„Gorčilo – Jesi li to došao da me vidiš?” (2015)

Submitted by Nikola Bočkor on 10/02/2015 - 18:23

Debitantski film Milana Karadžića, zasnovan na predstavi iz 80-ih „Jesi li to došao da me vidiš” autora Miodraga Karadžića, stavlja nas u pomalo ruralnu sredinu severa Crne Gore krajem 60-ih godina prošlog veka, gde se kroz mnogobrojne likove i zanimljive situacije upoznajemo sa duhom i prilikama tog vremena i podneblja.

Upoznavanje sa kulturom i običajima u kombinaciji sa lepim predelima Crne Gore daje jedan zanimljiv osećaj kojim ovaj film odiše i uvlači gledaoce. A kada se tome dodaju zanimljivi likovi, veoma dobro napisani dijalozi i komične situacije, dobija se jedan sasvim lagan, ali ne i opuštajući film, jer se u interakcijama likova dobija i određeni intenzitet. Ta tenzija u većem delu nadograđuje komediju, koja najpre niče iz već pomenutih veoma dobrih i bogato napisanih dijaloga. U tome bi se moglo i više uživati da film ne deluje pomalo prezasićeno, pošto radnja obuhvata nekoliko paralelnih priča koje nemaju nužno zajedničku tačku kojom bi se povezale i činile celinu.

U najkraćim mogućim crtama, stari Maksim Obad odlučuje da uprkos volji porodice i prilikama u zemlji podigne spomenik sa ogromnim krstom na grobu, ali kada odu da pogledaju spomenik, porodica Obad primećuje nešto čudno u vezi sa njim. Petrašin, najmlađi iz porodice, u vezi je sa devojkom iz porodice Cvrkota, a te dve familije su dve decenije u svađi i ne pričaju jedni sa drugima. Dobro poznati zaplet iz Verone, samo što je ovde urađen na jedan komičan i simpatičan način. Za to vreme, u selo stiže geometar iz Vojvodine koji treba da odredi gde će proći put koji treba da poveže sever i jug Crne Gore, a za koji je država obezbedila velika sredstva. Ukoliko put prolazi kroz nečiju zemlju, vlasnik te zemlje dobija kompenzaciju, pa se mladi geometar svakodnevno bori i brani od raznih čašćavanja i umiljavanja kojima vlasnici livada na tom prostoru pokušavaju da izvuku informaciju o trasi puta. Njegova devojka Klara, balerina iz Novog Sada, u filmu je da bi se izvijala, kupala gola i da bi lokalno stanovništvo parilo oči. Tu je i prodavac Marinko, jedan krajnje zanimljiv lik koji je Andrija Milošević fantastično izneo. Njegova uloga je šarenolika i, čini mi se, jedina spona svih narativnih linija. Smatram, međutim, da je bilo potrebno na jedan čvršći i smisleniji način povezati sve to, makar u završnici filma, koja mi deluje ravno i bez klimaksa.

3_ Gorčilo

Čini mi se da nisam baš sve ni spomenuo, a nisam u opisu radnje prešao u sferu spojlera (kao što to nikada ni ne radim u svojim utiscima) ili iole detaljnijeg opisa; možete, dakle, da pretpostavite o čemu sam pričao kada sam rekao „pretrpano”. Eh, da su uspeli da sve to malo svedu, na bilo koji način, i bolje zaključe, kako bi se dobio osećaj koherentnosti... Ovako je sve to pomalo haotično formirano. Film se većim delom bavi temom savesti, i da su samo malo više uspeli da taj motiv iskristališu i iznesu, mislim da bi film bio bolji. Ali i ovako, ovo je neopterećujući film koji svakako može da posluži da se opustite i nasmejete nekoliko puta, mada je mogao da bude i više od toga.

 

Ocena: 6/10

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: