Holivud očigledno ide sigurnim korakom ka svom cilju – snimiti jovo nanovo filmove po legendarnim knjigama. Problem je u tome što 3D ne može da zameni ni glumu, ni originalnu priču.
Nedavno je Veliki Getsbi dočekao svoju 3D premijeru, i svi su oduševljeno prihvatili i film, a i glumce. Ili su jedva dočekali da ponovo gledaju Di Kaprija, ili zaista cene i vole Fitzdžeraldovog Getsbija. Imala sam priliku da pročitam u originalu ovo delo, te bez problema mogu pratiti film. Naravno, ko prvi, njegova devojka, te se prva izdavačka kuća koja je nanjušila hit, brže-bolje zaputila u štampariju. Korice čine knjigu, poznato je, stoga lepi Di Kaprio šalje svoje pozdrave sa iste, dok izdavač broji stepenice do top liste najčitanijih knjiga. Dok knjige stoje u izlogu, reditelji češu dlan o dlan, nadjući se nominacijama. Sva sreća, pa postoje i Zlatne maline. Opet, u svakom grmu leži dolar. Problem je u tome što je zarađeni novac bitniji od prikazivanja originalne priče, pa glumce pretvaraju u seksualne objekte kako bi se svideli publici, i bez ustručavanja menjaju tok radnje. Moramo uzeti u obzir svrhu snimanja nečeg što je već dostiglo vrhunac. U ovom slučaju, to se desilo 1974. godine. Robert Redford i Mia Farou. Isto se dešava i sa Karenjinom, koja je nedavno ekranizovana u 3D formatu. Sofi Marso je krajem devedesetih glumila Anu Karenjinu. Davne 1935, Greta Garbo maestralno je odigrala lik Ane.
Prošle godine je Kira Najtli, poznata po ulogama u filmovima Gordost i predrasuda i Pirati sa Kariba, imala priliku da dočara novu Karenjinu, ali joj to, nekako, nije pošlo za rukom. Fijasko je bio, po proceni mnogih, mlađani Vronski, koji ni u kom slučaju nije smeo biti plavušan. Ideju o pozorištu svi su prihvatili sa oduševljenjem, ali ne i nedostatak drugog glavnog lika u delu, Ljevina. Kako je pola priče na taj način „pojedeno”, publika nije dobila drugu stranu medalje koju predstavlja upravo Ljevin. Nismo shvatili poruku koju Tolstoj kaže na samom početku. Ljevin je preživeo sebe, dok je Ana, nesrećna, podeljena na dva srca izgubila bitku. I Anu je pojeo voz, ali u krupnom planu prikazano, da što realnije osetimo jezu dok gledamo monstruoznu smrt. Film je, ipak, bio nominovan za Oskara u 6 kategorija.
Naravno, ne znači da novina nije dobra. Ideja o osvežavanju legendarnih dela nikada neće biti loša, jedino što može poći po zlu je sloboda menjanja piščevih reči i neadekvatni izbor glumaca. Pun pogodak bio je film-mjuzikl „Jadnici”, koji je na prvi pogled odavao utisak još jedne tipične američke nezasitosti kada su u pitanju ovakva ostvarenja. Delo Viktora Igoa oslikava Francusku nakon revolucije iz 1789. godine, kada dolazi novi kralj na vlast. U trajanju od dva sata, pažnja gladalaca nije posustajala, uzevši u obzir neprevaziđenu glumu En Hetavej (koja je dobila Oskara za ulogu Fantine), Hju Džekmena, i ostatak glumačke postave.
U svakom slučaju, ljubitelji klasika zaobići će blokbastere, dok će radoznali ipak zaviriti u današnju kinematografiju s namerom da saznaju šta se to sledeće „krčka” u njihovim novčanicima. Naravno, da nema kvaliteta, ne bi sijali Oskari, a ni druga odlikovanja. De gustibus non est disputandum, a i kako Šekspir lepo to kaže: „Kako vam drago”. Danas barem to nije problem, ima za svakog ponešto.
