Černobiljska katastrofa - Tok događaja (III deo)

Submitted by Aleksandar Mili... on 27/10/2013 - 14:22

2 - Černobiljska katastrofa - Tok događaja (III deo)

Eksplozija se desila 26. aprila 1986. godine u reaktoru broj 4, poznatom kao reaktor „Černobilj”, Nuklearne elektrane „Lenjin”, u 1:23:47 časova posle ponoći po moskovskom vremenu. Prilikom spuštanja kontrolnih šipki u RMBK reaktor, koje je trebalo da snize nastanak neutrona i postepeno zaustave lančanu reakciju, dolazi do povećanja reaktivnosti u reaktoru, što je svakako potpuno suprotno glavnoj funkciji tih šipki. Ova osobina je rezultirala snažnom eksplozijom.

Kada je test počeo, operateri su krenuli sa snižavanjem snage reaktora. Reaktor je na snazi od 200 megavata bilo izuzetno teško kontrolisati i zbog toga su operateri izvadili veliki broj šipki (ostalo ih je 6-8 u srcu reaktora, što je bilo protiv pravila i propisa). Po gašenju turbogeneratora, došlo je do povećanja pritiska u reaktoru, a istovremeno i do opadanja nivoa vode za hlađenje, pošto su pumpe usporavale sa radom, jer je ugašeni generator obezbeđivao energiju za njih. Kao posledica prethodnih poteza, dolazi do povećanja temperature vode na ulazu u reaktor, čime se njegova snaga povećavala do nekontrolisanog nivoa. Operateri su veći deo kontrolnih šipki izvukli iz reaktora, te nisu bili u mogućnosti da na neki drugi način snize snagu istog. Oslonili su se na dugme za automatsko gašenje reaktora u slučaju nesreće, ali parametri u reaktoru su bili toliko visoki da ovaj sistem nije bio u mogućnosti da ugasi reaktor. Čak i da su parametri bili u dozvoljenim granicama, sistem za automatsko gašenje ne bi reagovao, jer je prethodno bio isključen.

1 - Černobiljska katastrofa - Tok događaja (III deo)

U 1:23:04, zatvoren je ventil napojne pare prema turbini. Jedan od sigurnosnih sistema predviđao je da reaktor bude automatski ugašen ako se obe turbine stave izvan pogona. Operateri su želeli mogućnost da ponove test ako bude neuspešan, pa je zbog toga sistem za automatsko gašenje isključen.

Kao što je bilo predviđeno testom, pumpe za cirkulaciju vode su preusmerene na napajanje strujom sa turbine koja je usporavala svoje okretanje. Tok rashladne vode je opao, izazivajući njeno ključanje.

U 1:23:21, zbog povećanog isparavanja vode snaga reaktora je počela da raste.

U 1:23:40, operater pritiska dugme za havarijsko gašenje reaktora, „A3-5”, i kontrolne šipke počinju da se spuštaju u srce reaktora. Kad je počelo spuštanje šipki nazad u srce reaktora, došlo je do potpuno suprotnog efekta. Grafit na vrhu kontrolnih šipki, koji pospešuje reakciju, istiskivao je vodu koja usporava reakciju, i umesto očekivanog gašenja reaktora, njegova snaga je počela da raste velikom brzinom.

U 1:23:44, snaga reaktora je bila neverovatnih 30 gigavata, što je bilo čak 10 puta više od nominalne snage reaktora.

U 1:23:45, peleti goriva su počeli da se raspadaju reagujući sa vodom, izazivajući njeno isparavanje i talas visokog pritiska u cevima sa gorivom.

U 1:23:47 časova, po moskovskom vremenu, došlo je do eksplozije reaktora 4 nuklerane elektrane u Černobilju. Eksplozije su potpuno razorile metalni oklop srca reaktora. Vazduh nesmetano prodire unutra reagujući sa grafitom i na taj način stvara ugljen-monoksid. Taj zapaljivi gas je izazvao seriju od 30 požara unutar reaktora. Plamteći fragmenti goriva i grafita bivaju katapultirani na okolne reaktore i okolinu.

Uzrok rušenja bloka elektrane je parna eksplozija koja je nastala nakon neuspešnog testa. Parna eksplozija je posledica pregrevanja uranijumskih štapova, koji se više nisu mogli hladiti vodom. Prilikom pregrevanja ovih štapova, došlo je do automatskog pregrevanja vode koja je služila za njihovo hlađenje. Došlo je do naglog porasta pritiska u bloku, i ubrzo ni debeli zidovi od armiranog betona nisu mogli da izdrže pritisak, što je dovelo do snažne eksplozije i rušenja tog bloka elektrane. Iznad gorivnih elemenata nalazio se poklopac težak 2000 tona, koji nije uspeo da spase okolinu i svet od radioaktivnih elemenata koji su ispušteni u vazduh tokom nesreće.

 

Nastaviće se.

 

I deo - http://punjenipaprikas.com/%C4%8Cernobiljska-katastrofa-put-bez-povratka-i-deo-1

II deo - http://punjenipaprikas.com/%C4%8Dernobiljska-katastrofa-kobna-gre%C5%A1ka-ii-deo

IV deo - http://punjenipaprikas.com/%C4%8Cernobiljska-katastrofa-uzroci-nesre%C4%87e-i-%C5%BErtve-iv-deo

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: 

Comments

Submitted by Marko (not verified) on 28/10/2013 - 15:03
Pročitao sam prvu rečenicu, i odmah video da ste napravili grešku. Nuklearna elektrana se zvala (i još uvek zove) Černobiljska Nuklearna Elektrana, a reaktor nije imao nikakvo posebno ime, samo je nosio oznaku Reaktor broj 4. Takođe, treba navesti da ne postoji konscenzus među naučnicima o prirodi eksplozije koja je uništila reaktorsku zgradu i podigla poklopac, tj. ne zna se sa sigurnošću da li je to bila parna eksplozija ili eksplozija neke druge prirode. Mogući uzrok eksplozije je i vodonik, koji se nakupio u reaktoru i eksplodirao kada je došao u kontakt sa vazduhom posle manje parne eksplozije, a postoji i teorija o tome da je došlo i do nuklearne eksplozije, mada ova poslednja nije mnogo verovatna.

Submitted by Aleksandar (not verified) on 29/10/2013 - 02:19
Greška ne postoji, terminologija korišćena u ovim tekstovima nije plod mog viđenja stvari, već stručnih mišljenja koja su formirana posle nesreće i koja su na snazi gotovo 30.godina. Černobiljska Nuklearna elektrana se zove i Lenjinova Nuklerana elektrana, među Ukrajincima češći naziv. Isto tako, upravo Ukrajinci reaktor broj 4, neretko nazivaju reaktor Černobilj, tako da taj reaktor među njima ima ime. Što se tiče dileme da li se radilo o parnoj ili nekoj drugoj eksploziji, ne postoje teorije već samo jedna zvanična verzija a to je da se radilo o parnoj eksploziji. Ponavljam, sve tekstove sam napisao prema stručnim mišljenjima i zvaničnim verzijama događaja. Vodonik nije mogao biti uzrok eksplozije, jer je za njegovu eksploziju u kontaktu sa vazduhom neophodna temperatura od 700 stepeni. Ali, jačina eksplozije mogla je da se poveća itekako usled prisustva vodonika. Nagrađeni ugljen monoksid, kao izrazito zapaljiv gas je izazvao požare koji su bez ikakve sumnje podigli temperaturu u reaktoru na 700 stepeni i znatno više iznad ove vrednosti. Tako je mogla da se uzrokuje burna reakcija vodonika i svakako prisutnog vazduha. Nikako vodonik nije mogao da bude glavni uzrok eksplozije jer temperaturni uslovi to nisu dozvolili. Verujte najlakše bi bilo da je uzrok eksplozije vodonik, ali nažalost GRAFIT je u celoj priči bio ogroman problem. Grafit koji je po sastavu ugljenik u kontaktu sa vazduhom, gradi veoma lako zapaljivi CO. Priča po ovom pitanju je jednostavna i ne ostavlja puno prostara za teorije i spekulacije. Pozdrav

Submitted by Bru (not verified) on 03/11/2013 - 20:33
Možda bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi kad bi tekst bio referenciran, ili barem navedena literatura koja se koristila za njegovu izradu.