Ova dva naizgled različita filma se, naime, bave istom temom, a to je odrastanje. Koliko se ono može razlikovati u Teksasu i faveli Rio de Žaneira, pokazuju nam prošlogodišnji miljenik publike „Dečaštvo” (Boyhood) i ništa manje vredan „Grad bogova” (Cidade de Deus) iz 2002. godine.
Smatram da su ova dva filma dobri primeri čijim se poređenjem mogu istražiti kako klasne, tako i etničke razlike koje karakterišu odrastanje, univerzalni deo ljudskog života, koji se može manifestovati na bezbroj različitih načina. Ova dva primera pokazuju koliko odrastanje može biti ekstremno različito na severu i jugu istog kontinenta, Amerike.
Odrastanje i mladost Mejsona, glavnog aktera filma „Dečaštvo”, u poređenju sa životima Roketa, Malog Zea, Benija i ostalih mladića iz „Grada bogova”, može se čak smatrati nezanimljivim. Mejson, kao dete razvedenih roditelja, i pored povremenih porodičnih turbulencija (česte selidbe, očuh alkoholičar), završava školu i odlazi na studije i vodi manje-više lagodan život uz svoje roditelje i sestru koji su mu najveća podrška.
Dok Mejson počinje da se bavi fotografijom prvo kao hobijem, za Roketa, mladića koji je narator u filmu „Grad bogova”, fotografija predstavlja beg od favele, narkotika i kriminala. Mejson fotografiše svoju porodicu i devojku za takmičenje i stipendiju za koledž, dok Roket zarađuje hleb fotografisanjem svojih vršnjaka kako se međusobno ubijaju.
Roketov život i životi njegovih vršnjaka definisani su favelom. Za mnoge stanovnike favela označava njihov početak i kraj. Ona ih stigmatizuje; čak se i mladi koji su dobri đaci ili studenti, potiču iz porodice gde su oba roditelja prisutna, opažaju kao potencijalna opasnost i potencijalni kriminalci. Oni uče da žive sa tom slikom o sebi, uče da od malih nogu mrze svoje vršnjake iz susednih favela i da treba da ih uništite. Ulica je ta koja ih uči kako da prežive; posedovanje pištolja osigurava moć, nasilje i droga donose društveno priznanje.
Dok Mejson naivno eksperimentiše sa marihuanom jedne noći povodom svog 15. rođendana, za omladinu i decu favele droga predstavlja svakidašnjicu, novčanu valutu, vlast i ugled.
Kakvu korist deca favele imaju od učenja, ako se po izlasku iz škole mogu zadesiti u oružanom okršaju bandi? Roket uspeva da se donekle ogradi od nasilja tako što postaje njegov posmatrač i beležnik. Svedok je sveopšteg nasilja, ali i korumpiranosti policije koja sarađuje sa bandama.
Slogan filma If you run, the beast catches you; if you stay, the beast eats you („Ako bežiš, zver će te uhvatiti; ako ostaneš zver će te pojesti”) metaforično prikazuje favelu kao zver. I samo istrajni pojedinci sa voljom i šansom, poput Roketa, uspeju da se odšunjaju od nje.
Literatura: Iv Pedrazini, u saradnji s: Magali R. Sančez, 1998, Barrio, ulica, gangovi – kritika urbane sociologije (iz S. Vujović i M. Petrović, 2005, Urbana sociologija, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva)
