Uvek odmeren, povučen, malo pričljiv. Bio je jedan od najznačajnih ličnosti u svetu Formule 1 i automobilskog sporta uopšte. Krasila ga je borba do poslednjeg atoma snage. Uprkos teškoj nesreći 1995. godine u Adelaidu, Australija, uspeo je da se oporavi neverovatnom brzinom, i da 1998. i 1999. godine osvoji titule šampiona sveta. Podvig koji je među ljubiteljima Formule 1 bio vredan divljenja.
Govorimo o Miki Hakinenu, finskom vozaču koji je rođen u Vanti (Finska) 28. septembra 1968. godine. Hakinen je prve korake u kartingu napravio sa svega 5 godina. Iako je na premijeri (imao 5 godina) izazvao incident, iz kog je izašao nepovređen, njegovo opredeljenje je i dalje bilo da život posveti automobilskom sportu.
U svet Formule 1 ulazi 1991. godine kao vozač Lotusa i zvanični šampion Britanske Formule 3 iz 1990. godine. U tom šampionatu je na 17 trka zabeležio 10 pobeda i 11 pol pozicija. Debi u najbržem karavanu imao je na Američkom Gran Priju u Feniksu, Arizona 10. marta 1991. godine. Trku je završio na 13. mestu. U prve dve godine, u bolidu Lotusa, Hakinen nije zabeležio značajnije rezultate. U Meklaren prelazi 1993. godine, za koji će voziti poslednje tri trke šampionata, ali u kom će okončati uspešnu karijeru 8 godina kasnije. Prvi podijum (3. mesto) ostvario je 1. maja 1994. godine na stazi Imola u San Marinu. Nije se radovao sjajnom rezultatu, oči su mu bile pune suza i tuge. Verovatno najtragičnijeg dana u svetu Formule 1, nekoliko krugova po početku trke, poginuo je brazilski automobilista Ajrton Sena, po ocenama navijača, medija, kolega, ikona ovog sporta. Definitivno dan koji će Mika Hakinen zauvek pamtiti.
Najteži trenutak u životu finskog automobiliste desio se u poslednjoj trci sezone 12. novembra 1995. godine, kada je u Adelaidu, u Australiji doživeo tešku nesreću i u izuzetno teškom stanju, životno ugrožen, prebačen u bolnicu. Lekari su se borili za njegov život. Hakinen je dobio najvažniju životnu utakmicu, oporavio se veoma brzo i spreman dočekao početak nove sezone, u kojoj je kraj dočekao na 5. mestu. Presudan trenutak u karijeri Mike Hakinena dogodio se oktobra 1997. godine, kada je Finac ostvario prvi trijumf u najbržem karavanu, na trci za Veliku nagradu Evrope, koja je vožena u španskom Kserezu. Naredne dve godine, Mika Hakinen će vladati Formulom 1 i steći veliki broj fanova širom sveta. Poslednju trku u šampionatu F1 vozio je 14. oktobra 2001. godine na stazi Suzuka u Japanu. Oprostio se 4. mestom. Hakinen se povukao u 31. godini, a kao razlog naveo je želju da se posveti porodici. Istakao je i da ne želi da rizikuje bilo kakvu povredu.
Iako se u godinama koje su sledile, često spekulisalo o povratku Mike Hakinena u bolid Formule 1, to se nije dogodilo. Finac se u periodu od 2005. do 2007. godine oprobao u DTM šampionatu, nastupajući za Mercedes. Za tri godine, na 31. trci pobedio je 3 puta i u 3 maha startovao je sa pol pozicije.
Iz Formule 1 otišao je kao dvostruki šampion sveta (1998, 1999) i kao vicešampion iz 2000. godine. U 11 sezona nastupao je za samo dva tima, Lotus i Meklaren. Učestvovao je na 165 trka, zabeleživši 20 pobeda, 26 pol pozicija, 51 podijum, 25 najbržih krugova. Najviše trijumfa (3), ostvario je u Španiji (1998-2000). Osvojio je ukupno 420 bodova.
U privatnom životu ima troje dece, sina i ćerku iz braka sa Erjom Honkanen (razveli se 2008. godine) i ćerku iz veze sa Čehinjom, Marketom Remešovom.
