Херцег од Светог Саве

Submitted by Владимир Орбовић on 10/03/2013 - 21:18

herceg1Наследник великог војводе Хума, Сандаља Хранића Косаче, био је његов синовац Стефан Вукчић Косача. Стефан Вукчић Косача рођен је око 1404. године од оца кнеза Вукца Вукчића и мајке Катарине, у селу Косача (који је удаљен од Горажда 15 километара).  Оженио се Јеленом Балшић (кћерком кнеза Лазара) 1424. године и са њом је имао три детета. После Јеленине смрти 1453. женио се са Варваром де Рауго (1455) а после ње са Немицом Цецилијом. 

(Слика са стране представља грб Косача из Фојничког грбовника насталог у 17. веку на основу копије из 16. века.)  

Свог стрица, Сандаља Хранића Косачу, наслеђује 1435. године после његове смрти. Да би се одбранио од својих суседа користи помоћ Османлија. Стефан Вукчић упада 1441. у Горњу Зету и осваја крајеве око Мораче, град Соко (код данашњег села Штитара, код Цетиња), Медун. У Доњој Зети осваја Бар и Паштровиће. До 1443. године своју власт проширио је и на Клобук, Требиње, Пољицу, Омиш. Године 1443. Венеција осваја Доњу Зету а следеће Омиш, Пољице. На помоћ Османлија, чији је савезник био, није могао да рачуна јер су Османлије водиле војну против деспота Ђурађа Бранковића, Јанка Хуњадија и угарског краља Владислава Посмрчета. Стефан Вукчић се октобра 1444. године састао са деспотом Ђурађем Бранковићем и том приликом му је вратио Горњу Зету коју је био запосео. Године 1446. ородио се са босанским краљем Стефаном Томашем (1443-1461), давши му за жену своју кћер Катарину. Тим браком успостављен је мир између две стране.

Признао је врховну власт краља Арагона Алфонса V (који је имао и поседе у јужној Италији) 19. фебруара 1444. године. Ступио је у контакт и са царом Светог Римског Царства  Фридрихом III Хабзбуршким (1452-1493), који је био немачки краљ 1440-1493 и надвојвода Аустрије 1424-1493. Њему се обратио са молбом да му потврди све поседе. У другој половини 1448. прогласио се за херцега, а од пролећа 1449. себе је називао херцегом од светог Саве. Вероватно је желео да се повеже са државом Немањића чији се значајан манастир налазио на његовој територији – Милешева. Имао је на уму, и то, што је Растко Немањић управљао Хумом (1190/1191), који је припадао њему. Територија херцега од светога Саве обухватала је простор од реке Лима до реке Цетине и од Раме до Боко Которског залива.

Херцег Стефан Вукчић је хтео што већу економску еманципацију своје територије а то је значило ослобађање од тржишта Дубровника. Он је у Новом (данашњи Херцег-Нови) подигао 1449. прву радионицу сукна. Дубровник се код угарског краља жалио на херцег а он је тражио дозволу од Османлија за напад на Дубровник. Добио је дозволу и рат против Дубровника је трајао од 1451. до 1454. године. Дубровчани су се крили у свом граду док је херцегова војска пљачкала њихову земљу. Војска Дубровника трпи пораз код Томбе 1. јула 1451. године. Дубровчани су предложили мир али су га повукли јер су склопили савез са сином херцега Стефана Вукчића, Владиславом Херциговићем. Владислав је стао на страну Дубровника 15. августа 1451. после уговора који је склопио у месту Дринаљеву. Разлог за одметање од оца је била породична свађа јер је херцег Стефан Вукчић довео у своју кућу неку дон Јелисавету поред живе жене. Краљ Босне Стефан Томаш стаје на страну Дубровника 18. децембра 1451. године. После разних преокрета  мир са Дувником потписан је 10. априла 1454. године.

Херцег Стефан Вукчић одмах потом водио рат против свог суседа делимичног господара цетинске области војводе Иваниша Влатковића. Борбе су кренулу од јесени 1455 године и херцег је имао успеха и притиснуо свог противника.

Због своје грабљивости херцегов син Владислав Херциговић је дошао са османском војском и тражио од оца пола Херцеговине. Херцег Стефан Вукчић је то одбио и бици код Пљевља у лето 1462. претрпео пораз.

Због честих упада Османлија херцег помирио се са краљем Стефаном Томашевићем (1461-1463) и почели су да траже помоћ у другим земљама. Османлије 1463. упадају у херцегове земље и он се склања са сином Владиславом, с којим се помирио, у западну Херцеговину. Османлије освајају Бобовац (главна резиденција босанског краља) маја 1463. године. Краљ босански ухваћен је у тврдом граду Кључу и страдао је од руке Османлија код Јајца јуна 1463. године.

После повлачења Османлија, херцег се враћа у источну Херцеговину и повратио град Кључ код данашњег Гацка. Међутим, опет је дошло до породничних свађа што Османлије то користе и освајају град Благај и продиру све до Требиња 1465. године. После дугих борби и интезивног живота пуног бурних догађаја остарели херцег Стефан Вукчић Косача умире у Новом. 22. маја 1466. године.

 

Родословна таблица породице Косаче

 

herceg3

Ратовање Стефана Вукчића Косачe у Зети

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: