Bitka kod Kurska (I deo)

Submitted by Aleksandar Mili... on 23/11/2013 - 18:47

1 - Bitka kod Kurska (I deo)

Heroj Sovjetskog Saveza, Grigorij Panežko, rekao je: „Bila je takva buka da je probijala uši, krv je iz njih tekla. Opšti tutanj motora, razbijanje metala, grohot, pogoci kumulativnih granata, divlji škrgut raznetog gvožđa, direktni pogoci izbacivali su kupole, savijali topovske cevi. Od pogodaka u rezervoare goriva, tenkovi bi odmah planuli.”.

Bitka kod Kurska je najveća tenkovska bitka u istoriji ratovanja. Istovremeno, ovaj sukob između sovjetskih i nemačkih snaga predstavlja jednu značajnu prekretnicu u Drugom svetskom ratu. Bitka kod Kurska trajala je od 5. jula do 23. avgusta 1943. godine. Najžešće i najznačajnije borbe vođene su oko sela Prohorovke. Pobedu, uprkos većim gubicima, odnela je sovjetska Crvena armija. Treba napomenuti da je za Nemce ova bitka trajala od 5. jula do 20. jula 1943. godine. Osnovni razlog za uzimanje različitih datuma trajanja bitke dve sukobljene strane je što Nemci kao bitku vode isključivo svoju neuspelu operaciju „Citadela”, dok je za Sovjete to bila prva faza, koja je kasnije nastavljena kontranapadima „Kutuziv” i „Polkovodec Rumjancev”. Za Crvenu armiju, Kurska bitka završena je oslobađanjem Harkova 23. avgusta 1943. godine.

Osnovna namera kopnenih snaga nemačkog Vermahta je bila razbijanje središnjeg dela istočnog fronta. Operacija se zvala „Citadela” (nem. Zitadelle – tvrđava). Udar na Kursk predložen je početkom marta 1943. godine od strane feldmaršala Manštajna. Kompletnu operaciju „Citadela” trebalo je izvesti dok se jedinice Crvene armije ne ukopaju i ne stvore odbrambene bedeme. Ipak, snimci iz vazduha pokazali su veoma jake odbrambene položaje Sovjeta. Ti rezultati su pokolebali Nemce, toliko da je feldmaršal Model Hitleru predložio otkazivanje operacije. Drugi feldmaršal, Manštajn, iako zabrinut, predložio je da nemačke snage ostanu u defanzivi, da ofanzivu Sovjeta razbiju kontraudarima u bokove sovjetskih snaga. Ipak, to je plan koji će kod Kurska veoma uspešno sprovesti Crvena armija.

2 - Bitka kod Kurska (I deo)

S druge strane, maršal Georgij Žukov 8. aprila 1943. godine predlaže komandi Crvene armije da se umesto letnje ofanzive i opšteg napredovanja izvrši priprema odbrane i kontranapada. Plan Žukova prihvaćen je 4 dana kasnije. Na pravcima planiranog nemačkog udara, sovjeti su postavili 1.500 protivtenkovskih i 1.700 protivpešadijskih mina na kilometar fronta. Vojska Centralnog fronta, pod komandom generala Rokosovskog, branila je severni, a vojska Voronješkog fronta, pod komandom generala Vatutina, južni bok Kurske izbočine. Obe vojske imale su podršku rezervi sa Stepskog fronta, generala Konjeva.

Plan maršala Žukova, kao što je rečeno, prihvaćen je 12. aprila, kada je Staljin imao u rukama plan „Citadela” nemačkog Vermahta. Informacije su u Moskvu došle preko agenta iz Švajcarske, Rudolfa Reslera. Na osnovu raspoloživih informacija, maršal Žukov je predložio plan odbrane koji je ubrzo i potvrđen. Maršal Žukov je rekao: „Smatram da je nepreporučljivo da naše snage pođu u ofanzivu u neposrednoj budućnosti sa ciljem da preduhtre neprijatelja. Bolje je da se neprijatelj isrpi protiv naše odbrane, da se onesposobe tenkovi i da se svežim rezervama pređe u opštu ofanzivu i tako uništi neprijatelj.”.

3 - Bitka kod Kurska (I deo)

Nemačke snage je na početku operacije činilo 900.000 vojnika (50 divizija), 2.700 tenkova, samohodnih i jurišnih topova, 10.000 artiljerijskih i minobacačkih cevi i oko 2.000 aviona. Grupom armija „Centar” komandovao je feldmaršal Ginter Kluge, a grupom „Jug” feldmaršal Erih fon Manštajn. Njihove udarne snage bile su pod upravom generala Valtera Modela, Hermana Hota, Vernera Kempfa i Valtera Vajsa. U celokupnu operaciju uključene su i elitne SS tenkovske divizije „Adolf Hitler”, „Rajh” i „Mrtvačka glava”. Koliko je ova bitka bila značajna Nemačkoj govori i podatak da su se prvi put u borbi pojavila oklopna vozila Panter, Ferdinand, Hamel, Brumber. Praktično, sva vozila koja su proizvedena u tom periodu poslata su na Kursk.

Sovjetska armija bila je brojnija u ljudstvu, ali i u tehnici. Angažovano je 12 armija, 20.000 topova i minobacača, 920 raketnih bacača (kaćuša), 3.600 tenkova uz 2.400 aviona.

 

Nastaviće se.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: