Revolt protiv utopije

Submitted by magnum strike on 11/09/2013 - 13:57

2 - Revolt protiv utopije

Prvobitna zamisao - osvrt na distopijsko delo Oldusa Hakslija Vrli novi svet iz 1932. godine kao nekakve preporuke za čitanje je pala u vodu iz dva razloga. Već je sve poznato i dostupno na internetu o pronicljivom Haksliju, avangardnom apologeti indvidualnog i humanog u čoveku, uživaocu meskalina i istočnjačkog misticizma, inspiraciji Dorsa, i njegovom delu, a čitaoce koji se nisu susreli sa njim teško da ću privući jednostavnim opisom radnje. Ostaje intepretacija. Pokušaj da kroz vlastiti doživljaj dela i upoređivanjem sa današnjicom aktuelizujem pitanja romana onima koji su ga pročitali ili, pak, zainitrigiram ili odvratim one koji nisu.

Podsetimo se, Vrli novi svet priča o zadovoljnom, predvidljivom i jasno kastinsko diferenciranom društvu koje je oblikovano uz pomoć raznih indoktrinacija (droge, nesvesno učenje, eugenika) i eliminacija izvora nezadovoljstva poput religije, umetnosti, filozofije. Ukratko, svi srećni, nema razmišljanja ni kritike, već samo čist hedonizam. Triler počinje kad se među pojedincima javlja sumnja u postojeće vrednosti što destabilizuje poredak.

1 - Revolt protiv utopije

Da li delo postoji samo po sebi ili samo ono sto njegov čitalac doživi? Pluralitet tumačenja dovodi do obaveze da ne postoji „samo jedna istina” iliti, viđenje stvari. Prihvatajući ovo, dajemo sebi, ali i drugima slobodu da ukidamo granice interpretacije jednog dela. U skladu sa tim beskrajnim poljem čitanja jednog teksta, bez namere da utvrdim jedan jedini ugao tumačenja Hakslijevog i našeg sveta, odnosno 21. veka, izneću i par zapažanja na interesantim mestima koja se poklapaju ili odudaraju u romanu i današnjem svetu:

   1) Konzumerizam - Haksli je tridesetih bio skeptičan prema tehnološkom razvoju i većem proboju materijalnih dobara oličenom u Fordu, te je njega satirično prikazao kao neoreligiju. Poredimo li to sa početkom trećeg milenijuma, uviđamo da je čovek zaista postao ovisnik o must have logici. Usled nemogućnosti da zadovolji u potpunosti potrebu da ima najnovija i najbolja materijalna dobra, često upada u konflikt sa sredinom ili samim sobom, ali ne treba smetnuti sa uma ni da je dostupnost dobara umnogome olakšala njegovo bivstvovanje.

   2) No brain no pain - Knjigom provejava piščeva namera da svoje društvo „ubija” stvarima koje to društvo voli, odnosno preteranim hedonizmom. Našem društvu se često prebacuje da pati od iste boljke, te su opšte mesto kritike npr. na račun pasivnog gledanja, često besmislenih, televizijskih programa koji za razliku od knjige ne nude razmišljanje, sagledavanje, dijalektiku... No, ne treba zaboraviti slobodu koju na raspolaganje stavlja internet revolucija koja je zahvatila naše generacije.

   3) Represija iznutra - Za razliku od Orvelove 1984., gde je sistem spolja nametnut, u Haksilijevom svetu on je iznutra prihvaćen, jer su se ljudi zarad uživanja dobrovoljno odrekli svojih prava ili individualnosti. Danas, čini se da čak i mejnstrim mediji, ispostave elitističkog diskursa, pokatkad plasiraju subverzivnu vest što možda govori o dotrajalosti načina funkcionisanja današnjeg društva. Međutim, kvaka je u tome da je usled prenatrpanosti dostupnih informacija svaka kritička reč izgubila na težini. Ne postoji ni prisila ni pristanak ljudi već zbunjenost i rastrzanost između nepreglenih sadržaja koje savremeni svet produkuje.

   4) Psihoanaliza - Popularnost Sigmunda Frojda dvadesetih je utisnuta u ovu knjigu. Haksli je prozivao Frojda ponajviše zbog ličnog sablažnjavnja pred naletom promiskuiteta među mlađom populacijom ondašnjeg vremena. Budući da je pisac bio religiozno i filozofski nastrojen, tražio je u potrebama čoveka nešto više od nadomešćivanja nekakvih nedostataka. Osnovna premisa te frojdovske ego-pshilogije je da je pojedincu neophodno potpuno integrisanje i prilagođavanje vladajućim vrednostima u društvu da bi ostvario visok stepen duševnog spokojstva. Ona i danas figurira i sugeriše na idealne strukture ličnosti koje su, ništa drugo, do proizvod dominantnih društvenih sila, što će reći, simbola uspeha koje definišu elite. Stoga je ovakav frojdizam pogodan za produžavanje sistema i našeg društva jer je samoobnovljiv.

   5) Emotivna otupelost - Upečatljiva slika iz romana je način na koji se eliminiše tuga, kao osećaj kada se deca navikavaju na smrt. Nakon što pacijent premine klinci dobijaju po čokoladni stapić, te bi svaka smrt trebalo da ih asocira na nešto prijatno. Mehanizam Pavlovljevog refleksa na Hakslijev svet. Suština je u odstranjivanju snažnih emotivnih naboja (ljubavi, tuge, besa) koji mogu uzdrmati harmoniju distopijskog društva svojom nepredvidljivošću. Naše društvo danas takođe teži da odstrani prejake emocije, barem ako je verovati popularnom filozofu Slavoju Žižeku, čija priča o prodaji kafe bez kofeina, pivu bez alkohola i zaljubljivanju bez zaljubljivanja (agencije nalaze „ljubav vašeg života” bez uobičajenog traumatičnog perioda zaljubljivanja) postaje često citirana. Čovek bi hteo sve da iskusi, ali bez većeg maltretiranja, ukoliko je moguće.

   6) Vertikalna pokretljivost društva - U romanu je svet uređen po kastama i pripadnost kasti se stiče još pre rođenja bioinženjeringom. Dakle, prelazak iz kaste u kastu je nemoguć. Svet koji je naša realnost je otvoreniji. U kojoj meri je zastupljen „put sa dna ka vrhu”, i obrnuto, je već diskutabilan. Činjenica je da će se uvek pisati o jednom koji uspe da se probije na društvenoj lestvici više nego o hiljadama onih kojima to ostane samo pusti san i nepovratno vreme. Na taj način sistem legitimiše sebe kao sistem koji obećava šanse za sve, a ispunjava san samo malom broju. Reč je, dakle, o usađenoj nejednakosti i slaboj propustljivosti piramide društva sa čijeg se vrha gotovo nikad ne pada.

Doba ekonomske krize i ideološkog razočaranja uvek donose pisce koji se proslave distopijskim romanima1, diskurs se drastično okrene, javnost počne otvoreno da govori o društvenim problemima... Kao i tridesete godine prošlog veka, i poslednjih par godina našeg veka su nas počastile strukturalnom krizom ekonomije koja otvora sva ona, skramom obavijena pitanja, društvenih odnosa i vrednosti u njima.

 

 

  • 1. Džek London, Jevgenij Zemjatin i Džordž Orvel su neki od citiranijih pisaca raznih negativnih projekcija sveta.
Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: