Holandija - neoliberalna utopija, zemlja širokih shvatanja i uskih rečnih kanala. Poznata po lalama, fudbalu, pivu, drvenim klompama i vetrenjačama. Ove poslednje navedene su vekovima bile bitan činilac holanskog društva, od vetra i njih je zavisilo hoće li biti svežeg brašna na stolu koje će prehraniti stanovništvo zemlje čiji se najveći deo nalazi ispod nivoa mora. Manje je poznato da je povremeno neki mlinar prodavao dušu đavolu kako bi njegova vetrenjača radila non-stop, sa ili bez vetra. O tome nam govori prvi dugometražni film Nika Jongeriusa "Masakr u vetrenjači" ("The Windmill Massacre").
Abe je turistički vodič i vozač autobusa. Specijalizovan je za ture koje podrazumevaju obilazak vetrenjača i nije mu teško da među velikim brojem gostiju Amsterdama pronađe zaitnteresovane za svoju ponudu. Među onima čiju sudbinu prati Jongeriusov film su najrazličitiji profili ljudi a ono što je zajedničko za svakog od njih je problematična prošlost. Svi oni su u jednom trenutku uradili nešto loše, nešto zbog čega moraju biti kažnjeni. U jednom trenutku putovanja kroz holandske ravnice dotrajali autobus staje a kvar je takav da čak ni iskusni Abe ne može da izađe na kraj sa problemom. Spas je nedaleko od njih, vetrenjača je udaljena samo par stotina metara. Ubrzo, putnici će shvatiti da je "mlinar" sve samo ne dobronameran a da je ono što je nekad služilo da samelje brašno moglo jednako dobro da drobi i kosti.
"Vetrenjača" je još jedan u nizu filmova sa izanđalom tematikom - zgrešio si, bićeš kažnjen. Ne znam kako ljude ne mrzi više da snimaju nešto tako, odakle im ideja da to nekog i dalje zanima. Problem je još veći kad ti efekte u filmu koji obiluje "gor" scenama rade amateri pa sve to izgleda kao kad se sedmogodišnjakinja igra s kevinom šminkom dok je ova u bakalnici.
Likovi su jednostavni i s obzirom na ozbiljnost situacije u kojoj su se našli deluju prilično nezainteresovano. Jedino zanimljivo u vezi sa protagonistima je što je u filmu sa nekom vrstom "slešera" jedan od junaka hemofiličar; interesantno, nema šta.
"Vetrenjača" je multilingvalna (kakav izraz), pa tako čujemo holandski, engleski i japanski jezik. Tanro Išida koji tumači Takašija je imao interesantan zadatak a to je da bude saradnik na scenariju jer niko u ekipi osim njega nije govorio jezik zemlje izlazećeg sunca. Neretko, tokom snimanja je čak i improvizovao a Jongerius je tek u postprodukciji saznao šta je njegov multitasking glumac-scenarista govorio.
Film je bezličan, lako će biti zaboravljen i sećaće ga se samo oni koji su ga radili i možda njihova uža rodbina. Ostali neće i to je verovatno dobro.