Kada već govorimo o nečemu što se desilo davno, iako ne baš toliko davno, zašto ovu priču ne bismo počeli kao bajku?!
Dakle, nekada davno, pre nešto više od stotinu godina, preko sedam mora, preko sedam gora, žbunja i trava, preko velike mitske vode gde se nalazio i kraj sveta, tamo gde je ništavilo gutalo brodove, tamo daleko, u Americi, jedan čovek dođe na ideju da zabeleži zvuk, baš onako kako ga čuje. Taj se čovek zvaše Leon Skot, i on je samo jedan od onih koji su na istom izumu radili, ali on je prvi u tome uspeo. Sačuvao je glas pevača i note muzičkih kompozicija, ne na papiru, već na prvoj vinil-ploči na svetu. Upravo tog trenutka je počela burna istorija zvuka zapisanog na ploči.
Svaki čovek koji je posedovao gramofon mogao je da pusti pesmu koju želi, sa ploče koju želi, a samu ploču morao je da kupi samo jednom, ili da je dobije na poklon. Nije morao da ide od grada do grada, prateći velike simfonijske orkestre, operske izvođače i razne druge poznate i ne baš tako poznate muzičke sastave. Nije morao da plaća prevoz, smeštaj, kartu... da bi uživao u božanskim melodijama, već je sve to mogao da odradi iz svoje sopstvene dnevne sobe, uz minimalne troškove. Revolucionarno, zar ne?!
Ubrzo nakon prikazivanja ploče svetu, javljaju se i prvi tonski filmovi koji su svoje zvučne zapise čuvali upravo na pločama koje su se distribuirale zajedno sa filmskim materijalom. Bilo je, međutim, problema oko sinhronizovanja zvuka i slike prilikom puštanja takvih filmova. Ubrzo je taj problem rešen na drugi način, a ploča kao format izbačena je iz filmske industrije, ali stiče veoma veliku popularnost u industriji muzike.
Kao što je to slučaj i sa svakim drugim vidom umetnosti, postojali su ljudi koji su rešili da skupljaju ploče, pa su se tako pojavili i prvi kolekcionari, a i dan-danas postoje ljudi koji ploče čuvaju i prikupljaju. Kako je pomama za pločama rasla, izdavači i izvođači su postajali sve kreativniji. Ploče su su se isporučivale u raznim kreativnim omotima, sa različitim brošurama, potpisima autora, tekstovima pesama itd. Kako bi ploče učinili što privlačnijim i kako bi se od ostalih izvođača izdvojili još nečim osim svojom muzikom, neki su pribegavali i drugim interesantnim rešenjima. Prvo su se javile ploče u boji. Na osnovni sloj vinil-ploče dodavani su dodatni slojevi boja (npr. crvene, plave, žute, zelene...). Naravno, ove ploče su koštale nešto više. Posebno interesovanje bogatijih kolekcionara izazvale su ploče na kojima su bila nacrtana prava umetnička dela. Okretanje ploče je inspirisalo slikare da po njima slkaju, pa tako, dok se ploča okreće, pred očima slušalaca se stvara umetničko delo, ne samo u vidu muzike već i u vidu interesantnih crteža. Ovakve ploče dostizale su neverovatne cene, neke su dostizale vrednost od čak i do milion dolara.
Kao i ploče, i gramofoni su se razvijali. Prvi gramofoni nisu radili na struju. Okretala se ručica koja je zatezala oprugu. Opruga se polako opuštala, kao opruga u časovniku, okrećući ploču ravnomernom brzinom. Kasnije, na scenu su došli gramofoni koji su radili na struju. Oni su se tokom vremena sve više usavršavani. Posebna umetnička dela, često ručno izrađivana, jesu džuboks-aparati koji se mogu videti u mnogobrojnim filmovima. Mesto im je u barovima i kafićima. U džuboks biste ubacili kovanicu i sa liste birali pesmu koju želite da čujete.
Međutim, sve ima svoj kraj. Dođoše na scenu drugi formati, lakši i praktičniji za upotrebu, i smeniše ploče koje su vladale skoro čitav vek. Prvo audio kasete, pa diskovi, a danas se svaka pesma može preuzeti u digitalnoj formi. Ritual odlaska u radnju radi kupovine ploče, njeno svečano raspakivanje, prvo slušanje, pucketanje gramofonske igle, skladištenje, odlaganje i posebna briga o pločama – odlaze u zaborav. Međutim, vinil-ploča se ne predaje tako lako. I danas postoje izvođači koji pokušavaju da vrate ploču na muzičku scenu. Pre nekoliko godina, poznata svetska grupa Koldplej (Coldplay) je album Paradise, osim u digitalnom formatu, izdala i u vidu ploče koja se mogla kupiti čak i u retkim radnjama na našim prostorima koje i dalje prodaju, kako nove tako i stare, ploče. Pre nekoliko meseci, isto je učinila i Tarja. Ko zna, možda ploča ponovo osvoji muzičku scenu i slušaoce širom sveta.
