Zejtinlik: Srpsko vojničko groblje gde je tišina jača od svih reči sveta

Submitted by Aleksandar Mili... on 29/01/2015 - 17:33

1 Zejtinlik

Prošlo je 100 godina od početka Velikog rata, sukoba koji je sejao smrt na svakom koraku, stradanja i tragedije epskih razmera. Ovo se posebno odnosi na moj, srpski narod, koji je nezabeleženom žrtvom u istoriji čovečanstva doprineo slobodi Evrope. Grčka za nas Srbe ima emotivni značaj. Teško da će neki pripadnik ovog naroda otići na Krf, a da ne poseti tamošnju Srpsku kuću i ostrvo Vido gde su svedočanstva o stradanju Srba u Prvom svetskom ratu strahovita. Na severu Grčke, u Solunu, nalazi se još jedno svedočanstvo o stradanju naših predaka za Otadžbinu i Slobodu, toliko silno, toliko jako, da mi živi ćutimo, dok nam grobovi glasno govore kako nikada ne bismo zaboravili žrtvu za naš opstanak i pravo na život, na postojanje.

Nalazim se u Solunu, na ulazu u srpsko vojničko groblje Zejtinlik. Na početku moram da kažem da je ovo groblje nastalo kao rezultat želje da se svi poginuli sa Solunskog fronta sahrane ovde. Naziv Zejtinlik potiče od turske reči „zejtin” – ulje. U doba Osmanlijske imperije na mestu današnjeg groblja nalazila se pijaca, da bi tokom Prvog svetskog rata na tom mestu bila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske.

Ulazim na prostor groblja kroz kapiju na kojoj velikim gvozdenim slovima piše Srpsko vojničko groblje. Dočekao nas je čuvar ovog svetog mesta Đorđe Mihailović koji nam je izneo osnovne podatke u vezi sa ovim mestom: „... U izgradnji je korišćen kamen iz Džepa (Momin kamen) za izradu mauzoleja i krstova, za ploče granit iz Kadine Luke blizu Ljiga, a cement iz Beočina. Oko srpskog dela groblja su posađeni čempresi koji su tu dopremljeni kao mlade sadnice iz Hilandara. Mozaike na kapeli je radila grčka umetnica Voila po motivima srpskih srednjovekovnih fresaka...”

3 Zejtinlik

Deka Đorđe Mihailović nas je poveo u obilazak kompleksa. Od glavnog ulaza se širokom stazom dolazi do kosturnice sa kriptom, nad kojom je podignuta kapela. Na prednjoj strani mauzoleja je mozaik svetog arhangela Mihaila, po motivima freske iz manastira Manasija. Na granitnoj ploči ispod mozaika ispisani su stihovi Vojislava Ilića Mlađeg:

 

„Neznani tuđinče, kad slučajno mineš

 Pored ovog svetog zajedničkog groba,

 Znaj: ovde su našli večno utočište

 Najveći junaci današnjega doba.

 

 Roditelj je njihov: hrabri srpski narod,

 Gorostas u svetskoj istorijskoj vojni,

 Koji je sve staze iskušenja prošô

 I čiji su borci divljenja dostojni.

 

 Padali od zrna, od žeđi i gladi,

 Raspinjani na krst, na Golgote visu,

 Ali čvrstu veru u pobedu krajnju

 Nikad, ni za časak, izgubili nisu...”

 

Sa druge strane se nalazi ulaz u kapelu. Iznad ulaza je mozaik velikomučenika Đorđa Pobedonosca, urađen po motivima freske iz Dečana. Ispod mozaika stihovi V. I. Mlađeg:

 

„Blago potomstvu što za njima žali

 Jer oni behu ponos svome rodu

 Blago i njima jer su slavno pali

 Za Otadžbinu, Kralja i Slobodu.”

 

4 Zejtinlik

U unutrašnjosti kapele su natpisi naziva svih jedinica koje su učestvovale na Solunskom frontu. Put nas je dalje vodio na plato sa kog se ulazi u kriptu. Inače, kripta je smeštena tačno ispod kapele. Na kamenom grčkom krstu, iznad ulaza, još stihova istog pesnika, koje smo videli na putu do kripte.

 

 „Ispred vrata domovinskih

 U pobednom svome hodu

 Izgiboše ispolinski

 Za jedinstvo i slobodu.

 

 Njina dela slaviće se

 Do poslednjih sudnjih dana,

 Slava jatu besmrtnika!

 Mir pepelu velikana!”

 

Stepenicama smo sišli u veliki hodnik iz kog se račvaju bočni hodnici, na čijim zidovima se nalaze mermerne ploče. Na svakoj su uklesani podaci onih koji su tu sahranjeni. Dok smo stajali u glavnom hodniku čuvar Đorđe je prozborio još nekoliko reči: „Kada je završen rat, oni se nisu vraćali. Čekale su ih majke. Spremljeni devojački darovi. Ostareli očevi su očekivali zamene. A sinovi im se nisu vraćali. Ostali su na bojištima. Kosti su im prikupljali moj deda Sava, posle i otac Đura. Skupljali su ih sa svih strana. Od Gorničeva do Bitolja. Sa Kajmakčalana. Veternika. Dobrog polja. Požara i Kozjaka. Iz plitkih grobova iskopavane su kosti i ovde sahranjivane. Godinama su ti tužni tovari stizali do Zejtinlika.”

Ulazak u kriptu praćen je taktovima pesme „Tamo daleko”, dok je izlazak prošao u tonovima „Marša na Drinu”. Po izlasku iz kripte, bili smo okruženi grobovima čiji se kraj video nije. U čast naših predaka, svako je mogao da popije po čašiću domaće rakije. Čempresi su davali poseban mir groblju.

2 Zejtinlik

Na Zejtinliku je sahranjeno oko 21.000 vojnika. Na srpskom groblju je 7441 sahranjeni ratnik. U kompleksu površine 7000 m2 počiva i 8098 Francuza, 3500 Italijana, 1350 Engleza i 493 Rusa. Đorđe Mihailović je treći čuvar groblja. Pre njega to su bili njegov otac Đura i deda Sava.

Pripreme za izgradnju kompleksa počele su 1926. godine. Iste godine je idejno rešenje za izgled groblja dao arhitekta Aleksandar Vasić. Njegovu ideju je razradio Nikolaj Krasnov. Glavni neimar prilikom podizanja groblja i mauzoleja na Zejtinliku bio je beogradski arhitekta Budimir Hristodulo. Zbog velike količine materijala koji je iz Srbije dopremljen na Zejtinlik, izgradnja kompleksa počela je 1933, a završena tri godine kasnije. Materijal iz Srbije je bio oslobođen carine.

Svečano osveštavanje mauzoleja sa kapelom i kosturnicom obavljeno je na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 1936. godine.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: