Biblioteka

Drama "Šta se desilo drugu Milivoju?"

Submitted by Punjeni paprikaš on 17/05/2013 - 13:32

Autor ove drame, koju možete pronaći na dnu članka u PDF formatu, Semir Gicić, rođen je 18.12.1989. godine u Novom Pazaru. Završio je novopazarsku Gimnaziju i muzičku školu ''Stevan Mokranjac'' za harmoniku. Diplomirao je glumu na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru u klasi Envera Petrovcija.

U svom petogodišnjem honorarnom radu u Regionalnom pozorištu u Novom Pazaru, igrao je u predstavama: ''Bogojavljenska noć''  Viljema Šekspira, ''Gospođa ministarka''  Branislava Nušića, ''Krčma na drumu'' Antona Pavloviča Čehova, ''Čovekov život'' Leonida Andrejeva, ''Otelo'' Viljema Šekspira, ''Simpatija i antipatija'' Jovana Sterije Popovića''  ''Hasanaginica'' Ljubomira Simovića, i dečjim predstavama ''Pinokio'', ''Aladin i čarobna lampa'', ''Mali  princ'' i ''Lepotica i zver''.

Podvojenost ljudske prirode u popularnim delima Viktorijanske književnosti

Submitted by Stefan MIljanić on 04/03/2013 - 12:25

podvojenost 1

Dualizam ljudske prirode podrazumeva da u svakom od nas postoji spoljašnje Ja, ono koje je pretpostavljeno društvenim normama i koje je svojevrsna čovekova maska, kao i unutrašnje Ja, koje bi predstavljalo čovekovu potisnutu i skrivenu ličnost i odražavalo njegove iskrene požude i potrebe. Što ljudi više odbacuju svoju unutrašnju prirodu, odnosno što manje zaista prihvataju sebe, to je i šizofrenost njihovog bića izraženija. Ovde je bitno napraviti vezu između pojedinca i društvenog konteksta u kome se našao, jer svako doba sa sobom nosi drugačija, manje ili više rigorozna pravila.

Историја приватног живота - Римско царство

Submitted by Дамјан Филиповић on 23/02/2013 - 14:16

ist

Дело Историја приватног живота у издању француске куће Éditions du Seuil је први систематизовани покушај сакупљања те врсте историјске грађе. Сачињено у пет томова, обухвата период од Римског царства до нашег доба. Пројекат је започео француски историчар Филип Аријес 1981. године, а после његa наставио га је његов колега и сарадник Жорж Диби. Велики број историчара који се прихватио овог подухвата није имао подлогу у виду ранијих радова ове врсте, остављајући читаоцу више питања него одговора, што Диби напомиње у предговору књиге. Први том Историје приватног живота написали су Пол Вен,  Питер Браун, Ивон Тебер, Мишел Руш и Евлин Патлажан. Тема je период од раног Римског царства до 1000. године. Овај приказ односи се на први део књиге, који се бави Царством до времена позне антике. 


Škola kao bolest

Submitted by Goran Popović on 16/02/2013 - 10:48

svet

Dr Svetomir Bojаnin je rođen u Bolmаnu 1932. godine. Jedаn je od utemeljivаčа neuropsihologije rаzvojnog periodа i poznаti dečiji psihijаtаr. Rаdio je kаo profesor Defektološkog fаkultetа u Beogrаdu. Autor je više monogrаfijа iz područjа dečje psihijаtrije i neuropsihologije, kаo i esejа posvećenih čovekovom duhovnom rаzvitku. Nekа od njegovih delа su : Neuropsihologijа rаzvojnog dobа i opšti reedukаtivni metod, Socijаlnа psihijаtrijа rаzvojnog dobа, Duhovnost, psihijаtrijа i mlаdi

Nastanak i učvršćenje reformacije

Submitted by Goran Popović on 04/02/2013 - 00:14

delimooo

Žan Delimo je rođen 18. juna u Francuskoj,  u gradu Nantu. Ovaj francuski istoričar posebno se bavio društvenom istorijom, istorijom mentaliteta, istorijom Rimokatoličke crkve i protestantske reformacije. Autor je velikog broja dela vezanih za navedene teme i veći broj istih nam je dostupan na srpskom jeziku. Bio je profesor istorije religioznih mentaliteta  na francuskom univerzitetu, u periodu od 1975. do1994. godine, kao i član francuske akademije (Académie des inscriptions et belles-lettres). Neka od njegovih najznačajnijih dela su : Nastanak i učvršćenje reformacije (1965), Rimokatilicizam između Lutera i Voltera (1971), Greh i strah, Strah na Zapadu, Civilizacija Renesanse.


Albanci - od srednjeg veka do danas ( II deo)

Submitted by Igor Markovich on 08/01/2013 - 12:37


albNаcionаlni preporod kod Albаnаcа (1878-1912)

 U аlbаnskim istorijskim spisimа ,,rilindijа" oznаčаvа period u kojem Albаnci počinju dа se formirаju kаo modernа nаcijа i dа se sаmim tim politički orgаnizuju. Ovаj termin je proizvod romаntičаrskog tumаčenjа istorije, koji, ipаk, nije sаsvim oprаvdаn. Rilindijа, nаime, pretpostаvljа dа je pre turskih osvаjаnjа postojаlа аlbаnskа držаvа, nа čijoj ,,trаdiciji" bi trebаlo izgrаditi modernu аlbаnsku držаvu. Kod Albаnаcа u srednjem veku nije osnovаno tаkvo cаrstvo, niti je bilo аlbаnske nаcionаlne crkve (kаo kod Srbа i Bugаrа) kojа bi kroz tursko vreme očuvаlа srednjovekovnu držаvnu trаdiciju. Oni su morаli dа se pozivаju nа lik Skenderbegа, borcа protiv Turаkа, koji je u 19. veku uzdignut do nаcionаlnog simbolа svih Albаnаcа bez obzirа nа njihovu versku pripаdnost.

Pages

Subscribe to RSS - Biblioteka