Obično ne pišem i ne komentarišem igru fudbalske reprezentacije Srbije. Međutim, moram da napravim izuzetak. Povod za to je sramotna igra naših reprezentativaca koja je rezultirala porazom od Danske, usred Beograda, od 3:1. Poraz sam po sebi ne bi bio sporan, jer, složićemo se, lopta je okrugla i sve je moguće. Ali, da li je moguće da po ko zna koji put gledamo apsolutno nezalaganje igrača ove zemlje? Оčigledno je to naša realnost. U diskusiji sa svojim prijateljima pred početak ovog kvalifikacionog ciklusa, rekao sam da će nam selektor Dik Advokat dati odgovor na pitanje da li je problem nepostizanja rezultata zapravo stvoren indolentnošću naših igrača. Evo, dobio sam taj odgovor. Sada odgovorno tvrdim da su isključivi krivci za loše rezultate reprezentacije igrači koji nemaju ni karakter ni trunku osećaja pripadnosti ovoj zemlji. Njihova pripadnost se meri samo stanjem na računu u banci. Kada igraju za više od sto hiljada evra nedeljno u proseku, u svojim klubovima, trčanje i zalaganje se podrazumeva. Ipak, u reprezentaciji je sasvim druga priča. Može se diskutovati o izboru igrača, ali ovde je to potpuno nebitan parametar. Problem je to što ovim igračima, moram da kažem amaterima, apsolutno ništa ne znači dres koji nose, a još manje grb koji se nalazi na njemu.
U prošlom kvalifikacionom ciklusu za Svetsko prvenstvo u Brazilu, priznajem, i ja, kao i svi drugi, isključivog krivca za neuspehe reprezentacije video sam u tadašnjem selektoru Siniši Mihajloviću. Ipak, neki scenariji se ponavljaju, a oni se svode na činjenicu da se ko god ode iz Srbije – preporodi. Isto se desilo i sa Mihajlovićem koji je usput preporodio Sampdoriju. Znam, mnogi će reći da je italijanska liga slaba. Ali ja ću odgovoriti da to nema nikakve veze, jer igrači Sampdorije pojedinačno nisu kvalitetniji od naših reprezentativaca. Razlika je u odnosu prema igri, shvatanju ove igre koja je zapravo jednostavna kada je prezentuju profesionalci. Fudbalerima Srbije svaka akcija reprezentacije dolazi kao vid rekreativnog odmora, zabave. Iz takvog pristupa i odnosa prema igri dolazi sve ostalo. Ipak, moram da istaknem da smo u davanju izjava pred početak svake utakmice šampioni sveta. To su uvek obećanja naciji o borbi do poslednjeg atoma snage.
Posle ovog sramnog izdanja protiv Danske, svim navijačima će se vratiti scene sa utakmice u Jerevanu, protiv poluamaterske Jermenije, na kojoj smo jedva iščupali bod. Sa ovim igračima ništa bolje ne treba očekivati. Da ne beše golmana Stojkovića, Srbija bi po svemu viđenom završila sa šest-sedam golova u svojoj mreži. Rezultat od, recimo, 7:2 u korist Danske verodostojno bi oslikao stanje na terenu. Bruka i sramota!
Posle svega viđenog, Dik Advokat je podneo ostavku; ne zato što je loš trener nego da bi sa vrata skinuo amatere koje ne može da natera ono elementarno – da trče. Trebalo bi da predsednik saveza Tomislav Karadžić momentalno podnese ostavku, ako ni zbog čega drugog onda iz moralnih razloga. Novi selektor treba da izbaci pola igrača iz reprezentacije i dovede samo one koji žele da trče i ostave srce na terenu.
Na kraju, iluzorno je očekivati da možemo i do trećeg mesta u grupi koje bi nam obezbedilo baraž za Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016. godine. O direktnom plasmanu je smešno i diskutovati. Ako pogledamo raspored, do kraja kvalifikacija imamo još pet utakmica. U Beogradu ćemo ugostiti Jermeniju i Portugaliju, a gostovaćemo u Albaniji, Danskoj i Portugaliji. Sa ovakvom igrom, garantujem da ćemo zauzeti poslednje mesto u grupi. Evropska kuća fudbala (UEFA) učinila bi nam ogromnu uslugu kada bi iz fudbalskih takmičenja u narednih 5 godina izbacila i reprezentaciju i klubove iz Srbije. Igrama na terenu smo pokazali da nam nije mesto na mapi fudbalske Evrope, a isto tako smo zemlja u kojoj cveta huliganizam. Niko ne bi bio na gubitku. Huligani će nastaviti sa svojim aktivnostima, pošto im je to očigledno dozvoljeno, a za fudbal se ne brinem. Fudbal nije problem u ovoj zemlji, on ne postoji.
Ovim putem ću zamoliti da se novac uložen u fudbal preusmeri u razvoj drugih sportova u kojima uz minimalna ulaganja imamo vrhunske rezultate. U jadnom fudbalu u Srbiji obrću se desetine miliona evra što je, priznaćete, za naše uslove ogroman novac. Podelite pare atletici, streljaštvu, plivanju, košarci, odbojci, vaterpolu, veslanju, kajaku... Dakle, svim onim sportovima koji su nebrojano puta doneli radost ovom narodu. Fudbal prepustite zaboravu jer mu je tamo i mesto.
Možda smo mi novinari ludi, a normalni navijači neznalice i ljudi koji samo kritikuju, ali da li vi fudbaleri reprezentacije Srbije imate bar malo obraza, morala? Smete li da se pogledate u ogledalo? Obraza nemate, to su đonovi. A ogledalo verovatno niste videli u životu.
Comments
potpuno se slažem sa svime