Ovo nije priča o poznatom glumcu, sportisti. Ovo nije tema koja će na bilo koji način otkriti kako je određeni događaj presudno uticao na istoriju sveta. Priča je neobična i u sebi krije dosta mističnosti. Ove karakteristike idu uz dijamante. Uz neobičnost i mističnost, mora se napomenuti da se radi o najslavnijem i najpoznatijem dijamantu u boji – Plavom dijamantu.
Ovaj visokokaratni dijamant, danas poznatiji kao Houpov dijamant (45,52 karata – 9,104g), pronađen je u Indiji. Iz ove zemlje doneo ga je Žan Baptist Tavernie 1642. godine. Nepostoji saglasnost oko prvobitne težine dijamanta. Ona se kreće u rasponu od 112,23 do 115 karata, što bi u oba slučaja bilo vrlo blizu 23 grama. Zbog ogromnog duga svog sina, Tavernie je bio primoran da proda dijamant 26 godina kasnije. Dobijeni novac je iskoristio za otplatu dugova, a novi vlasnik bio je kralj Luj XIV. Francuski kralj ga je platio 220 hiljada zlatnika, što bi bio ekvivalent sa 147 kilograma zlata. Luj XIV je dragi kamen nazvao Plavim dijamantom krune. Narednih 118 godina čuvan je u francuskim krunskim draguljima. Tokom francuske revolucije, 1792. godine on je ukraden od tadašnjeg kralja Luja XVI i kraljice Marije Antoanete. Naime, kralj Luj XVI je dijamant nosio oko vrata kao deo priveska slavnog reda Zlatnog runa. Tokom revolucije, kralj je skinut sa prestola, kasnije pogubljen a dijamant nestao. Tek u sledećem veku, posle mnogo godina Plavi dijamant se pojavio u Amsterdamu, u firmi Vilhelm Fals gde je bilo naručeno brušenje. Sin vlasnika firme je ukrao dijamant, da bi ubrzo njegov otac preminuo pre svega zbog lošeg zdravstvenog stanja i psihičke iscrpljenosti. Sin se ubio nedugo nakon tog događaja.
Dijamant je 1830. godine prešao u posed izuzetno imućnog bankara Tomasa Houpa. Od tada izuzetno vredan dijamant nosi ime Houp. Frensis Ford, jedan od potomaka bankara se razveo od svoje žene jer je bankrotirao i bio primoran da proda dijamant. Njegova bivša supruga je za propast braka okrivila dijamant. Ona je preminula u ogromnoj bedi. Od samog otkrića, dijamant Houp prati priča da je proklet i da svaki njegov vlasnik tragično okonča svoj život. Tako je bilo sa Batistom Tavernieom, koji je izgubio život u Indiji, ali i kasnije sa francuskim kraljem koji je pogubljen na giljotini. Kasnije je dijamant kupio broker Žak Kolo, koji je ubrzo poludeo, a zatim izvršio samoubistvo. Bolje sreće nisu bila ni naredna dva vlasnika ruski princ Kanitovski i grčki zlatar Simon Matarides.
Ruski princ Kanitovski poklonio je dijamat balerini Foli Beržera, koju je kasnije udavio jer ga je varala sa drugim. Princ je ubijen u oktobarskoj revoluciji kada ga je narod linčovao, a potom mu i raskomadao telo. Pomenuti zlatar Matarides, odmah po kupovini dijamanta pada u provaliju i umire. Turski sultan Abdul Hamid ga je kupio 1908. godine za neverovatnih 400 hiljada dolara, ali nedugo po kupovini dijamanta, on ubija svoju ženu. Naredio je Habibu da proda dijamant kad mu se presto počne “klimati”. Tako je i bilo. Habib je Houp u Parizu prodao 1909. godine prodao za svega 80 hiljada dolara. Pariski draguljar Simon Roseno kupuje ga za 400 hiljada, a zatim preprodaje za 550 hiljada franaka dijamant Houp.
Dijamant prelazi u vlasništvo porodice Meklin koju su snašle velike tragedije. Edvard Meklin je kupio Houp od Pijera Kartijea 1911. godine za 300 hiljada dolara, a onda ga poklonio svojoj ženi. U potpisanom ugovoru između Kartijea i Meklina stajalo je da ukoliko porodicu Meklin snađe bilo kakva nesreća u 6 meseci od dana kupovine, dijamant Houp će biti zamenjen u nakitu jednake vrednosti. U tih 6 meseci krenulo je uništenje porodice Meklin. Prvo je preminula majka Edvarda Meklina, a potom i sve sobarice u kući. Potom je sina od 10 godina pregazio auto. Usledila je i smrt preostala dva sina. Edvard Meklin se zbog razvoja događaja propio i razveo. Sve to je rezultiralo da 1933. godine izgubi vlasništvo nad Vašington Postom. Njegova ćerka umire u trenutku dok je nosila dijamant Houp oko vrata. Od ove porodice, dijamant Houp prelazi u ruke Harija Vinstona. Prema verovanju, jedini način da se skine prokletstvo predmeta koji donosi nesreću je njegovo poklanjanje. Draguljar Vinston je upravo to učinio 1849. godine, poklonio je dijamant Houp vašingtonskom Smitsonian muzeju. Upravo ovde se i danas nalazi dijamant koji je osiguran na 250 miliona dolara. Iako nije verovao u prokletstvo, Vinston je dijamant poklonio da bi omogućio svetskoj javnosti da vidi nešto predivno. Pored dva poznata imena Houp i Plavi dijamant, dragulj koji je obavijen velom misterije i tajne ima još nekoliko naziva - Francuski plavi (Le bleu de France), Dragulj kralja (Le bijou du Roi), Plavi Tavernieov (Tavernier Blue).
Ovaj dijamant je posle Mona Lize u Luvru, najposećeniji objekat u svetskim muzejima. Po uzoru na dijamant Houp, izmišljeno je “Srce okeana” (Heart of the Ocean) - plavi dijamant u jednom od najboljih filmova svih vremena Titanik, Džejmsa Kamerona. Očigledno je, dijamant Houp gotovo svim vlasnicima doneo mnogo nesreće i tragedije. Da li je to slučajnost ili ipak postoji nešto u priči u prokletstvu verovatno nećemo nikada saznati.
