Aktuelna sezona u Formuli 1 je završena trkom za Veliku nagradu Brazila na stazi Interlagos. Trijumfovao je Sebastijan Fetel, 13. put u sezoni. Očekivano. Osvojio je četvrtu uzastopnu titulu svetskog prvaka. Očekivano! Ipak, ova priča neće biti posvećena Fetelu, jer je tu manje-više sve poznato. U prethodne 4 godine on je dominirao, ne ostavljajući ni najmanju mogućnost da ga neko ugrozi. Trke Formule 1 nisu više interesantne kao nekada. Upravo zato, u tekstu koji sledi vratićemo se u vreme kada je najbrži karavan donosio mnogo više od uzbuđenja. Vratićemo se u vreme kada se na stazi vodila bespoštedna borba do poslednjeg daha. Vratićemo se u vreme kada su najljući rivali, uprkos animozitetu, gajili ogromno poštovanje jedan prema drugom. Vratićemo se u vreme najvećeg rivalstva u Formuli 1. To je bilo vreme Alena Prosta i nadolazeće zvezde, Ajrtona Sene.
Rivalstvo koje se smatra jednim od najvećih u istoriji sporta počelo je 1984. godine, u prvoj Seninoj sezoni u Formuli 1. Staza u Monaku je do dana današnjeg poznata kao staza koja ne nudi prostor za preticanje. Ulična trka je oduvek bila takva. Ipak, te 1984. godine Brazilac Sena je po jakoj kiši uspeo na stazi u Monte Karlu da napravi neviđen podvig. Krenuo je sa 13. mesta, preticao je jednog po jednog konkurenta. U 31. krugu bez većih problema zaobišao je tada vodećeg Francuza, Alena Prosta. Međutim, trka je prekinuta nekoliko sekundi ranije, tako da je Sena završio na drugoj poziciji. Iako je pobedio, Prostu je bilo kristalno jasno da će u budućnosti imati mnogo žestokih duela sa Ajrtonom Senom. Tako je i bilo.
Zanimljivo je da je na predlog Alena Prosta šef Meklarena, Ron Denis, doveo Senu u ekipu 1987. godine. Netrpeljivost između dvojica vozača počela je u Portugalu. Na trci u Eštorilu (Portugal, 1988), Brazilac je klupskog kolegu sabio uz ogradu, i na taj način odbranio poziciju na stazi. Iako je Prost pokušao Seni da objasni da je to što je uradio veoma opasno, Brazilac nije uvažio Prostovo mišljenje. Nastavio je da vozi u istom stilu i to mu je, zapravo, omogućilo da osvoji prvu od tri šampionske titule.
Trke su se nizale, a rivalstvo je bilo sve veće. Na trci u Imoli 1989. godine Sena je pretekao Prosta i pobedio. Sve bi bilo više nego regularno, da nije postojao drugačiji dogovor pre trke. Džentlmenski dogovor pre trke bio je da ne pretiču jedan drugog na startu. Sena je posle ponovljenog starta to učinio. Od tada je prestala njihova međusobna komunikacija. Jedini trenuci kada su se smešili jedan drugom, bili su onda kada su to od njih zahtevali sponzori. Izuzetno žestoka sezona završena je potpunim ludilom na stazi Suzuka u Japanu. U prvoj krivini sudarili su se Prost i Sena. Prost je odmah izašao iz bolida, Sena je uspeo da se vrati na stazu i pobedi. Odlukom predsednika FIA Francuza, Žan Mari Balestra, Sena je diskvalifikovan, a titula šampiona sveta je dodeljena Alenu Prostu. Usledio je potez koji će ostati upamćen u analima sporta. Iako su Prost i Sena vozili za isti tim, Meklaren je uložio žalbu na odluku Međunarodne automobilske federacije, praktično zahtevajući da titula bude vraćena Seni. Ipak, pehar je ostao u rukama Prosta, koji je odmah posle toga prešao u Ferari. Rat je nastavljen.
Sena je 1990. godine osvojio titulu. Pogađate – ponovo je kulminacija bila u Japanu, na poslednjoj trci sezone. Kao i godinu ranije, ponovo su se Sena i Prost sudarili u prvom krugu. Telemetrija je pokazala da Brazilac uopšte nije kočio, već da se pri brzini od 260 km/h zakucao u Prostov bolid. Bila je to osveta Profesoru za incident od pre godinu dana.
Alen Prost i Ajrton Sena progovorili su tek 1993. godine, kada je na VN Australije Brazilac povukao Profesora (Prosta) na svoj pobednički podijum. Prost je nešto kasnije isticao: „Sena je bio najbolji vozač protiv kojeg sam se takmičio.”.
Sena je poginuo 1. maja 1994. godine na stazi Imola u San Marinu. Prost se od karijere u Formuli 1 oprostio titulom godinu dana ranije. Dugo je razmišljao da li da ode na Seninu sahranu, pre svega iz straha da bi mu neko od Brazilaca mogao nauditi zbog dugogodišnjeg rivalstva sa Senom. Prost je otišao na poslednji ispraćaj legendarnog rivala, kojeg je veoma poštovao. Bio je jedan od onih koji je nosio kovčeg sa posmrtnim ostacima Ajrtona Sene. Kasnije je rekao: „Da nisam to učinio, kajao bih se celog života! Kada je poginuo, osetio sam kako je deo mene otišao sa njim zauvek!”.