Roman Oskara Vajlda, „Slika Dorijana Greja” (1890), priča o mladiću Dorijanu kome je ostvarena strastvena želja. Dorijan je poželeo da nikada ne ostari. Želja mu je ostvarena. Dugi niz godina on ostaje mladić u punoj snazi i vreme na njemu ne ostavlja traga. Predaje se hedonizmu i strastvenom telesnom uživanju. Međutim, kako svaka želja ima svoju cenu, Dorijan otkriva da se sve protekle godine i grešna zadovoljstva oslikavaju na njegovom portretu, slici na koju je bio izuzetno ponosan. Sablast unutar rama predstavlja sliku Dorijanove duše.

Štа je to nа štа ste ponosni? Imа li stvаri u Vаšem životu koje Vаs čine posebno ponosnim? Zаmislite se dobro. Nаrаvno dа ih imа. Sаd, koje su to stvаri? Ne morаte dа žurite, dobro promislite. Novi telefon, novi аutomobil, finаnsijski uspeh koji ste postigli? A one stvаri koje nisu mаterijаlnа dobrа, koje tаkoreći pripаdаju duhovnoj sferi? Dа li možete dа se setite nečeg tаkvog, а dа ste nа to izuzetno ponosni? Dа mаlo pomognem, zаmislite dа ne znаte dа čitаte i pišete.

Pre skoro dve godine imala sam priliku da prisustvujem predavanju čuvenog šekspirologa i profesora na Harvardu, Stivena Grinblata, pod naslovom Šekspirova autonomija. Tom prilikom je nama, studentima, profesorima i ostalim ljubopitljivcima željnih znanja rekao jednu rečenicu koja je na mene ostavila dubok trag i koju ću pamtiti uvek – a moguće i ponavljati svima onima koji se prvi put susreću sa ovim dramskim piscem. Naime, da Šekspira ne voli samo onaj koji ga ne razume.

Donosimo vam još jedno delo mladog dramskog pisca Semira Gicića. Semir je rođen 18.12.1989. godine u Novom Pazaru. Završio je novopazarsku Gimnaziju i muzičku školu ''Stevan Mokranjac'' za harmoniku. Diplomirao je glumu na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru u klasi Envera Petrovcija.

Nedavno sam se vratila svojoj velikoj ljubavi – knjizi. Sasvim slučajno, u moje ruke je dospela knjiga Siniše Ubovića ,,Put promene …I neće biti kraja čudesima…’’ Iz samog naziva knjige nazirala se ,,radnja’’, ali skeptičan pristup kada su knjige sličnih naziva u pitanju ovog puta nije bio opravdan. Saznala sam, prvo, da je inspiracija za pisanje ove knjige upravo žena po imenu Lujza Hej, koja još od svog prvog bestselera iz 1974. godine radi na polju motivacije, samopomoći i ličnog razvoja.

„Kada nešto izgovorim, to odmah gubi na značaju. Kada to zapišem, ono takođe gubi značaj, ali ponekad dobija potpuno novi.” – Franc Kafka, „Dnevnici”

Trećeg jula, svet je obeležio 130. rođendan Franca Kafke. Pored Kafkinog muzeja u Pragu koji je obeležio ovaj datum, mnogobrojni internet portali i blogovi su posvetili prostor ovom piscu. Pa je tako došao red i na nas. Kako ovo ne bi bio tipičan članak sa šturim informacijama o Kafkinom životu, odlučila sam da se okrenem analiziranju Kafkinog dela i da pokušam da ga približim ljudima koji ne razumeju njegov način pisanja ili ga jednostavno ne vole.