Kami s pravom navodi da su svi veliki umetnici monotoni. Slično Lajbnicovim monadama, uslovno rečeno, njihova dela na različite načine oslikavaju isto stanje sveta, tj. prirodu karakterističnu za određenu individuu. Koliko je tvorevina oblikovana tvorcem, toliko je i tvorac oblikovan tvorevinom. Ovo su principi koje možemo prepoznati i kod Hesea. Osvrnućemo se na jedan od njegovih ranijih i manje poznatih romana. Već se u ovom delu naslućuju obrisi ideja koje ćemo susretati i u potonjim radovima.

Autor ove drame, koju možete pronaći na dnu članka u PDF formatu, Semir Gicić, rođen je 18.12.1989. godine u Novom Pazaru. Završio je novopazarsku Gimnaziju i muzičku školu ''Stevan Mokranjac'' za harmoniku. Diplomirao je glumu na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru u klasi Envera Petrovcija.

U svom petogodišnjem honorarnom radu u Regionalnom pozorištu u Novom Pazaru, igrao je u predstavama: ''Bogojavljenska noć''  Viljema Šekspira, ''Gospođa ministarka''  Branislava Nušića, ''Krčma na drumu'' Antona Pavloviča Čehova, ''Čovekov život'' Leonida Andrejeva, ''Otelo'' Viljema Šekspira, ''Simpatija i antipatija'' Jovana Sterije Popovića''  ''Hasanaginica'' Ljubomira Simovića, i dečjim predstavama ''Pinokio'', ''Aladin i čarobna lampa'', ''Mali  princ'' i ''Lepotica i zver''.

Dualizam ljudske prirode podrazumeva da u svakom od nas postoji spoljašnje Ja, ono koje je pretpostavljeno društvenim normama i koje je svojevrsna čovekova maska, kao i unutrašnje Ja, koje bi predstavljalo čovekovu potisnutu i skrivenu ličnost i odražavalo njegove iskrene požude i potrebe. Što ljudi više odbacuju svoju unutrašnju prirodu, odnosno što manje zaista prihvataju sebe, to je i šizofrenost njihovog bića izraženija. Ovde je bitno napraviti vezu između pojedinca i društvenog konteksta u kome se našao, jer svako doba sa sobom nosi drugačija, manje ili više rigorozna pravila.

Дело Историја приватног живота у издању француске куће Éditions du Seuil је први систематизовани покушај сакупљања те врсте историјске грађе. Сачињено у пет томова, обухвата период од Римског царства до нашег доба. Пројекат је започео француски историчар Филип Аријес 1981. године, а после његa наставио га је његов колега и сарадник Жорж Диби. Велики број историчара који се прихватио овог подухвата није имао подлогу у виду ранијих радова ове врсте, остављајући читаоцу више питања него одговора, што Диби напомиње у предговору књиге. Први том Историје приватног живота написали су Пол Вен,  Питер Браун, Ивон Тебер, Мишел Руш и Евлин Патлажан. Тема je период од раног Римског царства до 1000. године. Овај приказ односи се на први део књиге, који се бави Царством до времена позне антике. 

Dr Svetomir Bojаnin je rođen u Bolmаnu 1932. godine. Jedаn je od utemeljivаčа neuropsihologije rаzvojnog periodа i poznаti dečiji psihijаtаr. Rаdio je kаo profesor Defektološkog fаkultetа u Beogrаdu. Autor je više monogrаfijа iz područjа dečje psihijаtrije i neuropsihologije, kаo i esejа posvećenih čovekovom duhovnom rаzvitku. Nekа od njegovih delа su : Neuropsihologijа rаzvojnog dobа i opšti reedukаtivni metod, Socijаlnа psihijаtrijа rаzvojnog dobа, Duhovnost, psihijаtrijа i mlаdi. 

Žan Delimo je rođen 18. juna u Francuskoj,  u gradu Nantu. Ovaj francuski istoričar posebno se bavio društvenom istorijom, istorijom mentaliteta, istorijom Rimokatoličke crkve i protestantske reformacije. Autor je velikog broja dela vezanih za navedene teme i veći broj istih nam je dostupan na srpskom jeziku. Bio je profesor istorije religioznih mentaliteta  na francuskom univerzitetu, u periodu od 1975. do1994. godine, kao i član francuske akademije (Académie des inscriptions et belles-lettres). Neka od njegovih najznačajnijih dela su : Nastanak i učvršćenje reformacije (1965), Rimokatilicizam između Lutera i Voltera (1971), Greh i strah, Strah na Zapadu, Civilizacija Renesanse.