Knjiga govori o stvarnim junacima koji prolaze kroz mrak da bi od njega nešto naučili, ne plaseći se dubina sopstvene duše znajući koliko ona može biti opasna i kako je lako izgubiti se u njoj. Ali junak mojih pjesama što se više odaljava od samog sebe on se više sebi približava, i dozvoljava da ga patnja daruje mudrošću. Što više boravi u hodnicima vlastite duše u mraku, heroj mojih pjesama nalazi vlastite svjetlo koje isijava iznutra.

Knjiga je nastala veoma brzo, u naletu inspiracije koja me vodila. Knjiga je stavljena po strani i čekala pravi momenat da ugleda svjetlost dana. Knjiga u sebi nosi određene poruke ali i misaona pitanja. Umjetnost za mene je besmrtnost, i ona se živi. Bilo kao njen konzument ili stvaralac, ona je poput disanja.

Iz ugla jednog čitaoca.

Dok tumarah međ policama ruske književnosti gradske biblioteke slučajno naiđoh na jedan umu od ranije poznat naslov. Beše to skup reči koji su na prvu asocirali na poznatu video igru koju, moram priznati, nikada nisam igrao. Ranije sam dosta toga čuo o Metrou Gluhovskig i sve su to bile reči hvale te uzeh tešku knjigu tvrdog poveza s police i rekoh da bacim pogled. Otvorih nasumično stranicu, negde na sredini knjige, očima isto tako nasumično odabrah pasus i videh da oči jednostavno lete preko teksta. Pitko je, pomislih, a i delovala je zanimljivo te sam je zadužio na par dana.

Prošle nedelje je u izdanju Kluba knjige i umetnosti – Gavran izašao prevod poeme „Grob” škotskog pesnika Roberta Blera.

Ovo delo pripada takozvanoj grobljanskoj školi poezije, neformalnom pesničkom pravcu koji se u Engleskoj i Škotskoj javio u prvoj polovini 18. veka. Subjektivan pristup i ton obojen ličnim doživljajem čine „Grob”, kao i druga ostvarenja „grobljanske poezije”, sponom između neoklasicizma prve polovine 18. veka i druge velike epohe koja je obeležila njegov kraj – romantizma.

„Beograđanke”, najnovija knjiga Igora Marojevića koju je protekle 2014. godine objavila izdavačka kuća Laguna, najpre prikazuje, kako pisac navodi, „drugačije žene”.

Den Braun je izuzetan pisac trilera i majstor pretvaranja nekad smiješnih teorija zavjere u sada veoma moguću stvarnost koja je čvrsto argumentovana i prihvatljiva čak i (polu)skepticima. Ono što je Alfred Hičkok predstavljao u dvadesetom vijeku za gledaoce to Den Braun predstavlja danas za čitaoce – on je kralj napetosti.

...oni u principu ionako rijetko čitaju, a i to što čitaju, krive stvari čitaju...

Azra