Metro 2033 – Dimitrij Gluhovski

Submitted by Marko T. on 06/10/2016 - 22:11

Iz ugla jednog čitaoca.

Dok tumarah međ policama ruske književnosti gradske biblioteke slučajno naiđoh na jedan umu od ranije poznat naslov. Beše to skup reči koji su na prvu asocirali na poznatu video igru koju, moram priznati, nikada nisam igrao. Ranije sam dosta toga čuo o Metrou Gluhovskig i sve su to bile reči hvale te uzeh tešku knjigu tvrdog poveza s police i rekoh da bacim pogled. Otvorih nasumično stranicu, negde na sredini knjige, očima isto tako nasumično odabrah pasus i videh da oči jednostavno lete preko teksta. Pitko je, pomislih, a i delovala je zanimljivo te sam je zadužio na par dana.

Naime, pripovedač prati avanture jednog mladića, Artema koji je odrastao u podzemnim tunelima moskovskog metroa gde su se ljudi sakrili nakon nuklearnog napada. Pojedinosti o uništenju Moskve nuklearnim oružijem, ko je to uradio, zašto i kako, u knjizi nema, mada ne vidim ni da bi na bilo koji način to uticalo na samu priču. Dakle, Moskva je sravnjena sa zemljom, a verovatno ceo svet zagađen je radijacijom međusobnog masivnog uništavanja nuklearnim oružijem. Sve što je od čovečanstva ostalo, stanovnici metroa barem u to imaju razloga da veruju, nalazi se upravo u tim mračnim i vlažnim tunelima. Na površini vladaju samo smrt od trovanja radijacijom i raznorazni mutanti  - od čega god da su mutirali.

Stanice, gde su ranije ljudi čekali vozove ne bi li se prevezli s jednog kraja metroa do drugog pretvorene su gradove. U početku, živeli su u jedinstvu, ali kako to s ljudima obično biva, podelili su se u blokove, pravili svoje države, međusobno ratovali, trgovali, sklapali saveze, ugovore, mrzeli se među sobom. U suštini metro je čitav svet – u malom. Glavna valuta im je municija, jedu svinjetinu, pacove i gljive od kojih prave čak i ’čaj’, a opasnosti ima na pretek – od radijacije, mutanata s površine, bujica pacova, vode koja može da poplavi tunele, razih zlosutnih demona koji vladaju tunelima I otimaju ljude do ljudi koji su zadojeni svojim čvrstim uverenjima ili radi čistog opstanka možda najopasniji od svega što se u postapokaliptičnom metrou može naći.

Artemu, mladiću koji je kao beba doveden u metro, povern je važan zadatak. Na njemu je da spase stanicu na kojoj je živeo, koju je kao mali neznanjem sam doveo u opasnost, od mutanata ‘crnih’ koji imaju sposobnost da prodiru u tuđe umove I zbog toga, sam polazi na put kroz čitav metro. Na svom putu susreće se sa raznim ljudima, različitim kulturama, načinima života, filozofskim shvatanjima, religijama, sektama, oblicima uređenja društva, nacizmom, komunizmom, religijom džinovskih crva štovanu od grupe ljudoždera.

Međutim, iako ovo delo knjižare svrstavaju međ naučnu fantastiku, na žalost, nauke u ovom delu, bar po mom mišljenju, nema mnogo. Osim što glavni lik ima neverovatne isceliteljske moći; više puta u toku jedne nedelje biva gotovo na smrt isprebijan, nekoliko minuta nakon neuspelog vešanja ustaje da gura nekoliko stotina kilograma tešku motornu dresinu, da bi nakon svega par dana izlazio na površinu da se bori protiv raznoraznih mutanata željnih krvi; likovi nalaze I od čega da zavijaju cigarete, daju mu da jede pogačice, gaje kokoške (živo me zanima šta te kokoške jedu), sijalica I nakon dvadeset godina ima na pretek, da ne govorim o upotrebi ustajalog goriva nakon više decenija. Ono što takođe bode oči jeste prevelika upotreba deus ex machina.

Ukoliko se prethodno navedeno stavi na stranu, knjigu krasi jako jednostavan stil pisanja s jasnim opisima koji se očigledno dopao mnogim čitaocima širom Rusije I sveta, a prema komentarima na internet, može se slobodno preporučiti I onima koji nisu vični čitanju. Na Metro 2033 može se gledati kao na sasvim običnu priču koju svako od nas do neke granice doživljava na svojoj koži. To je priča o jednom mladom čoveku koji tek upoznaje svet koji ga okružuje, svet koji je na prvi pogled toliko drugačiji od ovog u kome svako od nas živi, ali se zapravo ni malo ne razlikuje.

Na Metro 2033, koji je prvi deo triologije, nastavljaju se Metro 2034 I Metro 2035.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: