Pivara Đorđe Vajfert

Submitted by Aleksandar Mili... on 30/11/2014 - 13:53

7 Pivara Đorđe Vajfert

Prva Vajfertova parna pivara je projekat koji je zaživeo u drugoj polovini XIX veka. Ipak, da bismo došli do ove priče, moramo prvo da vidimo kako je počeo uspon porodice Vajfert. Naime, prva pivara u Srbiji, ujedno i najstarija na Balkanu, nastala je 1722. godine u Pančevu. Njen vlasnik je bio Abraham Kepiš, Jevrejin iz Požuna. U austrougarsko-turskom ratu 1737. godine, pivara je teško oštećena, pa poslovanje nastavlja smanjenim kapacitetom. Sredinom XIX veka, tačnije 1847. godine, pivaru je kupio Ignjat, otac Đorđa Vajferta. Vajfertova pivara u Pančevu je izuzetno uspešno poslovala narednih 20 godina. Tada je Ignjat otišao korak dalje. Došao je u Beograd 1865. godine i, zbog povećanja obima posla, zakupio Kneževu pivaru.

Kneževa pivara se nalazila na uglu ulica Admirala Geprata i Balkanske. Vlasnik je bila kneginja Ljubica Obrenović. Prvi upravnik je bio Konstantin Hadija, uvaženi pivar i trgovac. Hadija je bio poznat i kao ađutant kneza Mihaila, a istovremeno zet Jevrema Obrenovića. Pivara je bila mala, ali u tom trenutku dovoljna da zadovolji potrebe potrošaca. U njoj se proizvodilo svetlo i tamno mercen pivo. Vreme će pokazati da je prelazak u Beograd bio izuzetan poslovni potez.

Iako je ovo bio odličan potez porodice Vajfert, vrlo brzo se pokazalo da ni ova pivara ne može da zadovolji potražnju. Razlog nedovoljne proizvodnje bio je u manuelnom funkcionisanju pivare, što je znatno produžavalo vreme proizvodnje. Ignjat Vajfert je krajem šezdesetih godina XIX veka kupio plac Smutekovac (današnji Mostar) od advokata Petra Markovića. Cilj je bio jednostavan – izgradnja pivare na parni pogon. Nije tačno utvrđeno, ali se pretpostavlja da je izgradnja Vajfertove pivare počela krajem 1871. ili početkom 1872. godine. Ono što se sa sigurnošću zna jeste to da je proizvodnja piva počela 1873. godine. Ignjatov sin Đorđe je poslovnu karijeru započeo 11. februara 1873. godine.

1 Pivara Đorđe Vajfert

Pivara je predstavljala simbol tehnološkog razvoja. Sem osnovnih pogona varionice, punionice, vriono-ležnog podruma i kotlarnice, posedovala je i kačarsku radionicu u kojoj su pravljena burad za pivo. Otišlo se i korak dalje, pa je u ovom kompleksu napravljena sladara sa automatskom mašinom za prečišćavanje ječma. Glavna prednost ove pivare bio je prelazak sa primitivnih kazana za kuvanje piva na zagrevanje pomoću pare. Ovakav vid modernizacije procesa bio je višestruko značajan. Prvo, proces proizvodnje je ubrzan. Drugo, proces proizvodnje je bio znatno jeftiniji. Kapacitet je bio oko četrdeset hiljada hektolitara godišnje.

Ono što je bio istinski poduhvat jeste nadomešćivanje nepostojanja mašina za pravljenje leda i mašinsko hlađenje. Đorđe Vajfert je ovaj nedostatak kompenzovao koristeći prirodne uslove. Naime, iskorišćene su duge i hladne zime. Radnici su drvene kalupe, dužine 1 metar, a širine i debljine 20 centimetara, potapali u Savu, čekajući da se voda zaledi. Potom bi kalupi bili izvađeni iz reke i odvoženi u Vajfertovu pećinu – ledaru koja se nalazila na Tašmajdanu. Led je pre svega bio potreban zbog hlađenja piva. Očekivano, Vajfertova pivara je prva rešila ovaj problem 1895. godine. Tada su postavljene instalacije za proizvodnju leda. Iako primitivne konstrukcije, omogućile su proizvodnju četrdeset pet hiljada frigorita na sat. To količinski gledano nije bio značajan broj, ali je svakako bilo bolje imati bar nešto.

Do početka XX veka pivara Đorđa Vajferta je proizvodila dve vrste piva:

1) obično crvenobraon mercen pivo

2) svetlo eksport pivo

Od dolaska u Beograd, porodica Vajfert praktično nije imala konkurenciju u proizvodnji i prodaji piva. Jedinu konkurenciju, i to samo u prvim godinama rada, Vajfertova pivara je imala u „Maloj pivari” Prvog srpskog pivarskog društva i u beogradskim kafanama koje su pivo uvozile iz Austrougarske. Hemijski inženjer u Vajfertovoj pivari bio je Jozef Zdenjeg Raušar iz Češke. Tek krajem XIX veka, pivara Đorđa Vajferta je dobila ozbiljnu konkurenciju. Tada je pivara „Ignjat Bajloni i sinovi” modernizovana u parnu. To je zapravo bila nekadašnja „Mala pivara” koju je otkupila porodica Bajloni.

Na Svetskoj izložbi u Parizu 1889. godine, Kraljevina Srbija se predstavila različitim proizvodima. Među njima je bilo i Vajfertovo pivo koje je nagrađeno zlatnom medaljom za kvalitet piva. Prvi „duel” dve najznačajnije pivare u Srbiji odigrao se 1900. godine na Svetskoj izložbi u Parizu. Obe pivare su u izložbenom prostoru Kraljevine Srbije izložile samo ambalažu, burad i flaše. Interesantno, pivo za ocenjivanje je poslato 36 časova pre početka takmičenja kako bi se sprečilo kvarenje i pad kvaliteta piva. Uzorci su poslati iz Beograda Orijent ekspresom. Zlatnu medalju, kao i 11 godina ranije, osvojilo je Vajfertovo pivo, dok je srebrno odličje pripalo Bajlonijevom pivu.

6 Pivara Đorđe Vajfert

S obzirom na to da je početkom XX veka na tržištu Srbije bilo sve više austrougarskih i nemačkih piva, Đorđe Vajfert i Ignjat Bajloni su 1904. godine udružili snage u cilju očuvanja domaće pivarske industrije, zahtevajući od srpske vlasti carinske olakšice za uvoz raznih materijala koji su bili neophodni za proizvodnju piva. Taj zahtev je odbijen. Od 1906. do 1911. godine usledio je Carinski rat između Austrougarske i Srbije, pa su naše pivare bile oslobođene konkurencije iz monarhije. Posle Carinskog rata, vrlo brzo je usledio mnogo razorniji Prvi svetski rat. U prvim mesecima rata je proizvodnja u Vajfertovoj pivari obustavljena jer je ceo kompleks često bio na meti austrougarske vojske. Nakratko, proizvodnja je obnovljena decembra 1914. Pivara je radila smanjenim kapacitetom sve do septembra 1915. godine, kada je zbog još jedne okupacije Beograda proizvodnja prekinuta. Ovog puta je prekid trajao do kraja rata. U tom periodu je vlasnik pivare i tadašnji guverner Narodne banke Kraljevine Srbije Đorđe Vajfert napustio zemlju i otišao u južnu Francusku. Ni tada, u teškim trenucima, Vajfert nije zaboravio radnike u pivari. Svakog meseca im je slao novac.

Po završetku Velikog rata, pivaru je trebalo obnoviti jer je bila praktično uništena. U obnovu se kreće momentalno, da bi 1921. godine Đorđe Vajfert transformisao svoju pivaru u akcionarsko društvo pod nazivom Prva srpska parna pivara „Đorđe Vajfert AD”, sa kapitalom od neverovatnih dvadeset miliona dinara. Profit i kapacitet proizvodnje pivare rasli su iz godine u godinu, da bi 1932. kapacitet pivare iznosio maksimalnih 180.000 hektolitara piva. Da bi se proizvela ova količina piva bilo je neophodno oko 3.200.000 kilograma slada, 40.000–50.000 kilograma hmelja i 90.000 kubnih metara vode. Smanjeni profit pivara je imala u periodu od 1933–1939. godine. U međuratnom periodu ova pivara je proizvodila:

1) Tamno pivo – Sveti Đorđe i gambrinus

2) Svetlo pivo – eksport i porter

Pored donekle smanjenog profita, Vajfertova pivara je pretrpela još žešći udarac kada je vlasnik pivare Đorđe Vajfert preminuo 12. januara 1937. godine. Iako je upravljanje pivarom preuzeo Vajfertov blizak saradnik dr Ferdinand Gramberg, ispostaviće se da se od ovog udarca pivara neće oporaviti. Na sve nevolje nadovezao se i Drugi svetski rat. Tokom aprilskog bombardovanja 1941. godine pivara nije pretrpela oštećenja, te je nastavila rad sve do oktobra 1944. Proizvodnja je praktično zaustavljena posle savezničkog bombardovanja aprila 1944. godine jer su proizvodna postrojenja bila potpuno onesposobljena. Smrt Đorđa Vajferta, rad pivare pod okupacijom i teška oštećenja tokom savezničkog bombardovanja uticali su da ova pivara prvi put od 1921. godine posluje sa gubitkom dve godine zaredom – 1944. i 1945. godine. Pivara je konfiskovana i nacionalizovana 29. 3. 1947. godine. Od tada pa do 13. januara 1963. godine pivara Vajfert posluje kao državno preduzeće „7. juli”. U istom periodu Bajlonijeva pivara posluje kao „Pivara Beograd”.

4 Pivara Đorđe Vajfert

Upravo u januaru 1963. godine odžana je zajednička sednica radničkih saveta „Industrije piva 7. juli” (Vajfertova pivara), „Pivare Beograd” (Bajlonijeva pivara) i preduzeća „Bezaiko” na kojoj je došlo do udruživanja u „Beogradsku industriju piva i bezalkoholnih pića – BIP”. U novu kompaniju narednih godina ulaze preduzeće za proizvodnju piva i slada „Ovčar” iz Čačka, pivara „20. oktobar” iz Sremske Mitrovice i pivara „Toma Kostić” iz Leskovca.

Na kraju treba napomenuti da je ova priča o pivari „Vajfert” počela 1722. godine, pričom o Pančevačkoj pivari koju je sredinom XIX veka otkupila porodica Vajfert. Upravo ovde ćemo završiti, konstatacijom da je pivara „Vajfert” u Pančevu prestala sa radom 2008. godine. Na taj način je pivara „Vajfert” prestala da postoji.

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: