Danima slušam o prijemu Kosova u Međunarodni olimpijski komitet (MOK). Najjači utisak na mene ostavila je reakcija domaće javnosti u vezi sa ovom odlukom, neosporno veoma burna i osuđujuća, ali neopravdana. Mogu da konstatujem da su se čak čule naznake da srpski sport treba da izađe iz „olimpijske priče”.

Događaj od prije deset dana, na stadionu nekad znanom kao „JNA”, bio je sve osim sportskog događaja. Razočarana lica srpskih fudbalera i albansko spasavanje žive glave od huligana koji ulijeću sa tribina bili su samo najava za ono što će uslijediti.

Petnaest godina je prošlo od NATO bombardovanja i rušenja Kamene palate u kojoj je bilo nekadašnje sedište Generalštaba. U Ulici kneza Miloša iza porušenih zidina još uvek se nazire nekada velelepno zdanje koje i danas ima status spomenika kulture, kao jedva preživeli svedok jednog vremena koje se ne sme ponoviti. Vremena smrti i stradanja.

Tiho i neopaženo, približava nam se pola milenijuma od objavljivanja čuvene „Utopije“ Tomasa Mora. Verovatno ta tišina ni ne treba da nas čudi, jer sama naslovna reč znači „nepostojeće mesto“, to je ostrvo prosperiteta na kojem nema siromaštva, klasnih razlika, kriminala niti pohlepe. Kao takvo, ono je ostalo pusti san mnogih, neuhvatljiva težnja ka savršenom društvu. Kada su odvažni pokušavali da stvore utopiju na zemlji, ti projekti su bili kratkog daha, neuspešni ili promašeni.

Početak raspada SFRJ, propraćen nizom tranzicionih promena na čitavom Balkanu, ucrtao je jedno novo poglavlje u našoj istoriji, takozvani postkomunistički period, u kome su stasavale nove generacije zadojene pričom o patriotizmu i verom u to da je jedina časna smrt pogibija za svoju otadžbinu. Surovi trenutak kada mladi doživljavaju potpuni preobražaj, kada dolazi do pada sistema moralnih vrednosti, najavio je novo doba u kome se ubijalo zbog prekih pogleda i ružnih reči.

Mjesec februar donio je promjenljive vremenske prilike i velike izlive nezadovoljstva u Bosni i Hercegovini. Protesti razočaranih radnika u Tuzli prerasli su u sukobe bijesnih demonstranata sa policijom i nerede i palež širom Federacije BiH (Sarajevo, Zenica, Mostar, Bihać), dok je u Republici Srpskoj tek nagovještena mogućnost protesta malim okupljanjima u Banjaluci, Bijeljini i Doboju.