Promena

Submitted by milos266 on 24/03/2014 - 12:41

2 Promena

Ako želiš da u životu bilo šta uradiš, moraćeš da se promeniš. A kada kažem da se promeniš, mislim na promene od kojih si bežao/la celoga života. Bežao/la si od njih zato što se plašiš, zato što ništa nisi uspeo/la da završiš, uvek odustaješ i ideš linijom manjeg otpora, zato što si kukavica!

Znaš li iz čega nastaje kukavičluk? Nastaje iz hrabrosti. Ne moraš da mi veruješ, ali tako je. Samo se seti detinjstva, onih dana kada nismo razmišljali ni o čemu, samo smo se igrali, istraživali svet oko sebe i divili se svemu. Nismo znali za strah, sve dok nam stariji ne bi rekli da je to nešto strašno i šta sve može da nam se desi. Tako je i sada, taman kada pomisliš da možeš nešto da uradiš, neko ti kaže kako ti to u stvari ne možeš, kako je to nedostižno za tebe i kako to mogu samo posebni ljudi, najbolji među nama. E, pa – lažu! Ja ti kažem da i ti možeš da uradiš sve što i oni. Možda čak i više. Problem je u tome što su ti ljudi bili odlučni, nisu slušali one koji su im pričali da nisu za nešto sposobni. Jednostavno, pobegli su iz sredine koja ih sputava. Ali nisu promenili lokaciju, to ne menja ništa. Promenili su društvo, osobe sa kojima provode vreme. Počeli su da se druže sa kreativnim ljudima, sa ljudima koji motivišu druge da urade stvari koje su ranije samo u snovima činili.

Ali pre toga, moraćeš da promeniš svoj način razmišljanja. Možeš ti da promeniš mnogo toga kod sebe, čak i da promeniš društvo, ali znam da ćeš u sebi osećati da to nije to, da ne misliš kako će ti to doneti bilo šta dobro. To je zato što tvoje vrednosti nisu na istom nivou sa tvojim željama. Tebe je sramota da čitaš knjigu, da učiš, da radiš. Ali nije te sramota zato što je to tvoje mišljenje, već zato što živimo u takvom svetu, gde je normalno da te bude sramota tih stvari. Ne treba da menjaš svet, već da menjaš sebe i svoje vrednosti. Shvati da ti učenje, čitanje, rad i trud mogu doneti mnogo više nego što možeš i da zamisliš. Ako želiš da budeš deo većine, deo pomahnitale i bolesne većine, onda nemoj ovo dalje da čitaš, već nađi drugi način da potrošiš svoje vreme. Ja želim da se razlikujem od drugih, želim da budem deo manjine koja radi na sebi, trudi se i nikad ne odustaje od svojih ciljeva. Ne interesuje me šta će se pričati o meni, jer – uvek će neko pričati. Ne živim ja svoj život za druge, već samo za sebe i stalo mi je samo da budem srećan sa onim što radim.

„Ako sutra budeš radio ono što radiš danas, imaćeš sutra ono što imaš danas.“

Promena ne sme da se dogodi samo jednom, to je proces koji traje večno i moraš svakoga dana nešto da menjaš. Ako nisi zadovoljan onim što imaš danas, onda definitivno moraš nešto da promeniš. Veruj mi, kada počneš da se menjaš, nikada nećeš biti zadovoljan i uvek ćeš nešto menjati da bi bio što bolji. To je i poenta, zar ne? Da postaneš najbolji, ali ne bolji od drugih, već najbolji što ti možeš da budeš, da izvučeš maksimum iz sebe. Svakoga dana se trudi da budeš bolji nego što si bio juče i uspećeš.

I – nema čekanja! Moraš odmah da počneš, pošto mnogo kasniš. Za godinu dana ćeš se kajati što nisi počeo danas. Zato dobro pogledaj oko sebe i zapitaj se: „Da li je ovo život koji sam sanjao? Da li želim ovako da provedem ostatak svog života? Da li sam zadovoljan?“. Svakoga dana postavljaj sebi ovakva pitanja i jednog dana ćeš uspeti. Samo nikad, ali nikad, ne odustaj! Jednoga dana ćeš se setiti kakva si osoba bio/la i smejaćeš se tome. Do tada, uspeh postaje tvoja vera, a trud tvoja molitva.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: