Kraljevska kruna je jedan od simbola suvereniteta Velike Britanije. Postojala je u nekoliko verzija, počev od XV veka. Što se tiče izgleda današnje krune, dizajn je vrlo sličan onom krune Svetog Edvarda, samo je ova manja i prekrivena draguljima. Na kraljevskoj kruni se nalazi mnogo vrednih dragulja: 2868 dijamanata, 269 bisera, 17 safira, 11 smaragda i 5 rubina.
Na kruni je i nekoliko veoma slavnih dragulja. Na vrhu krsta je safir Svetog Edvarda. Safir je uzet iz prstena Edvarda Ispovednika. Rubin Crni princ je postavljen na prednjoj strani krsta. Slavni Kulinan II (druga Zvezda Afrike), dijamant jastučastog oblika, nalazi se sa prednje strane krune, neposredno ispod rubina Crni princ. Kulinan II je na tom mestu 1909. godine zamenio Stjuartov safir (104 karata) koji se sada nalazi na zadnjoj strani krune. Ova kruna sadrži i bisere kraljice Elizabete. Dva velika dragulja (dijamant Kulinan i Stjuartov safir) međusobno su povezani kružnim udubljenjem koje je ispunjeno sa osam smaragda i osam safira. Između se nalaze dva reda bisera.
Iznad ovog vrlo upečatljivo ukrašenog kružnog dela krune nalaze se četiri polusvoda koji polaze iz zajedničke tačke. Svaki svod simbolizuje krst. Ukupno ih ima četiri, dakle 4 krsta. Između krstova su ukrasi u vidu cveta ljiljana. U njihovom centru je po jedan rubin. Krstovi i cvetovi ljiljana su dodatno ukrašeni dijamantima i safirima. Kruna je opremljena ljubičastom kapom od somota i trakom od hermelina.
Kraljevska kruna je deo ceremonije krunisanja novog vladara. Ona predstavlja zamenu za krunu Svetog Edvarda koja se prvobitno koristila u ove svrhe. Pre Građanskog rata drevna kruna se čuvala u Vestminsterskoj katedrali. Kraljevska kruna se koristi i u različitim zvaničnim prilikama, kao što je Dan državnosti.
Termin kraljevska kruna datira još iz XV veka, kada je izabran dizajn krune sa lukovima, da pokaže da Engleska nije predmet bilo koje druge zemaljske vlasti. Današnja kruna je napravljena za krunisanje kralja Džordža VI, 1937. godine. Dizajn je tesno povezan sa dizajnom krune koja je napravljena za kraljicu Viktoriju 1838. godine. Kruna sadrži nekoliko jako značajnih dragulja o kojima postoje legende. Tu se pre svega misli na safir Svetog Edvarda, minđuše kraljice Elizabete, rubin Crni princ, Stjuartov safir i dijamant Kulinan II.
Safir Svetog Edvarda je predmet legende – jedan od poslednjih aglosaksonskih kraljeva Engleske Edvard Ispovednik (1042–1066) jednog dana je, na osvećenju kapele, prišao prosjaku koji je tražio milostinju. Pošto je sav novac koji je imao dao kao milostinju, on je s ruke skinuo prsten i dao ga prosjaku. Mnogo godina kasnije, dva hodočasnika su iz Svete zemlje vratili prsten, koji im je dao stariji čovek sa uputstvom da ga vrate u Englesku. Kasnije se ispostavilo da je prosjak bio jevanđelista Sveti Jovan. On je rekao hodočasnicima da je mnogo godina ranije, pod maskom prosjaka, dobio ovaj prsten od engleskog kralja. Sveti Jovan se tada zahvalio kralju na njegovoj velikodušnosti i obećao mu da će se uskoro ponovo sresti, u raju. Kralj Edvard je ubrzo po dobijanju prstena preminuo. Sahranjen je sa prstenom na ruci u Vestminsterskoj katedrali 1066. godine. Kada je njegov grob 200 godina kasnije otvoren, telo kralja Edvarda je bilo u perfektnom stanju. Tada je prsten sa safirom skinut sa njegovog prsta. Od tada je ovaj safir deo kolekcije nakita engleske kraljevske porodice.
Minđuše kraljice Elizabete, četiri velika bisera, povezane su sa sedam bisera koje je Katarina de Mediči dobila od Pape Klementa VII, na venčanju sa Henrijem II od Francuske, 1533. godine. Ona ih je kasnije dala ćerki Meri, kraljici Škotske. Posle njenog zatvaranja, navodno su prodati Elizabeti Prvoj. Elizabeta nije volela da ih nosi kao minđuše, već rasute po kosi ili haljini.
O dijamantu Kulinan ovde neće biti reči (priču o ovom dragulju možete da pročitate u tekstu „Dijamant: Kulinan”). Rubin Crni princ, je zapravo veliki oktaedarski kristal promenljive boje koji se uglavnom sastoji od magnezijuma i aluminijum-oksida. To je veliki crveni kamen koji podseća na staklenu gromuljicu. Smatra se da je ovaj rubin dat Edvardu, princu od Velsa i sinu Edvarda Trećeg, posle bitke kod Navareta blizu Viktorije, 1367. godine. Naime, u XIV veku Kastiljom je vladao kralj Petar Okrutni. Njegova vladavina je bila, malo je reći, užasna. Jednog dana, Abu Said, jedan od arapskih poglavica koji je vladao Španijom, došao je da se preda. Petar ga je primio i pozdravio veoma učtivo. Kada je čuo da Abu Said sa sobom nosi dragulje velike vrednosti, uključujući i fantastični crveni rubin, Petar je arapskog poglavicu pozvao na večeru. Tokom banketa su sluge Abu Saida ubijene, da bi Petar Okrutni ubrzo ubio nožem i arapskog poglavicu. Čuveni rubin je pronađen na lešu. Kada su se njegovi podanici i nezakoniti brat pobunili protiv njegove užasne vlasti, Petar je upomoć pozvao Crnog Princa, engleskog kralja Edvarda. Petar Okrutni se vrlo brzo vratio na vlast i zajedno sa Edvardom pobedio u bici kod Navarete, 3. aprila 1367. godine. U znak zahvalnosti, poklonio je kralju Edvardu Abu Saidov crveni rubin. Interesantno je da je ovaj rubin bio jedan od dragulja koje je kralj Henri V nosio na svojoj zaštitnoj kacigi 1415. godine u bici kod Aginkura protiv francuskih snaga. Kasnije, Ričard Treći je, takođe, nosio ovaj rubin na zaštitnoj kacigi, u bici kod Bosfora, gde je izgubio presto, ali i svoj život. Puritanci su uništili kraljevske dragulje. Rubin Crni Princ je kupio jedan draguljar koji ga je preprodao Čarlsu Drugom posle restauracije 1660. godine. Iako je teško dokazati da je to isti kamen koji se danas nalazi na kruni, veruje se da je tako jer postoje brojni opisi vekovima unazad koji odgovaraju današnjem rubinu na kruni.