Misterija izgubljene kolonije

Submitted by draganmilosevic on 29/10/2013 - 13:50

2 - Misterija izgubljene kolonije

Pre šest godina u SAD je proslavljeno 400 godina od osnivanja prve kolonije na teritoriji Severne Amerike. Koloniju Džejmstaun (Jamestown) osnovali su 1607. godine preduzimljivi trgovci Virdžinijske kompanije, koji su se bavili uvozom duvana. Osnivanje Džejmstauna se obično posmatra kao početak trajne kolonizacije Severne Amerike. Međutim, pravi početak se desio još 1585. godine, i tada započinje priča o misterioznoj, izgubljenoj koloniji.

Prvu englesku ekspediciju, koja je imala zadatak da kolonizuje obalu Severne Amerike, predvodio je ser Ričard Grenvil, dalji rođak čuvenog engleskog moreplovca, ser Voltera Rajlija. Brodovi su prispeli do obale današnje Severne Karoline početkom jula 1585. godine. Grenvil i njegovi ljudi su utvrdili koloniju na severnom delu ostrva Roanoke. To je bila prva engleska kolonija u Severnoj Americi.

Nažalost, odnosi između engleskih kolonista i američkih urođenika, tj. Indijanaca, počeli su vrlo brzo da se kvare. Kolonisti su živeli u stalnom strahu od napada indijanskih plemena, koja nisu blagonaklono gledala na pridošlice. Ovakva situacija je otežavala snabdevanje namirnicama neophodnim za život, tako da je Grenvil već sledeće godine bio prinuđen da zaplovi natrag za Englesku radi dopremanja zaliha. Trebalo je da se vrati u toku iste godine.

Vreme je prolazilo, a kolonistima je bilo sve teže da trpe stalne napade Indijanaca, tako da su na kraju odlučili da napuste koloniju pre Grenvilovog povratka. U to vreme su se brodovi kojima je komandovao ser Fransis Drejk vraćali u Englesku sa Karipskih ostrva. U prolazu su pokupili i preostale koloniste sa ostrva Roanoke. Inače, zanimljivo je napomenuti da su upravo ovi povratnici doneli sa sobom kukuruz, duvan i krompir u Englesku, i prvi put upoznali Engleze sa tim biljnim kulturama.

Kada se Grenvil konačno vratio zatekao je potpuno napuštenu koloniju. Odlučio je da za sobom ostavi jedan odred radi održanja engleskog prisustva u Severnoj Americi. Odred je ponovo naselio koloniju, a Grenvil se vratio natrag u Englesku. Kolonisti su morali nekako da se održe do povratka Grenvila i prispeća novih brodova iz Engleske.

Ser Volter Rajli je 1587. odaslao grupu od 150 kolonista. Njihov zadatak je bio da uspostave kontakt sa starim Grenvilovim kolonistima, i da zatim utvrde novu koloniju u zalivu Česapik. Koloniste je predvodio Džon Vajt, koji je pokušao da nekako popravi odnose sa susednim indijanskim plemenima, ali bez velikog uspeha. Te 1587. godine se rodilo i prvo englesko dete na teritoriji američkog kontinenta. Bila je to unuka Džona Vajta.

1 - Misterija izgubljene kolonije

Pošto se sukobi sa Indijancima nisu prekidali, kolonisti su zatražili od Vajta da se vrati u Englesku i dovede pojačanje. Vajt je zaplovio natrag za Englesku, ostavljajući za sobom 117 kolonista, uključujući i svoju ženu, ćerku i  tek rođenu unuku. Položaj u kojem su se kolonisti nalazili je zaista bio težak, ali tada niko nije mogao ni da pretpostavi da će to biti poslednji put da ih je neko video ili bilo šta čuo o njima. Ono što se desilo nakon odlaska Džona Vajta obavijeno je velom misterije.

Na nesreću po koloniste, u to vreme se u Evropi sve više zagrevao sukob između Engleske i Španije. Svi engleski brodovi su dobili naređenje da se što hitnije vrate u Englesku zbog predstojećeg sukoba sa Španskom armadom. Džon Vajt dugo nije mogao da pronađe dovoljno kvalitetne brodove koje bi mogao da upotrebi za povratak u Ameriku. Tek je 1590. godine konačno uspeo da organizuje jednu privatnu ekspediciju i da zaplovi natrag ka ostrvu Roanoke na kojem su se nalazili kolonisti.

Međutim, kada se vratio zatekao je potpuno pustu koloniju. Kolonisti nisu ostavili za sobom gotovo nikakve tragove. Nigde nije bilo tragova nasilja ili pljačke. Nikakvi grobovi nisu pronađeni u blizini. Sve utvrde i kuće su bile razmontirane, što je ukazivalo na to da kolonisti nisu bili u žurbi u trenutku kad su odlučili da napuste koloniju. Izgledalo je kao da su je iz nekog razloga mirno napustili.

5 - Misterija izgubljene kolonije

Posle izvesnog vremena Džon Vajt i njegovi ljudi su uspeli da pronađu neki trag. Na jednom drvenom stubu utvrđenja bila je urezana reč CROATOAN (KROATOAN), i reč CRO na jednom obližnjem drvetu. Kroatoan je bio naziv jednog obližnjeg ostrva, ali i jednog indijanskog plemena sa kojim su kolonisti dolazili u kontakt. Pre nego što je krenuo za Englesku 1587. godine, Džon Vajt je naložio kolonistima šta da rade u slučaju da im se nešto desi, ili ukoliko ih neko nasilno protera iz kolonije. U slučaju takve nesreće trebalo je da za sobom ostave urezan znak Malteškog krsta na obližnjem drvetu. Pošto krsta nije bilo, Vajt je pomislio da su kolonisti iz nekog razloga odlučili da se presele na ostrvo Kroatoan. Već sledećeg dana Vajt je ponovo zaplovio natrag za Englesku, pošto nije bio u stanju da sprovede istragu o sudbini kolonista.

Šta se zaista desilo sa kolonistima? Postoji više pretpostavki. Jedna od takvih bila je i ona po kojoj su se kolonisti izmešali sa Indijancima i prihvatili njihov načn života. Doseljenici koji su došli u Ameriku tokom 17. veka pričali su zanimljive priče o Indijancima, koji su poznavali engleske metode gradnje i koji su držali ljude evropskog porekla kao zarobljenike. Priča o izgubljenoj koloniji bila je dobro poznata doseljenicima koji su osnovali Džejmstaun 1607. godine. Stanovnici Džejmstauna su tvrdili da su imali prilike da u indijanskim selima vide kuće na sprat, izgrađene od kamena, u skladu sa engleskim stilom gradnje.

Čitav vek kasnije, putopisci su zabeležili priču po kojoj su Indijanci iz plemena Kroatoan tvrdili kako potiču od belih ljudi. Ovo pleme je  bilo izrazito prijateljski naklonjeno prema Englezima, a razlikovalo se od ostalih Indijanaca i po specifičnoj boji očiju koja je mogla da ukazuje na mešanje sa ljudima evropskog porekla. Slično je važilo i za neka druga obližnja plemena.

4 - Misterija izgubljene kolonije

Sve do sredine 18. veka evropski doseljenici koji su dolazili u ove oblasti, povremeno su nailazili na Indijance sa svetlom kosom i plavim očima. Takođe, mnogi su primećivali da Indijanci iz tih plemena koriste mnoge reči koje su bile veoma slične engleskim.

Koliko god da je ova priča o mirnom mešanju Indijanaca i engleskih kolonista izgledala privlačno, nije mogla biti sasvim potvrđena. Mnoga indijanska plemena su se u kasnijim vremenima pozivala na zajedničko poreklo sa stanovnicima ostrva Roanoke, a engleski jezik je počeo da se širi i među onim plemenima koja nisu imala kontakta sa prvim engleskim kolonistima.

Po drugoj pretpostavci, koloniju su uništili Španci. Po trećoj, kolonisti su odlučili da napuste koloniju, pokušali sami da se vrate u Englesku i u tom pokušaju su stradali. Kolonisti su zaista imali jednu veću lađu i nekoliko manjih brodova na raspolaganju. Ovi brodovi su bili sposobni za prekookeansku plovidbu. Neki su čak išli toliko daleko da su pretpostavljali da su se kolonisti sigurno okrenuli kanibalizmu zbog velike gladi i da su se međusobno uništili na taj način. Ipak, ove pretpostavke uglavnom deluju malo verovatno.

Mnogi istoričari su smatrali da su kolonisti jednostavno napustili koloniju zbog nepodnošljive gladi i da su kasnije potpuno uništeni u sukobima sa Indijancima. Kad je kapetan Džon Smit osnovao koloniju Džejmstaun u Virdžiniji, stupio je u kontakt sa velikim indijanskim poglavicom, Povhatanom, ocem čuvene indijanske princeze Pokahontas, i predvodnikom velikog saveza indijanskih plemena. Povhatan je tvrdio da je pobio sve stanovnike ostrva Roanoke, zbog toga što nisu hteli da se pridruže njegovom savezu i priznaju njegovu vlast. Ova njegova tvrdnja nije nikad potvrđena.

Arheološka ispitivanja uglavnom nisu dala velike rezultate, zbog erozije koja je potpuno izmenila i uništila priobalne oblasti u kojima su se nalazila ova prva naselja. Međutim, u skorašnje vreme na videlo su isplivali neki novi dokazi, koji bi mogli dovesti do rešenja ove vekovne misterije.

3 - Misterija izgubljene kolonije

Pre nekoliko godina otkriveni su zanimljivi tragovi na mapama koje je ucrtao Džon Vajt tokom svoje posete ostrvu Roanoke. Ispod malih zakrpa postavljenih na mestu na kojem je karta ispravljana primećen je mali simbol utvrđenja. Mnogi istoričari su izneli pretpostavku da slika predstavlja novo naselje koje su kolonisti izgradili nakon svog odlaska sa ostrva. Džon Vajt je navodno znao da kolonisti planiraju da se pomeraju dalje ka unutrašnjosti američkog kopna. Doseljenici su imali za cilj da tamo stvore trajno naselje. Ukoliko je ova interpretacija karte tačna, to bi značilo da su kolonisti nastavili da se pomeraju u pravcu zapada, ka oblasti u kojoj je kasnije izgrađen Džejmstaun.

Ove mape su smatrane za veoma precizne i kvalitetne. One su bile neophodne ser Volteru Raliju, koji je pokušavao da privuče investitore koji bi finansirali uspostavljanje novih kolonija. Pokazivane su investitorima i pripadnicima plemstva kao dokaz uspešnosti misije. Uz pomoć tih karata, ser Volter je uspevao da održi naklonost kraljice Elizabete, koja mu je dozvoljavala da zadrži povelju, koja je osnivanje kolonija u Novom svetu stavljala pod njegovu kontrolu. Nažalost, arheološka iskopavanja u oblastima ucrtanim na mapi još uvek nisu obavljena, tako da teorija o preseljenju kolonista još uvek ne može biti potvrđena.

U najnovije vreme, istoriji i arheologiji su se pridružila i genetička istraživanja. Tokom 2005. godine je pokrenut projekat DNK analize (Lost Colony DNA Project). Projekat ima za cilj da utvrdi da li su potomci kolonista uspeli da prežive i, ukoliko jesu, u kojoj su meri asimilovani od strane lokalnih indijanskih plemena. Istraživanja su nedavno počela da daju prve rezultate. Zaista se pokazalo da pojedini stanovnici ovih oblasti u Severnoj Karolini imaju genetskih veza sa potomcima prvih kolonista sa ostrva Roanoke, koji danas žive u Engleskoj.

Ovo otkriće je zaista uzbudljivo, pošto nas upućuje na mogućnost asimilacije Indijanaca i Evropljana. To bi značilo da priče o „belim Indijancima”, koje potiču od kasnijih doseljenika, uopšte nisu lažne. Da li će ova istraživanja omogućiti konačno rasvetljenje ove  misterije stare više od 400 godina, ostaje da se vidi.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: