Give, take and share: Zašto je ljudima tako teško da dele?

Submitted by lilo on 17/03/2014 - 13:53

Give, take & share: Zašto je ljudima tako teško da dele?Nemam odgovor na ovo pitanje. Ni ja ne volim da delim. Ali postoji granica. Ne volim da pozajmljujem garderobu. Niti da je uzimam od drugih. Samo ponekad. I to retko. Ne volim da pozajmljujem knjige (osim ako nemam potpuno poverenje u tu osobu, da mi knjigu neće vratiti u lošem stanju). Ne volim da pozajmljujem šminku – nije higijenski. Ne volim da pozajmljujem peškire. Ne volim da pozajmljujem fen. Ne volim da pozajmljujem torbe. Ne volim da pozajmljujem laptop. Ne volim da pozajmljujem pokrivače. Ne volim da pozajmljujem obuću. Ne volim da pozajmljujem novac – posle me je sramota da ga tražim nazad. Ne volim da pozajmljujem nakit. Pa, i meni se desi da pokidam svoju minđušu. Može to i drugom da se desi. Ne volim da pozajmljujem takve stvari, kao što niko ne bi svoje, recimo, gaće nekom pozajmio na koji dan.

Mada, pozajmiti nije isto što i deliti. Kada nešto pozajmiš, očekuješ da ti to bude vraćeno. Kada nešto deliš, kao kada deliš flajere na Zelenom vencu, ne očekuješ to nazad. Ne očekuješ da će ti neko od prosjaka vratiti dinar koji si mu udelio. Ne očekuješ da će ti violinista iz Kneza vratiti novac. Ne očekuješ da će ti novac koji daš u dobrotvorne svrhe biti vraćen. (Ne očekuješ, doduše, ni da će prodavac čestitiki iz Kneza dati novac deci u dobrotvorne svrhe, ali ajde.)

Postoji, pored novca, još jedna stvar koja mnogo znači kada je delimo. To je pažnja.

 

Šta sve može da bude pažnja?

Pažnja je kada prođeš ulicom i osmehneš se poznaniku. Pažnja je kada ti deca na ekskurziji mašu iz busa, a ti im odmahneš. Pažnja je kada kažeš strancu gde je njegova stanica. Pažnja je kada sedneš na sedište pored prozora kako bi još neko mogao da sedne. Pažnja je kada skineš slušalice kada te neko nešto pita. Pažnja je kada daš svoje besplatne novine deki u busu. Pažnja je kada pomogneš ženi sa torbama. Pažnja je kada ustaneš da bi trudnica mogla da sedne (iako većina ljudi u busu gleda na drugu stranu). Pažnja je kada ponudiš drugarici da jede sa tobom, ako nije uplatila obroke u menzi. Pažnja je kada ponudiš i senvič, koji ne može da se deli. Pažnja je kada ne isključiš jednog iz grupe. Pažnja je kada kažeš hvala. Pažnja je kada kažeš izvini.

 

Zašto je ovo važno?

Kada delimo, dajemo deo sebe. Kada učinimo da se neko lepo oseća našom zaslugom, tada možemo razumeti pravo značenje deljenja. Deljenje pažnje je deljenje osmeha. Deljenje osmeha je deljenje pozitive, a deljenje pozitive je deljenje svog duha među onima koji će to umeti da cene.

 

Zašto je to važno?

Zar se ne osećamo lepo i korisno kada osetimo da nas ljudi prihvataju zbog naših zasluga? Tada nas više cene i ne vide u nama čudaka. Čudak je dečak koji sa slušalicama u ušima prelazi ulicu na crveno, sedi u dnu autobusa, hoda pokrivajući lice i odustaje kada je do vrha potrebna još samo jedna stepenica.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: