Devojčica, 15 godina starosti, zajedno sa svojim drugaricama ide iz škole. Nepoznati čovek im prilazi i pita koja od njih je Malala Jusafzai, zatim vadi pištolj i puca u nju. Metak joj prolazi kroz glavu, vrat i rame. Ovo nije scenario nekog holivudskog filma. Nažalost, ovo je stvaran događaj.
Ovo je priča devojčice koja je zamalo platila preveliku cenu samo zato što je želela da se školuje. Malala Jusafzai je rođena 1997. godine u Pakistanu. Početkom 2009. godine počela je da piše blog za BBC o životu u oblasti u kojoj je živela zajedno sa svojom porodicom. Rat, stalni teroristički napadi, naredba Talibana da je škola zabranjena za devojčice, rušenje i uništavanje škola, strah, borba, o tome je svakodnevno pisala u svom blogu. Uz podršku svog oca, borila se za svoje i pravo svakog deteta na obrazovanje i ubrzo postala popularna širom Pakistana zbog toga. Privukla je i pažnju Talibana kojima se nije dopalo sve ono za šta se Malala zalagala i uskoro su počeli da prete smrću njoj i njenom ocu. Svoje pretnje su ostvarili 9. oktobra 2012. godine kada je izvršen atentat na nju dok se zajedno sa svojim drugarima vraćala autobusom iz škole. Teško ranjena, narednih nekoliko meseci borila se za svoj život uz pomoć lekara u Pakistanu i Velikoj Britaniji. Upravo tada došla je u žižu svetske javnosti kada su svi bili zadivljeni njenom hrabrošću i sa strepnjom i nadom pratili njen oporavak. Početkom godine Time Magazine ju je uvrstio na svoju listu 100 najuticajnijih ljudi na svetu, a postala je i najmlađa osoba ikada nominovana za Nobelovu Nagradu za Mir.
Nakon uspešnog oporavka nastavila je sa aktivizmom, a 12. jula je svoj 16. rođendan proslavila u Ujedinjenim Nacijama u Njujorku gde je održala inspirativan govor. Skoro uplašeno, stidljivo je prišla govornici i zahvalila se svima koji su se molili za njen oporavak, rekavši da je bila iznenađena i srećna kada je videla da joj ljudi širom sveta pružaju podršku.
„Stojim ovde, jedna devojčica od mnogih. Govorim, ne samo u svoje ime, nego u ime svih devojčica i dečaka. Podižem svoj glas, ne da bih galamila, nego da bi oni koji nemaju pravo glasa mogli da se čuju. Mislili su da će nas utišati oružjem, ali su pogrešili. Ja sam ona ista Malala sa istim ambicijama, nadama i snovima.”
Založila se još jednom za pravo na obrazovanje sve dece širom sveta, naglasivši da se zalaže i za obrazovanje dece Talibana, rekavši da ne mrzi čoveka koji je pucao u nju. Upravo zato zamolila je svetske lidere i razvijene zemlje da se bore za mir, jednake šanse za obrazovanje i pozvala na borbu protiv terorizma i predrasuda.
„Jedno dete, jedan učitelj, jedna olovka i knjiga mogu promeniti svet. Obrazovanje je jedino rešenje. Prvo obrazovanje.” Ovim rečima Malala je završila svoj govor pred okupljenima u Ujedinjenim Nacijama.