovim muzičkim vragolastim dogodovštinama (da ne upotrebimo neki grublji izraz poput krađe, lopovluka, itd). 

2

Godine, sada već daleke 1974, na svetlo dana izašao je album prvenac sarajevskog benda Bijelo Dugme, pod naslovom Kad bi bio bijelo dugme. U prvobitnom sastavu bili su Željko Bebek (vokal), Zoran Redžić (bas-gitara), Ipe Ivandić (bubnjevi), Vlado Pravdić (klavijaturista) i, last but not least, kompozitor, aranžer i gitarista Goran Bregović. Kako to kažu zvanične biografije, Goran tada beše inspirisan muzikom grupa Led Zeppelin i Deep Purple koju je kombinovao sa notama koje je crpeo iz narodnog podneblja. Vrtoglavu popularnost koju je, počevši od prvog albuma, Bijelo Dugme dostiglo u praktično celoj SFRJ zasenilo je činjenicu da se iza mnogih kompozicija, iza kojih se potpisivao dotični, nalazilo brdo plagijatorskih elemenata (u nekim pesmama je to bilo celokupno kopiranje, u drugim određeni delovi). Mnogi muzički kritičari su krivicu za ovakvu slobodu krađe svaljivali na tadašnju političku vrhušku, za koju su smatrali da je iskorišćavala muzičare kako bi odvraćala omladinu od svakodnevnih problema sa kojima se susretala jugoslovenska mladež i društvo generalno (ako je tako nešto uopšte postojalo). Ono što su zaboravili jeste da tada nije bilo Interneta i da je pristup muzici koja se proizvodila u inostranstvu (pre svega na Zapadu) bio znatno otežan, što je važilo i za nabavku stranih vinila. Dakle, manevarski prostor za kraduckanje od strane velikog muzičara je bio prilično širok. Već se od prvog albuma krenulo sa svojatanjem tuđeg truda (odnosno potpisivanje tuđih kompozicija):

BIJELO DUGME – NE SPAVAJ MALA MOJA MUZIKA DOK SVIRA (1974)

CHUCK BERRY – ROCK AND ROLL MUSIC (1957)

Da ironija bude još veća, prvu pesmu na prvom albumu upravo je zauzela plagijatska tvorevina. Doduše, mnogi će verovatno reći da pesma nije u celosti prekopirana, ali je nepobitna činjenica da je sličnost ipak prevelika da bi bila slučajna. Na istom tom prvencu, u pesmi Patim evo deset dana, našli su se i elementi pesme Tush poznatog američkog sastava ZZ Top. Kad bi bio bijelo dugme „dalo” je još jedan „originalan hit”:

BIJELO DUGME – BLUZ ZA MOJU BIVŠU DRAGU (1974)

LED ZEPPELIN – SINCE I’VE BEEN LOVING YOU (1970)

Možda se tolika buka i ne bi dizala da se u svim sledećim albumima, kao i na prvom, Bregović nije potpisivao na pesme koje je „komponovao”. Tu svoju tradiciju nastavio je i kasnije, nakon faktičkog raspada Bijelog Dugmeta, u solo karijeri. Tradicionalne pesme naroda Balkana širom sveta je sa svojim orkestrima svirao kao svoje, čime je nipodaštavao vrednost kulturnih nasleđa svih naroda Balkana zarad egoizma i slave. Nije se ograničavao čak ni na balkanski melos i američku muzičku industriju, već je uzimao i elemente narodnih ruskih pesama. Toliko je daleko išao da je sa svojim „kolegama kompozitorima” preuzeo refren poznate ruske narodne pesme, a koju je, pretpostavljamo, preuzeo iz izvedbe Olge Jančevecke (ruske emigrantkinje, jedne od najpoznatijih pevačica baladi i romansi u međuratnom i posleratnom Beogradu):

BIJELO DUGME – HAJDEMO U PLANINE (1986)

OLGA JANČEVECKA – HOROŠ MALJČIK (ruska narodna pesma)

Mnogi će sporiti da je preuzimanje delova pesama, njihova modifikacija, i kasnije pretakanje u „nove pesme”, zapravo isto deo umetnosti stvaranja muzike. Takav argument bi možda i imao  čvrst temelj na kojem bi stajao, samo ukoliko bi takav novi vid muzičarenja bio sveden na minimum. Ovde to, nažalost, nije slučaj:

BIJELO DUGME – ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU (1975)

ARGENT – I AM THE DANCE OF AGES (1972)

 

BIJELO DUGME – PADAJU ZVIJEZDE (1984)

VAN HALEN – JUMP (1984)

 

BIJELO DUGME – PLJUNI I ZAPJEVAJ, MOJA JUGOSLAVIJO (1986)

PHENOMENA – DANCE WITH THE DEVIL (1985)

 

BIJELO DUGME – ZAMISLI (1986)

RED HOT CHILI PEPPERS – JUNGLE MAN (1986)

 

BIJELO DUGME – LAŽEŠ (1984)

BAD COMPANY – READY FOR LOVE (1974)

 

Stavovi koji su izneseni u ovom tekstu nemaju za cilj da oblate negdašnjeg gitaristu Bijelog Dugmeta (a najmanje celu grupu), već da publici i slušaocima ukažu na činjenicu da njihova (omiljena) grupa ima i tamnu stranu. To dalje znači da se uspesi Bijelog Dugmeta nimalo ne poništavaju, već se samo pomera ugao na koji se gleda na muziku ove, po mnogima, najpopularnije grupe u bivšoj Jugoslaviji. I dalje ćete uživati u njihovim hitovima, ali, ipak sa malom dozom predostrožnosti.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: 

Comments

Submitted by petar (not verified) on 14/03/2021 - 12:49
Brate nije da je kraduckao nego je krao nemilice. Rekao da je pakirao glazbu zapada i istoka u svoje aranžmane i masi koja nije imala iz(b)vor (vinile ili radio ili tv kanale) u SFRJ.

Pages