11. juna u 20 h, u džez klubu Sinnerman, održaće se promocija romana „Potraga”, prve knjige trilogije „Poslednji grad” autora Nebojše Petkovića. Ovaj roman iz žanra epsko-apokaliptične fantastike opisuje svet koji je, pola veka posle strašnog rata, vraćen u okvire srednjovekovne, mračne i paganizmom oživljene stvarnosti. O knjizi će pored autora govoriti i recezent, frontmen grupe Orthodox Celts, Aca Seltik, a za dobru atmosferu pobrinuće se riff’n’roll sastav The Bite, koji će uskoro promovisati svoj novi album Life.

Ljudsko biće koje ima 70 kila sadrži pored ostalog:
- 45 litara vode
- Dovoljno kreča da se okreči jedan kokošinjac
- Fosfora dovoljno za 2200 šibica
- Masti za oko 70 sapuna
- Gvožđa za jedan ekser od dva cola
- Ugljenika za 9000 grafitnih olovaka
- Kašiku magnezijuma

Ja imam više od 70 kila.

Ovo je početak poglavlja „Život” nagrađivane knjige „Naivan. Super” norveškog pisca Erlenda Lua, i taj početak ilustruje i srž njegovog stvaralaštva – prosečno, sasvim ogoljeno ljudsko biće.

Poznata je pod imenom Kraljica zločina. Kada pomislite na njeno ime, asocijacije su nož, otrov, pištolj, ubistva na najrazličitijim mestima, ubistva sa skrivenim motivima i tajenstvenost zločina do samog kraja. Njene knjige su prevedene na 44 strana jezika i prodate u više od dve milijarde primeraka širom sveta. Za skoro 60 godina blistave književne karijere napisala je 78 kriminalističkih romana, 19 pozorišnih komada, itd. Pretpostavljate o kome govorimo. Dame i gospodo – Agata Kristi!

Na trgu u gradu Salemu, okupila se jednog letnjeg jutra gomila muškaraca i žena da vidi javnu osudu Ester Prin. Zbog preljube koju je počinila, njena kazna je da nosi skerletno slovo A – znak kojim se žigoše preljubnica (adulteress). Zbog toga što je izdala muža, Ester Prin je osuđena na javnu sramotu, nošenje skerletnog slova do kraja života, kao i osudu društva.

Godina 1857. bila je godina revolucije u poeziji, kada izlaskom zbirke „Cveće zla“ u liriku ulaze do tada u njoj neviđene teme poput seksa, smrti, lezbijske ljubavi, tuge, vina... U svom poetskom manifestu simbolizma, u programskoj pesmi „Veze“, Šarl Bodler je izneo teoriju univerzalnih analogija, odnosno veza, saglasja, i time otvorio put jednoj sasvim novoj epohi, koja će izvršiti uticaj na sve potonje periode. On je smatrao da je pesnik tumač simbola, sa ulogom u povezivanju sveta simbola koji je potrebno protumačiti, sa svetom realnosti čitalaca.

Odavno se govori o tome kako slabo i retko čitamo, kako su dela velikana svetske književnosti dosadna, teška za razumevanje i kako nisu prilagođena današnjem načinu života, odnosno da zahtevaju više vremena nego što sebi možemo da priuštimo.