Obično kada pomislimo na industrijalizaciju prvo se setimo Engleske koja je u 18. veku postala izvorište i centar industrijalizacije. Sledeće čega se obično setimo je širenje industrijske revolucije u kontinentalnoj Evropi. Evropu uvek posmatramo kao centar svega: značajnih političkih zbivanja, kulture, umetnosti, ekonomskog, a samim tim i industrijskog napretka. Iako je ovakvo stanovište u velikoj meri tačno, ono ipak nije sasvim opravdano. Pojedini delovi sveta koje obično ne povezujemo sa napretkom industrijalizacije odigrali su značajnu ulogu u tom procesu. Jedan od takvih delova sveta je bila i kolonijalna Nova Engleska, krajem 18. i početkom 19. veka.
Nova Engleska, koja je obuhvatala istočne delove američkog kontinenta, na neki način je postala most između starog i novog sveta. Stanovnici Nove Engleske su se u početku uglavnom bavili kopiranjem engleskih institucija i običaja. More je pomoglo stanovnicima Nove Engleske da sredstva za život ne pronađu u svojoj zemlji već u sebi samima i celom svetu. More im je otvorilo tržišta i um.
Od početka su stanovnici Nove Engleske bili okrenuti moru. Bogatstvo mora je nadoknađivalo siromaštvo tla. Zemljište je u većem delu Nove Engleske uglavnom bilo nepogodno za obradu i klima je uglavnom bila hladna. Na drugoj strani more je bilo izuzetno bogato ribom, naročito bakalarom. Bakalar je za novoenglesku koloniju Masačusets bio isto što i duvan za Virdžiniju. Novoengleski ribolovci su svoju želju za bogaćenjem spajali sa avanturističkim duhom i željom za putovanjem. Za razliku od Engleske i ostalih evropskih zemalja u kojima su mornarički oficiri bili ogranak vladajuće aristokratije, u Novoj Engleskoj su oni uglavnom bili obični ljudi.
Stanovnici Nove Engleske su zahvaljujući dovitljivosti pretvorili nedostatke svoje zemlje u prednosti. Umesto da svoju hladnu klimu posmatraju kao otežavajuću okolnost, ovi dovitljivi američki kolonisti su je vrlo pametno iskoristili. Led je postao jedan od glavnih izvoznih proizvoda Nove Engleske.
Skoro sve do sredine 19. veka upotreba leda za rashlađivanje leti je bila luksuz koji se retko viđao. Pre pojave frižidera, mleko se moglo čuvati samo u obliku butera ili sira, a meso je moralo da se suši ili usoli. Početkom 19. veka Frederik Tjudor iz Bostona je uspeo da trgovinu ledom pretvori u unosan posao. Led je sakupljan sa jezera u Novoj Engleskoj. Frederik Tjudor je usavršio postupak skladištenja leda i, uz pomoć Natanijela Džarvisa Vajeta, koji je posedovao deo obale jezerceta Freš, pronašao način da od prirodnog leda na veliko proizvodi blokove iste veličine.
Vajet je izumeo mašinu koja se koristila za skupljanje leda i bez koje industrija leda u Novoj Engleskoj ne bi bila moguća. Njegov rezač leda se sastojao od dva paralelna gvozdena saonika postavljena na razmaku od 50 cm, koje je vukao konj. Svaki saonik je bio nazupčen, pa je tako stvorena sprava koja je prilikom vučenja urezivala dva paralelna žleba. Ovom spravom su sečeni pravilni kvadrati leda istih dimenzija koji su zatim sprovođeni do ledare na obali jezera.
Ubrzo je led iz Bostona isporučivan u sve delove sveta. Tjudor je odlučio da svoj led isporuči čak do Istočne Indije. Za kratko vreme led je postao glavna roba koju je Nova Engleska iznela na tržište. Govorilo se čak de je led „u podjednakoj meri doprineo osveženju Juga kao što je ugalj doprineo udobnosti na Severu.“ Led je počeo masovno da se koristi za čuvanje namirnica, rashlađivanje pića. Zahvaljujući sve većoj potražnji u Novoj Engleskoj, industrija leda raste tokom 19. veka.
Ono po čemu je doprinos Nove Engleske industrijalizaciji bio najveći svakako jeste nastanak nove fabričke organizacije. Prva fabrika u istoriji nastaje u Voltamu u Masačusetsu, 1814. godine. Kako je došlo do toga da prva fabrika nastane baš na američkom kontinentu koji je značajno zaostajao za Evropom u mnogim oblastima?
Prekomorska trgovina je doprinela akumulaciji kapitala. Uspešni pomorski trgovci nisu svoj novac ulagali u gomilanje zemljišnih poseda i gradnju luksuznih vila, već su ga uložili u izgradnju fabrika. Na pojavu fabrika su uticale i političke prilike. Džefersonov embargo (1807-1809) i rat iz 1812. uništili su veći deo spoljne trgovine Nove Engleske i primorali je da kod kuće pronađe nova mesta za ulaganje.
Međutim, koliko god to čudno zvučalo, pojavi fabričke organizacije je upravo u najvećoj meri doprinela „zaostalost“ američke privrede i ekonomije. Neznanje i zaostalost sprečili su Amerikance da posegnu za starim šablonima koji su primenjivani u Starom svetu. Važne inovacije nastale su, jednostavno, jer Amerikanci nisu znali ni za šta bolje.
U engleskoj privredi, slično kao i u ostalim evropskim zemljama, etape proizvodnje su bile oštro razdvojene. Svaka od tih etapa je prerasla u poseban zanat koji je obavljan na posebnom mestu i koji je imao svoje običaje i proizvodne postupke. Usled toga, mnoge grupe zanatlija su imale stečena prava koja su ih nagonila da spreče centralizovanje ili pojednostavljivanje proizvodnje. U Americi je bilo sasvim drugačije. Većina zanata je i dalje obavljana u okviru malih porodičnih manufaktura. Zanatskih, esnafskih udruženja nije bilo.
Za razliku od Engleza, Amerikanci su vrlo sporo uvodili parnu mašinu u proizvodnju. Glavni izvor pokretačke snage u američkim fabrikama je i dalje činila hidroenergija (vodenice). U Americi je krajem 18. i početkom 19. veka još bilo dosta izvora hidroenergije koji nisu bili podeljeni između privatnih vlasnika i upotrebljeni za proizvodnju.
Poslovni ljudi koji su osnovali prvu fabriku pamučnog platna u Voltamu su prethodno zakupili ceo kanal Potakit na reci Merimak. Energiju te reke su koristili za pokretanje mašina u fabričkim postrojenjima.
U Voltamu u Masačusetsu je 1814. podignuta prva fabrika u kojoj su svi procesi proizvodnje složenog proizvoda obavljani upotrebom energije u jednoj jedinoj zgradi. Tu je ponikla moderna fabrička organizacija koja će u narednom veku postati značajna za ceo svet. To će izazvati ključne promene u odnosu između kapitala i radne snage, promeniće prirodu gradova i unutrašnjosti, položaj žena i porodice itd.
Glavni osnivač ove fabrike je bio Fransis Kabot Louel, čovek koji se obogatio baveći se uvozom i izvozom robe. Prekid njegovih pomorskih poduhvata, izazvan ratom 1812. godine, primorao ga je da se okrene novim poslovnim mogućnostima. On je svojim uspehom nastavio i usavršio rad koji je započeo jedan preduzimljivi Englez avanturističkog duha.
Samjuel Slejter je, privučen oglasima za unapređenje mašina za obradu pamuka, objavljenim u američkim novinama, tajno napustio Englesku i otplovio za Ameriku. Morao je da plovi tajno pošto je engleski zakon strogo zabranjivao svima koji su bili upoznati sa načinom rada mašina za obradu tkanina da napuštaju Englesku. Engleska je ljubomorno čuvala svoju industrijsku prednost i pokušavala je svim sredstvima da spreči odlivanje znanja i tehnologije u druge zemlje. Samjuel Slejter je ipak uspeo da izvede nezamislivo. Pošto nije mogao sa sobom da ponese nikakve nacrte i makete, sve podatke o engleskim mašinama za obradu tkanina je pohranio u svoju memoriju. On je na Roud Ajlandu osnovao prvu fabriku pamučnog platna 1790. godine. Na ovaj način je nova tehnologija došla u Ameriku.
Fransis Kabot Louel je u svojoj fabrici u Voltamu uspeo da usavrši i modernizuje način rada. Sami proizvodni procesi koji su obavljani u ovoj fabrici nisu predstavljali nikakvu novost pošto su već bili poznati od ranije. Nova je bila organizacija proizvodnje koja je omogućila uštedu na radnoj snazi i omogućila ubrzanje i povećanje obima proizvodnje. Novi oblik proizvodnje se vrlo brzo proširio na ostale fabrike i često je nazivan „voltamski“ ili „louelovski“. Bio je to prvi moderni oblik fabričke organizacije.
Nepostojanje esnafskih udruženja i nedostatak stručnih zanatlija primorali su američke koloniste da stvore novi oblik proizvodnje. Umesto specijalizovanih zanatlija pojavile su se specijalizovane mašine u fabričkim postrojenjima. Američki radnik je mogao biti lako osposobljen za rad na bilo kojoj od tih mašina. Nedostatak zanatlijske tradicije kojom je Evropa mogla da se pohvali pretvoren je u američku prednost. Amerikance ništa nije vezivalo za prošlost, naprotiv, bili su potpuno okrenuti otkrivanju novih metoda u proizvodnji. Tako je došlo do nastanka najnaprednijeg oblika industrijske organizacije u „zaostalom“ Novom svetu.