Moral nemačke vojske bio je urušen. Da bi se situacija na Istočnom frontu preokrenula u njihovu korist, nemački Vermaht je planirao pobedu u ofanzivi. Ipak, u celoj priči postojali su i problemi. Naime, nemačka vojska još od 1942. godine nije imala kapacitet za bilo kakvu ozbiljniju akciju protiv sovjetskih snaga. Za to vreme, jedinice Crvene armije su, uprkos velikim gubicima, uspele da brojčano i tehnički nadmaše nacističke snage. Vermahtu nije preostalo mnogo izbora, osim odbrane mesta ofanzive. Odabir je pao na Kursk. Najvažniji razlog za ovakav odabir je bila prosta činjenica da se oko ovog grada tokom sovjetskog protivudara, 1943. godine, stvorila izbočina. Po nemačkom planu, trebalo je opkoliti izbočinu, izvršiti napad po bokovima, koji bi uzrokovao potpuno uništenje sovjetskih snaga i dalje napredovanje u dubinu Rusije.
U 5.30 časova, 5. jula 1943. godine počela je žestoka ofanziva Vermahta na severnom, a pola sata kasnije i u južnom delu izbočine oko Kurska. Prvo je usledila petnestominutna artiljerijska paljba, da bi u napad potom krenuli srednji i laki tenkovi. Iza njih su išli tenkovi „Panter”, samohodni lovci tenkova „Ferdinand” uz podršku pešadije i aviona. Sovjetske trupe su se tog jutra našle pod žestokim udarima neprijatelja. Vojnik Jurij Kiselev iz 151. artiljerijske baterije je tog jutra u svoj dnevnik zapisao: „Naša baterija je posle pola sata žestoke vatre dobila naređenje da prekine dejstvo, proveri municiju, očisti cevi i bude spremna da dejstvuje po kordinatama koje bi nam poslali naši drugovi u prvim borbenim linijama. Tada smo videli da ka nama doleću užarene lopte, uz vrišteći zvuk i sa dugim dimnim repom. Samo srećni su izvukli glavu. Polovina nas je odletela u vazduh. Mi koji smo preživeli izvestili smo komandu o dejstvu raketne artiljerije i gubicima.”.
Prve linije sovjetske armije pretrpele su velike gubitke, ali nisu odstupile. Rezultat herojske borbe bio je zaustavljanje napredovanja trupa Vermahta, a istovremeno su naneti značajni gubici neprijatelju. Ono što je činjenica to je da su jedinice Crvene armije bile iznenađene novim nemačkim tenkovima. Dejstvo nemačkih „Pantera” je preneto komandi: „Neprijatelj je ubacio u borbu novi tenk! Oblik je sličan Tridestčetvorci, T-34! Tenk je sa veoma jakim oklopom, težine oko 40-50 tona. Naoružan je verovatno topom od 88 milimetara. Imamo gubitke na daljinama preko dve hiljade metara!”.
Sovjetska armija je 5. jula postigla i značajan uspeh. Jurišni topovi „Ferdinand”, 9. armije Vermahta, su izbačeni iz upotrebe. Svega 12 od 47 „Ferdinanda” su prošli bez oštećenja kroz minska polja.
Narednog dana, 6. jula, „Luftvafe” je krenula u još žešće napade sa lovcima, dok su „Štuke”, avioni za precizna dejstva, letele kilometar-dva iza njih. Ipak, sovjetska avijacija uspela je da razbije nemačku formaciju u vazduhu i napadne bombardere. Nastavljen je i proboj divizija 2. tenkovskog SS korpusa. Oko 9 ujutru, 6. jula, Nemci su uspeli da otkriju i unište komandne punktove sovjetskih pukova, što je dovelo do ogromnih gubitaka Crvene armije.
Nastaviće se.
I deo - http://punjenipaprikas.com/bitka-kod-kurska-i-deo