Značaj Belog pokreta

Submitted by Markovic B. on 12/08/2013 - 19:52

Bela armija

Verovatno je veliki broj Beograđana čuo za barona Vrangela čije telo počiva pored crkve Sv. Marka. Sigurno je i mnogim drugima poznat bar naslov romana Mihaila Bulgakova, Bela Garda. Nedavno je javnost mogla da se upozna i sa novim filmskim ostvarenjem Andreja Kravčuka, Admiral.

I pored svega toga, retki su oni koji bi mogli reći nešto više o Ruskom građanskom ratu, skupu sukoba na prostoru nestajućeg Ruskog carstva i nastajuće sovjetske države od 1917. do 1922. Malo je onih koji su dobro upoznati sa pojmovima „Beli pokret“ ili „Bela armija“. Možda uvod ide u smeru pokude, ali zapravo samo iznosim činjenice, i to ne tako poražavajuće. Prvo, zašto bi šira javnost uopšte bila bolje činjenično upućena na tako marginalne događaje, važne samo ako se sagledavaju u okviru izrazito značajnog procesa boljševičke revolucije. Građanski rat nije doneo korist reakcionarima niti je na bilo koji način promenio držanje i svest pobednika. „Beli pokret“ nikada nije ni imao jasnu ideju o načinu vođenja rata i o onome što bi eventualno sledilo nakon pobede. Ako posmatramo taj pokret u okviru istorijskog procesa, videćemo samo hrpu oficira, legalista, zaljubljenika u starine i onih koji su uplašeni od promena. Ništa čemu bi Istorija, učiteljica života, na prvi pogled pridala značaj.

Rusija je pre te kobne 1917. bila jedno zaista zaostalo društvo u pogledu društvenih procesa. Ništa novo nije nastajalo, a ništa staro nije funkcionisalo. Kada sagledamo konture tog društva pred I svetski rat, jasno nam je da je ono na izdisaju. Samo, Istorija, učiteljica života, može da obrazuje svoje đake polako, menjajući ih postepeno, kao što se menja dete koje odrasta ili brzo i mučno, takoreći odjednom. Tako su i društveni procesi od kojih je Rusija dugo bežala morali da budu završeni, a promene pritom nagle. Razlika je u izboru. Rezultat nepromišljenog izbora ove druge mogućnosti ipak, zapanjio je svet. Promene su izgledale apokaliptično, kako Rusima tako i svetu.

Anti-boljševička propaganda

U takvoj atmosferi javljaju se oni začuđeni, uplašeni i razjareni. Sasvim prirodno, oni žele da okrenu točak istorije unazad. To nisu samo oni koji prethodnom sistemu nisu imali šta da zamere, već i drugi, svi oni koji smatraju da se taj isti točak istorije sad odjednom prebrzo okreće, iako je do juče stajao.

Tako je nastao „Beli pokret“. Nikad nije imao jedinstvenu ideologiju, jedinstven cilj. Njegovi pripadnici su bili monarhisti, ali i drugi, socijaldemokrate, zagovornici parlamentarizma. Deo njih verovao je u pomoć sila Antante, a deo je želeo da započne saradnju sa Nemcima. Ovaj pokret nikada nije uspostavio stvarnu jedinstvenu komandu. Aleksandar Kolčak je kratko bio vrhovni upravitelj ruske države, ali ni njega svi nisu priznali. Posle njega svaki oficir vodio je svoju politiku i ratovao svoj rat. Posle Kolčaka, u ovoj naizgled suludoj borbi, relativno značajni su bili i Denjikin, Kapel, Vrangel, Kornilov, Judenič. Niko od njih nije uspeo da ujedini reakciju, da povede ozbiljnija dejstva. Od nastanka ovog pokreta, pitanje je bilo samo koliko će potrajati. Crvena armija je bila u fazi nastanka i postepeno je uništavala svog neprijatelja. Krajem 1922. i početkom 1923. pokret je ugušen u Rusiji. Ostaci oficirskog kadra nastavili su borbu u izbeglištvu.

Anti-boljševička propaganda

„Beli pokret“ na kraju ništa nije postigao u Ruskom građanskom ratu. Ništa nije ni mogao postići. Suština je zapravo u tome što on za globalnu istoriju i nije toliko važan koliko je važna slika jednog društva, vernog starim vrednostima ili prosto začuđenog i zapanjenog. Društva koje kao da je više volelo dojučerašnju učmalost od ovog novog poretka. Poretka u kome nema ni boga, ni cara, ni crkve, ni bilo čega do juče poznatog. Samo takvo stanje svesti, neverica i nemogućnost izbora, čoveka nateraju da vodi rat bez racionalnog cilja, bez jasne ideje i bez izgleda za uspeh.

Samo tu i takvu sliku koju Bulgakov i Kravčuk stvaraju u glavama čitalaca i gledalaca treba zadržati i prihvatiti. I to je istorija svedena na jednu sliku. Samo ta slika reći će onome ko oživljava prošlost više od činjenica o bitkama i promenama u političkom životu. Svedočiće uz veliku dozu melanholije o jednom prirodnom stanju čoveka i čovečanstva i biće značajna za Istoriju čak iako ostale činjenice i događaji nisu.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: