Kada mediji nisu naklonjeni političkim prilikama u Rusiji, lako smetnemo s uma da Rusija, pored Putina, oligarha i gasovoda, ima i jednu od najbogatijih umetničkih istorija na svetu. Daroviti Rusi su retko propuštali priliku da se istaknu u mnogobrojnim vidovima umetničkog izražavanja, a ovde ćemo pažnju posvetiti ruskoj animaciji. Mnogo pre bajkovitih animiranih svetova Volta Diznija, na istoku su se oblikovale originalne zamisli i snimali filmovi koji, ni ceo vek kasnije, po maštovitosti ne zaostaju za kasnijim primercima.
Priču iz prvih godina 20. veka posvećujemo dvojici vizionara koji su, sasvim nepravedno, često izostavljeni sa spiskova pionira animacije. Aleksandar Širjajev (Алекса́ндр Ви́кторович Ширя́ев) i Vladislav Starevič (Владисла́в Алекса́ндрович Старе́вич) eksperimentisali su sa animacijom u isto vreme kada i njihove američke i evropske kolege. Nije lako označiti nekoga kao zvanično prvu osobu u polju kinematogafije, ali svakako da ovu dvojicu autora možemo svrstati među pionire animacije.
Rođen sredinom 19. veka u Sankt Peterburgu, u porodici baletskih kompozitora, glumaca i koreografa, Aleksandar Širjajev je imao, malo je reći, čvrste temelje da postane uspešan baletan i koreograf. Njegov izbor zanimanja, osećaj za pokret i godine provedene u usavršavanju i razumevanju kretanja tela vodili su ga dalje ka animaciji.
Алекса́ндр Ви́кторович Ширя́ев
Odbijanje njegovog matičnog Pozorišta Marinski da finansira kupovinu kamere i filma za snimanje animiranih komada nije zaustavilo Širjajeva. Sam je u Engleskoj kupio tada veoma modernu Biokam kameru i 17,5 milimetarski film. Sa ovom opremom, snimio je više od 20 kratkih filmova među kojima su najvažniji petominutni animirani film „Klovn umetnik” (Пьеро — художники), snimljen stop-moušon tehnikom iz 1909. godine, „Dva klovna se igraju loptom”, u trajanju od minut i 20 sekundi, i ljubavna komedija „Harlekinove šale” (Шутка Арлекина) koja traje preko 13 minuta.
Шутка Арлекина
Svoje poznavanje anatomije pokreta Širjajev nije zaustavio na eksperimentisanju samo stop-moušon tehnikom snimanja animacija. Tehnika piksalizacije, u kojoj se umesto lutaka za stop-moušon snimanje koriste ljudi, često je, pored tradicionalne tehnike animacije gde je zadatak nacrtati za svaki pokret novu sliku, nalazila mesta u njegovim animacijama. Iako je išao, u najmanju ruku, ukorak sa svojim vremenom, radovi ovog autora ostali su nepoznati pola veka posle njegove smrti. Radoznalošću istraživača i režisera Viktora Bočarova otkrivene su 1995. godine, u arhivi Muzeja pozorišta u Sankt Peterburgu, do tada neviđene filmske trake sa snimljenim materijalom i prikazane široj i stručnoj javnosti.
Plesač, tradicionalna tehnika animacije
Iako snimljeni materijal Aleksandra Širjajeva pokazuje da je on eksperimentisao sa animacijom i pokretom deset godina pre sledećeg junaka ove priče, slava prvog ruskog animatora pripala je Vladislavu Stareviču (1882–1965). Njega je u vode animacije doveo drugačiji put nego Širjajeva. Starevič, po zanimanju profesor biologije, suočio se, snimajući edukativne filmove o životu insekata, sa problemom neposlušnosti svojih malih, živih glumaca pa je, inspirisan ranim animacijama, odlučio da, umesto živih insekata, koristi lutke buba i, stop-moušon tehnikom, snima materijal. Film „Lucanus Cervus” o bubi jelenku, snimljen 1910. godine, smatra se, možda nepravedno uzevši u obzir nedavna saznanja o radovima Širjajeva, prvim u potpunosti ruskim animiranim filmom snimljenim stop-moušon tehnikom uz upotrebu lutki. Sledeće, 1911, godine, Starevič snima film o skakavcu i mravu čiji uspeh dolazi čak do cara Nikolaja II Romanova i on dodeljuje odlikovanje Vladislavu.
The Ant and the Grasshopper (1911)
Duhovitost, cinizam i domišljatost autora najbolje vidimo u filmu „Osveta kamermana” (Месть кинематографического оператора) iz 1912. godine. U filmu bračni par jelenaka, umoran od monontonije bračnog života, nalazi ljubavnike. Dok supruga vara muža sa umetnikom, suprug rado i često odlazi u kabare, gde zaljubljeno posmatra nastup svoje dragane – vilinog konjica. Ipak, njegovo oduševljenje umetnicom deli ljubomorni i agresivni zrikavac, kamerman. Zaplet filma nije samo neverstvo bračnog para, već osveta zrikavca koji uspeva da snimi posetu i ljubavni čin Gospodina jelenka i pokaže ga Gospođi jelenak. Komplikacijama bračnog života tu nije kraj, pošto i Gospodin jelenak spletom okolnosti saznaje za neverstvo svoje supruge. Na kraju saznajemo da li je bračni par uspeo da spasi svoj brak. Originalnost i duhovitost teme sa početka 20. veka i kvalitet animacije, koji manje vešto oko zbunjuje da li se radi o treniranim bubama ili lutkama, s razlogom smeštaju ovaj film na ključno mesto u istoriji animiranih filmova.
Cameraman's Revenge
U svitanje Prvog svetskog rata, Starevič snima dugometražni nemi film inspirisan Gogoljevom pričom „Noć pred Božić” (Ночи перед Рождеством) u kom istovremeno koristi žive glumce i oživljava lutke stop-moušon tehnikom, ponovo pionirski unapređujući animaciju. Ne zaboravljajući svoje početke, iste godine snima i „Božić među stanovnicima šume” (Рождество обитателей леса). Pre nego što ga vihor rata i komplikovana politička situacija trajno presele u Francusku, Vladislav je u Rusiji snimio preko 30 filmova.
Рождество обитателей леса
Navršeno je sto godina otkako su ova dva autora pravila svoje korake u svetu animacije. Iako je za jednog od njih Volt Dizni rekao da je bio „nekoliko decenija ispred svog vremena”, dok drugi svoju slavu osvaja decenijama nakon smrti, obojica su zadužila svetsku kinematografiju i obogatila rusku i svetsku umetničku istoriju.
Izvori fotografija
funpop.com
europeananimation.com
kinoprobafest.com
