Koliko god to bilo teško, pokušajte da na trenutak zaboravite da vas nervira to što je napolju oktobar, to što kiša ne prestaje da pada, kao i to što morate da oblačite jakne i kapute. Zamislite da je ponovo leto, i da se nervirate zbog toga što je pretoplo i zbog toga što niste, uprkos tome što ste to tako čvrsto rešili prethodnog leta, doveli formu na željeni nivo. Jeste li?
E, sad, zamislite da ste krenuli na more. Autobusom. Biću slobodan da pretpostavim da ste krenuli u Grčku. Kako to mislite - zašto? Jeftinije je i čistije od one druge varijante za koju ste imali para. Da se ne lažemo, Grci su i ljubazniji od ovih drugih, mada se to i ne može smatrati nekim velikim uspehom. Ali dobro, dosta pljuvanja po toj drugoj opciji, ima i ona svoje dobre strane. Kao što su, na primer...
Nego, da se vratimo na temu. Pronašli ste sedište u kom ćete se kočiti narednih petnaestak sati. Nakon obaveznog uvodnog obraćanja vodiča putnicima, pustiće vam neku sigurica-muziku, uz obaveštenje da će malo kasnije pustiti i neki film. Ta-dam! Festforvardovaćemo tih prvih par sati vožnje, tokom kojih i dalje osećate svoje noge, i doći do tog trenutka kada padate u nemilost filmskog ukusa vodiča koji vam je zapao. To se uglavnom desi nakon pauze kod motela „Predejane”.
Ume da bude prilično hladno u Predejanu, iako je leto.
Izgledi da prvi film koji će vam pustiti neće biti komedija su jednaki izgledima da tamo kuda ste se zaputili nećete čuti srpski. Ili izgledima da će vožnja kroz Makedoniju biti udobna. Ili izgledima da, makar u sebi, nećete opsovati onoga ko sedi ispred vas. Shvatili ste već, to je gotovo nemoguće. Uvek je okej posvetiti svoju pažnju nečemu poput bioskopskog snimka urnebesne i krajnje nepredvidljive komedije Identity Thief i uživati u truckanju dok vam se mozak polako pretvara u kašu. „He-he!”, pomislićete, „Kako je samo smešna ova mala, debela glumica!”. Možda je vodič po prirodi sadista, pa vam pusti neku „romantičnu” komediju. A možda i ovo „komediju” treba staviti pod navodnike? Jedna od takvih urnebesnih komedija je Made of Honor.
Sledeća stvar koja bi mogla da padne na pamet vašem vodiču-sadisti je da pusti neki domaći film. Tiho. Ili preglasno. Nepisano pravilo je da se tiho puštaju noviji domaći filmovi, koje možda niste još uvek odgledali. A naravno da će vam Paradu ili Montevideo, bog te video pustiti toliko glasno da ćete jednostavno morati da odustanete od pokušavanja da sebi probijete bubnu opnu muzikom iz slušalica i da ćete se prepustiti obnavljanju gradiva.
„He-he-he, šutnji!”, govorićete kao u transu.
Međutim, da li zbog umora ili zbog činjenice da ste izgubili dosta moždanih ćelija tokom puta (što zbog loših filmova, što zbog truckanja i krivina po Makedoniji), desiće se i to da će vam se neki od filmova koje je specijalno za vas odabrao vaš vodič, zapravo, i dopasti. Kako svaki od vodiča u svojoj bogatoj kolekciji ima i disk sa nazivom NOVI, među njima će se sigurno naći i neki nakon kog vam mozak neće utrnuti. Bilo da je reč o nekom akcionom filmu, koji će vas privući nebuloznim zapletom, gomilom pucnjave ili privlačnom glavnom glumicom - Shoot 'Em Up ima sva tri - ili da je u pitanju neki trilerčić poput filma Side Effects, koji će vas hipnotisati svojom atmosferom, nećete se osećati izmučeno. Dobro, lažem, bićete izmučeni, ipak ćete prevaliti dugačak put. Što niste lepo otišli u Crnu Goru kao sav normalan svet?
Kakvo je vaše iskustvo sa filmovima iz autobusa? Koji je najlošiji, a koji najbolji film koji ste odgledali ili koji ste makar pokušali da odgledate, ali niste mogli od nečije glave ispred vas?
Comments
Bez Maratonaca, Ko to tamo