1. Kada si počeo da slušaš rok i metal muziku?
Imao sam 11 godina kad sam prvi put čuo rok a dve godine kasnije i metal. To je bilo u sedmom osnovne 1989. godine.
2. Da li se tada slutio kraj SFRJ?
Raspad SFRJ se naslućivao u samom početku devedesetih.
3. Kako se dolazilo do albuma u to, može se reći, ratno vreme?
Do 1991. radili su Jugoton, RTB, Suzy, Diskoton i Helidon pa su se njihova LP izdanja mogla kupiti u Robnoj kući Beograd u Jagodini i u PGP-ovoj prodavnici preko puta stare Robne kuće. Pošto nije puno metal albuma izdato kod nas kasete smo naručivali iz Explosive-a i iz Kopra gde sam recimo nabavio Arise čim je izašao.
4. Gde su se održavale svirke u Jagodini?
Svirke su se najviše održavale u holu velike sale bioskopa gde su nastupali mnogi poznati domaći bendovi (EKV, Direktori, Ritam Nereda, Dža ili Bu, Kazna za uši…)
5. Koji pokret je preovladao tokom devedesetih, skinsi, metalci ili pankeri?
Početkom devedesetih najviše je bilo metalaca a sredinom i krajem devedesetih više skinhead-a.
6. Kako je devedesetih jačao skins pokret u Jagodini?
Dizali smo tegove.
7. Da li je bilo sukoba između pankera i skinsa?
Nešto neznatno, malo, između mlađih generacija, uglavnom smo se svi poznavali jer smo svi bili rođeni Jagodinci.
8. Da li si u to vreme bio član nekog benda?
Nikad Više je bio bend u kom sam učestvovao a kasnije svirao i u Proviđenju.
9. Da li se išlo na svirke van Jagodine?
Išlo se u gradove širom Srbije a krajem devedesetih i početkom ovog veka u Mađarsku, Slovačku i Sloveniju.
10. Kako ocenjuješ današnju scenu Jagodine?
Slična je kao i scene u drugim gradovima, dosta dobrih bendova koji nemaju gde da sviraju a kamoli da se afirmišu. O kvalitetnijoj opremi za sviranje, izdavanju albuma i o većim koncertima da i ne govorimo, nažalost. I najgori autorski rad za mene je bolji nego najbolje odradjeni cover.