Mjesec februar donio je promjenljive vremenske prilike i velike izlive nezadovoljstva u Bosni i Hercegovini. Protesti razočaranih radnika u Tuzli prerasli su u sukobe bijesnih demonstranata sa policijom i nerede i palež širom Federacije BiH (Sarajevo, Zenica, Mostar, Bihać), dok je u Republici Srpskoj tek nagovještena mogućnost protesta malim okupljanjima u Banjaluci, Bijeljini i Doboju. Dok su neke kantonalne vlade popadale, a građani počeli organizovati plenume u Tuzli i Sarajevu, na drugoj strani entitetske granice protestima u slučaju neispunjenja svojih zahtjeva prijete opozicione partije i veterani Vojske RS. Ipak, zanimljivo je primijetiti da su političari iz oba entiteta i iz svih etničkih grupa imali gotovo preslikan komentar na protest.
Zaobiđimo standardna prepucavanja tipa „protestima je cilj da se ukine Republika Srpska“ ili „protestima je cilj da izazovu separatizam“ (vjerovatno te iste RS, prim. aut), iako su zanimljiva sa tačke gledišta da su se masovni protesti dogodili na teritoriji FBiH. Interesantnije je, pak, vidjeti kako su to vlastodršci i opozicionari diljem Bosne i Hercegovine razumjeli uzroke ovih nemira koji i dalje potresaju ovu krhku i siromašnu državu. Tako je član Predsjedništva BiH Bakir Izetbegović, u razgovoru sa otpravnikom poslova američke ambasade u BiH Nikolasom Hilom, konstatovao kako je „na protestima iskazano opravdano nezadovoljstvo građana ekonomskim i socijalnim stanjem.“1
Federalni lideri su imali slične reakcije. Predsjednik FBiH Živko Budimir rekao je da „opravdano nezadovoljstvo naroda nije ograničeno samo na Federaciju BiH, niti samo na jedan njen dio, samo je pitanje načina na koje se ono iskazuje“, dok je premijer FBiH Nermin Nikšić izjavio da „svako ima pravo na javno okupljanje i mirno izražavanje protesta, ali nema pravo na nasilničko ponašanje i ugrožavanje bezbjednosti građana.“2 Ipak, dodao je da „građani opravdano iskazuju nezadovoljstvo zbog neprocesuiranja privatizacijskih pljački, za šta niko nije odgovarao.“3 Zlatko Lagumdžija, ministar inostranih poslova BiH i lider SDP-a, istakao je da je „neko kidnapovao opravdano nezadovoljstvo građana.“4
Srpski političari se nisu pokazali puno drugačijima. Tako član Predsjedništva BiH Nebojša Radmanović u intervjuu za Glas Srpske kaže kako su „nezadovoljstvo građana, koje objektivno postoji zbog velike nezaposlenosti i malih plata, iskoristili neki političari i nevladine organizacije da organizuju ne samo masovne, nego rušilačke proteste. Ono što evropski lideri i ambasade govore, da se radi o socijalnom buntu i revoluciji, nije tačno.“5 Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik smatra kako su „primarni razlozi za inicijalne proteste, u Tuzli, bili socijalnog karaktera“, ali da je došlo do „politizacije socijalnog nezadovoljstva.“6 Mladen Bosić, lider opozicionog SDS-a, upozorio je vlast da bi i građani RS mogli na ulice, jer su „građani u RS opravdano nezadovoljni i to nezadovoljstvo raste svakim danom i dodatno je podstaknuto protestima koje gledaju u FBiH.“7
Ni predstavnici tzv. međunarodne zajednice nisu mnogo odstupali od ovog stava, pa je tako visoki predstavnik za BiH Valentin Incko rekao kako „postoji opravdan povod da građani i radnici iskažu svoje nezadovoljstvo zbog teške socijalno-ekonomske situacije u zemlji.“8
Nije li divno i sjajno kako sve političke snage u BiH razumiju i opravdavaju nezadovoljstvo građana? Da, protesti su poslije ispolitizovani ili šta sve ne, ali naše vođe su potpuno svjesne ekonomske situacije običnog naroda u našoj zemlji.
Koristeći identičnu floskulu „opravdanog nezadovoljstva građana“ koje „objektivno postoji“, političari nisu samo htjeli da pokažu kako su svjesni loše situacije, već i kako brinu za svoje glasače, jer očigledno neko želi da „kidnapuje“ i „ispolitizuje“ njihove legitimne zahtjeve u svoje svrhe. Ta floskula je još zanimljivija kad se zna da su svi nabrojani političari već dugi niz godina na vlasti u raznim varijantama, pa se postavlja pitanje odgovornosti za nezadovoljstvo građana, ako je ono već opravdano. Niko od pomenutih, naravno, nije ni pomislio na svoju odgovornost i nije je spomenuo nijednom rječju.
- 1. Mojevijesti.ba, „Na protestima iskazano opravdano nezadovoljstvo građana“, 10.02.2014.
- 2. Haber.ba, “Opravdano nezadovoljstvo nije ograničeno samo na FBiH“, 12.02.2014.
- 3. Dragan Maksimović, DW, “Siromaštvo ujedinjuje bh. građane”, 07.02.2014.
- 4. Sens, “Lagumdžija: Neko je kidnapovao opravdano nezadovoljstvo građana“, 07.02.2014.
- 5. Glas Srpske, “Radmanović: Nećemo dozvoliti rušenje RS“, 15.02.2014.
- 6. Tanjug, „Dodik: Socijalni protesti politizovani“, 09.02.2014.
- 7. Večernje Novosti, „Bosić: Izbori u RS, da ne bude kao u Federaciji“, 11.02.2014.
- 8. 24sata, „Kavazović/Incko“, 13.02.2014.
