„Elizijum” (2013)

Submitted by magnum strike on 03/10/2013 - 11:46

1 - Elysium

-Ako nemate čistu viziju uspona, naši investitori će izgubiti dosta poverenja...

-A šta mislite da radim ovde na Zemlji? Da uživam na ovom vazduhu?!

Svaka sličnost sa stvarnim osobama, pojavama i institucijama je namerna. Nil Blomkamp, tvorac filma Elizijum (2013), bez okolišanja, hirurški precizno, a opet dovoljno uočljivo, zaseca otkriveno tkivo društva. Ovaj kratki dijalog sa početka teksta naglašen je u filmu, koji po žanru ne pretenduje da bude društveno angažovan. Ali ova SF akcija zapravo to jeste. Ekipa koja je radila na filmu to jeste.

Blompkamp je poreklom iz Johanesburga. Bio je svedok rasnog  i socijalnog aparthejda. To nasleđe poneo je u LA gde ga je ono zapravo već čekalo. Južnoafrički reditelj je tokom ove godine doživeo meteorski uspon i sada ima status selebritija,1 ali ne prestaje da tzv. „pogledom odozdo” podriva establišment koji ga je na neki način tu i doveo. Met Dejmon (glavna muška uloga) je već poznata priča - uporni društveni aktivista i megazvezda sa naslovnice.2 Radnja, dakle, može da počne...

2 - Elysium

Svet je u budućnosti jasno podeljen na dva dela. Stanovnici Zemlje žive u nemaštini i eksploatisani su pod oštrim nadzorom Elizijuma, mesta iznad planete koje je ekskluzivno stanište bogatih i privilegovanih. Kako ovi sa Zemlje neprestano pokušavaju, poput imigranata, da se uvuku u Elizijum tako reakcija odozgo postaje sve rigoroznija. Da skratim dešavanja, Maks (Met Dejmon), radnik jedne fabrike na Zemlji, usled povrede na radu (smrtonosna radijacija, ništa strašno) rešava da po svaku cenu stigne do Elizijuma gde jedino ljudi mogu da se leče. Uz brojne peripetije protkane najfinijim rafalima futurističkog oružja, Maks slučajno zadobija čip kojim se može reprogramirati čitav sistem podele društva i učiniti Elizijum dostupnim svima. Naravno, najpre se mora izboriti sa raznim političarima, dronovima, policijom i samoubistvom. To čini, dakle, po cenu svog života i tu je srećni završetak za ostatak populacije. Radnja filma kao u prosečnoj akciji.

Međutim, kako ovaj film, s obzirom na to da već mnogo toga o njegovim stvaraocima znamo, možemo „čitati”?

Prvo, jasno je da se čini nedvosmislena kritika postojeće ekonomske paradigme i vrednosnog sistema neokonzervaitvnog društva.3 Dalja polarizacija na sve bogatije i sve siromašnije završava se, prema Blompkampu, negde u Elizijumu. Rečnikom u filmu reditelj samo direktinije naglašava sve što i danas čujemo i što formira jedan diskurs, odnosno, naturalizuje stavove i vrednosti dominantih grupa. Putem jezika i reči se oblikuje svest i održava moć u društvu. „Profitabilnost”, „nacionalna bezbednost”, „dronovi koji štite slobodu našeg društva”, „antiimigraciona politika”, „odbrana imovine nasleđem”, „ekskluzivnost lečenja” su neke sintagme koje Blomkamp ćešće upotrebljava tokom filma. Nasuprot tome reditelj suprostavlja empatiju glavnog junaka i njegovo samoubistvo kao čin žrtvovanja za opšte dobro, pokušavajući da uvede ideal ponovo u modu.

3 - Elysium

Pored toga, film je ovekovečio pregršt detalja od kojih se o svakom može poprilično probesediti. Zanimljivo je da potencijlni imigranti i oni koje Elizijum odbacuje, govore španskim akcentom.4 U filmu je ograničeno kretanje ljudi sa Zemlje, što svakako nije skorašnji fenomen.5 Simpatičan je i link koji reditelj u svom filmu uspostavlja između političara Elizijuma i lokalnih bandita sa Zemlje koji obavljaju prljavi deo posla. Stiče se utisak da izvesna analogija postoji između Vašingtona i raznih terorističkih grupa. Iz surovog tejlorizma i s druge strane, mobinga, reditelj rađa svog superheroja koji spontano započinje opštu pobunu i epohalno menja poredak iz srži, što je neuobičajeno za holivudske filmove proteklih decenija, gde se obično sve svodi na nekakvo reformisanje postojećeg. Najzad, da li Met Dejmon uzvraća udarac Kristijanu Bejlu?6

 


  • 1. Interesantno je primetiti da su ogroman bum doživeli i Die Antwoord, hip hop sastav, koji je takođe iz Južne Afrike, i koji, uz reditelja Blomkampa (inače njihovog ličnog prijatelja), predstavljaju osveženje među učmalim medijima SAD i Evrope.
  • 2. Deluje vrlo upečatljivo kada Dejmon u intervjuima priča o svom odrastanju u jednoj profesorskoj porodici, uvek skeptičnoj prema lakim uspesima koje svet šou-biznia pruža. Na dalje, od Dejmona možete svašta čuti, od oštre kritike tendencija u obrazovnom sistemu SAD do osude vojnih akcija.
  • 3. A.k.a. neoliberalnog, iz nekog eufemističkog razloga.
  • 4. Recimo, svedok uspaničenog odbacivanja hispanoamerikanaca od strane angloprotestantskog sloja društva u SAD je knjiga Ko smo mi? Semjuela P. Hantingtona. Alarm kod nacionalno (iako je Amerika postmoderna kultura) ekskluzivistčkog dela društva SAD je upaljen jer je npr. na početku milenijuma preko 20% stanovništva SAD u privatnosti, kod kuće, govorilo španskim jezikom što, naravno, ispliva i kao javni fenomen.
  • 5. Ograničavanje je otpočelo krajem XIX veka uvođenjem rigoroznih pasoških kontrola koje su čovečanstvu do tih godina bile nepoznate.
  • 6. Često se navodi da je The Dark Knight Rises (2012) svojevrsni odgovor na Occupy Wall Street, ali iz ugla vladajuće elite. E, sad, aludira se na vezu demonstranata i Bejnovih pobunjenika. Ostalo je istorija. Betmen, i sam član elite, spašava korumpirani grad tako što poražava Bejna i blago reformiše stvari da bi smirio strasti.
Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: