Pre svega, da se ogradim, Železnice Srbije nisu naručile ovaj tekst i onaj novac koji je legao na moj račun tamo je prebačen greškom. Dakle, pođimo od toga da je premisa iz naslova tačna i da je putovanje vozom bolja opcija od putovanja autobusom. Šta to tačno znači? U kom smislu bolja? Kome? Zašto lupetaš gluposti? Sve su to pitanja koja bi mi verovatno postavio, čitaoče, i budi uveren da ću se potruditi da ti pružim odgovor na bar neko od njih.
Zamislimo sledeću situaciju: nalaziš se u Beogradu i treba nekako da stigneš do nekog drugog mesta. Možda se vraćaš kući posle napornih nedelju/mesec/koliko god dana na fakultetu sa torbom punom prljavog veša. Možda si bio na nekom koncertu, prespavao kod drugara i sada se vraćaš kući. Možda te seksualno uzbuđuje čin putovanja pa si rešio da daš sebi malo oduška, otkud znam... (A možda si ti, čitaoče, u stvari čitateljka i nervira te što ti se obraćam u muškom rodu. Izvini ako je to slučaj.) Koji god bio razlog tvog odlaska na put, tu si. Imaš određenu svotu novca, dovoljnu za obe varijante. Dolazimo do prvog razloga zašto je voz bolji od autobusa - cena karte. Makar je tako u najvećem broju slučajeva. Razliku možeš da potrošiš na pivo, sok, grickalice, nov šrafciger ili šta god ti drugo padne na pamet. Preporučujem pivo, pošto će ti ono kasnije poslužiti kao ulaznica u paralelni univerzum kupea, tj. pomoći će ti da se lakše uklopiš u priču.
Lepo se osećaš. Uštedeo si nešto novca. Nalaziš svoj voz, penješ se uz stepenice, osećaš „miris” WC-a. Tu dolazimo do drugog razloga zašto je voz bolji od autobusa. Iako na prvi pogled... Dobro, iako ni na drugi, treći pogled nema nikakvog smisla da smrad može da predstavlja nešto pozitivno, objasniću ti o čemu se radi. Sigurno znaš za makar jedan citat sa fejsbuka koji govori o usponima i padovima u životu ili o suncu koje dolazi posle kiše. E pa, o nečemu sličnom se radi i ovde. Znaš onaj osećaj kad pored tebe prođe neko čiji parfem baš lepo miriše? Nakon iskustva sa vagonskim WC-om, taj parfem će ti mirisati bar još deset puta lepše, veruj mi.
Preživeo si taj prvi, naizgled neprijatni momenat i nastavio dalje. Pažljivo izaberi kupe. To je jedino što mogu da ti kažem jer ne znam kakav je tvoj ukus. Jedno je sigurno, u vozu svako može da pronađe kupe za sebe. Ako ti se posreći, možeš da odigraš i vagonsku verziju ruskog ruleta - ulazak u prazan kupe u koji će posle ući ko zna ko. Ako si stidljiv, ili ti se jednostavno ne priča sa ljudima, odaberi neki u kom sedi neko mlađi sa slušalicama. Ili ti stavi slušalice. U većini slučajeva će tvoji saputnici razumeti da time na fin način pokušavaš da izbegneš razgovor sa njima, pa će te ostaviti na miru. Međutim, u vozu si. U cenu karte je uračunata i nekoliko priča iz voza. Ako se kojim slučajem nađeš sa pripovedačem iz voza u istom kupeu, slušalice ti ništa neće značiti. Pripovedače iz voza uglavnom nije teško prepoznati. Najčešće su to stariji ljudi koji već na tvoje „Dobar dan, je l’ slobodno?“ kreću da ti pričaju svoju životnu priču. Širok je spektar tema koje se mogu pokrenuti u vozu. Društveno-politička situacija u zemlji i svetu, sport, filozofija, ekonomija, religija, porodični odnosi... Šta god pripovedaču padne na pamet. A ti ćeš, u početku iz ljubaznosti, a kasnije iz čistog mazohizma učestvovati u tom razgovoru. Zato ti je ono pivo sa početka potrebno, opustiće te i podariti ti moć da pronikneš u samu suštinu života, koju će ti objasniti tvoj saputnik-pripovedač. Toga nema u autobusu. U autobusu sediš mirno i glupo ti je i da pogledaš onoga ko sedi pored tebe.
Ako si osoba koja ne voli neizvesnost, pomislićeš kako putovanje vozom nije za tebe. Sa našim vozovima se nikad ne zna koliko će da zakasne. Kada sedneš u autobus, znaš da ćeš stići u određeno vreme. Ako bude gužve u saobraćaju, stići ćeš malo kasnije nego što si planirao. Kod vozova nije tako, svako putovanje vozom je poput avanture. Krenuo si, a nemaš predstavu da znaš kad ćeš stići. Možda se neke zvezde poklope pa stigneš na vreme. Možda zakasniš sat, dva ili tri. Možda stigneš na svoje odredište deset sati kasnije. Ništa nije sigurno, pa ako si avanturističkog duha, možda ti i ta neizvesnost bude još jedan razlog zašto je putovanje vozom bolje od putovanja autobusom.
Ima tu još dobrih strana. Zašto bi se mučio na čistom sedištu u klimatizovanom autobusu kada možeš da uživaš na prljavom u rasklimovanom vagonu? Zašto bi sedeo i trpeo da ti trnu noge i zadnjica kada možeš da putuješ vozom? U vozu u svakom trenutku možeš da ustaneš, protegneš noge, zapališ cigaretu ili baciš đubre kroz prozor. (Koga briga za ekologiju, he-he.) Ako putuješ leti, možda ti se ukoči vrat od promaje. A možda naletiš na neke saputnike koji se plaše promaje, pa se kupe pretvori u saunu. Ako putuješ zimi može ti se desiti da naletiš na vagon u kom ne radi grejanje, pa dobiješ upalu pluća. Što je super. Takođe, može ti se desiti da naletiš na vagon u kom previše greju, pa te situacija podseti na onu letnju sauna-kupe varijantu.
Bilo kako bilo, nakon putovanja vozom ćeš biti drugačiji. Bogatiji za iskustvo, rekli bi neki. Možda i za neku bolest, ko zna. Ako ništa drugo, upoznaćeš malo bolje svoju zemlju. Što zbog toga što voz ide sporo, pa ćeš uživati u prirodnim lepotama, što zbog toga što ćeš kroz razgovor sa nekim pripovedačem iz voza upoznati dušu našeg naroda. Vožnja autobusom to ne nudi.
Comments
Stoji sve to, ali ja i dalje