Историја приватног живота - Римско царство

Submitted by Дамјан Филиповић on 23/02/2013 - 14:16

ist

Дело Историја приватног живота у издању француске куће Éditions du Seuil је први систематизовани покушај сакупљања те врсте историјске грађе. Сачињено у пет томова, обухвата период од Римског царства до нашег доба. Пројекат је започео француски историчар Филип Аријес 1981. године, а после његa наставио га је његов колега и сарадник Жорж Диби. Велики број историчара који се прихватио овог подухвата није имао подлогу у виду ранијих радова ове врсте, остављајући читаоцу више питања него одговора, што Диби напомиње у предговору књиге. Први том Историје приватног живота написали су Пол Вен,  Питер Браун, Ивон Тебер, Мишел Руш и Евлин Патлажан. Тема je период од раног Римског царства до 1000. године. Овај приказ односи се на први део књиге, који се бави Царством до времена позне антике. 


Књига почиње предговором Жоржа Дибија (5-8), и уводом Пола Вена (9-11). Подељена је на пет великих поглавља (13 – 529), а на крају је дат списак литературе (531 – 551) и индекс имена и географских појмова (553 – 564). Књига је богата и фотографијама материјалних остатака, као што су кипови, портрети и грађевине, испод којих се налази коментар аутора. Прво поглавље написао је Пол Вен, француски историчар и археолог, специјалиста за област античког Рима. Вен пише занимљиво и читаоцима ставља на увид живот старих Римљана, у свим друштвеним категоријама. Његово излагање је подељено на 10 тематских целина, од којих свака обрађује различите аспекте живота становника Царства. Та поглавља су подељена на мање делове који се посебно фокусирају на одређене појмове. 

Прва целина, Од мајчине утробе до последње воље, бави се рођењем и одрастањем Римљана, и положајем који су малолетне особе имале у различитим животним добима. Описани су рађање, одгајање и васпитање деце, као и адолесценција. Римска породица је у већој мери заједница правног карактера неголи природна веза између крвних сродника. Постојао је обичај да се рођена деца остављају на кућном прагу, да их узме ко хоће, а да се усвајају друга. У другој глави Вен описује брачну заједницу. Она је имала и унеколико другачија својства и правила него данас. Било је важно одредити ваљани брак (за разлику од конкубината), ко ступа у брак и под каквим условима, и да ли је то само задатак грађанина или морална обавеза. Аутор упоређује ове појмове са њиховим схватањима у доба Републике, а тако наставља и у следећим поглављима. Наредно поглавље се бави институцијом ропства и његовим развојем. Ропство је било нешто што се подразумевало у античком Риму и питање о његовом укидању никада се није постављало. Положај роба и његов однос са господаром није нужно био рђав, што се показује примерима ослобађања робова, од којих су неки могли да наследе господарево имање.

Четврто поглавље, под насловом Укућани и ослобођеници, доноси нам опис римске породице. Њу су чинили отац породице, супруга, деца, ослобођеници и робови, а уз њу се везују и штићеници, слободни људи који су указивали почаст свом заштитнику. Римска кућа се много разликује од данашње породице, и Вен њу узима као пример који осликава контраст између западне цивилизације и њеног претка. У петом поглављу аутор се бави поделом на приватни и јавни живот. Та подела није била тако јасна јер Римљани нису увек правили разлику између јавних функција и приватног достојанства, између јавних финансија и личне касе. У овом случају не може се правити права паралела са нашим схватањима јавних дужности, јер је римски систем био специфичан. Следећа поглавље је насловљено Рад и доколица. Однос који су многи Римљани имали према овим појмовима најбоље показује наслов првог дела ове целине, који гласи Доконост за похвалу. Сматрало се, да слободан човек треба да управља и наређује, а да му физички рад не пристаје. Одатле је произилазило да је богатство врлина.

Привреди и пословању посвећена је седмо поглавље, из кога видимо да су ове области припадале приватној сфери. Оно што је за данашњи свет нека фирма то је за антику очевина. Радити је недолично, али је пословање и увећавање очевине било пожељно и отмено. Римска привреда је нека врста архаичног капитализма, како сматра Вен. Осма глава носи наслов Цензуре и утопије. Ту се говори о тадашњим моралним нормама и обичајима, ауторитетима, народној мудрости, римској цензури и римском праву. Јавно мњење је од велике важности, јер светина воли да надгледа приватни живот људи и да даје свој суд о њему. Неке неписане норме поштовале су се више од писаних прописа. Претпоследња глава зове се Задовољство и претеривање. Средиште јавног живота у антици била је урбана средина, град, варош. У граду су се одржавале јавне гозбе и приредбе, ту су била и купатила. Људи воле да заједнички уживају у нечему, и зато се по градовима оснивају братства, од којих је зазирала царска власт. Последња тематска целина бави се духовном страном у Римском царству, односно религијом и филозофијом. У њој се говори о односу Римљана према боговима, о схватањима плебса и учених људи и филозофа, и о испреплетаности филозофије и религије.

Ова књига нам пружа увид у мало испитану историју приватног живота. Треба похвалити ауторе за труд који су уложили у сакупљање и сортирање материјала који треба да послужи за ову тему. Пол Вен је дао тумачење свакодневног живота у Римском царству, онако како се може назрети из доступних историјских извора и литературе. Његово рад може да послужи као основа за нека будућа истраживања из ове области.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo materijala ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: