Територијално - административни развитак Јагодине од 1815-1944.

Submitted by Владимир Орбовић on 14/03/2013 - 00:16

jgd3

Јагодинска нахија установљена је 1819. године првом административном поделом које су радиле српске власти. Нахија је задржала територију коју је имала и пре Другог српског устанка (1815). Јагодинска нахија била је подељена на 2 кнежине (Темнићку и Левачку) и имала 145 села. 

Године 1834. читава Књажевина Србија подељена је на 5 сердарстава и 19 окружја. У Јагодини је било седиште Расинског сердарства.

 Јагодински округ је формиран на основу Турског устава из 1838. године и Уредбе о устројству окружних начелстава од 12. јула 1838. године. Неки окрузи су Уставом из 1888. године и Законом о административној подели краљевине Србије спојени тако да су јагодински и ћупријски округ спојени у један, Моравски округ.

Законом о општинама од 13. јула 1839. године формирана је јагодинска општина која је спадала у групу окружних и осталих вароши. На челу општине је био кмет, који је био председник и примиритељног суда. Законом о устројству општина и општинских власти из 1866. године тела општина су били општински одбор, општински збор и општински суд. Примиритељни суд претворио се у општински суд који су чинили кмет као председник и два члана.

 

jgd

( кликните на фотографију за увећани приказ ) 

 

После Првог светског рата (1914-1918) до Видовданског устава из 1921. године задржана је стара административна подела на округе, срезове и општине. Уредбом о подели земље на области 28. априла 1922. године формиране су 33 области а Јагодина је припала Моравској области. Моравску област је чинио ранији Моравски округ са седиштем у Ћуприји. По Закону о општој управи од 1922. на челу области налази се велики жупан коме су подређена сва надлештва и сви органи опште управе у области. По Закону о обласној и среској самоуправи органи области су обласни скупштина и обласни одбор а органи среза су среска скупштина и срески одбор. Срез Белички је 1922. године чиниле следеће сеоске општине: Багрдан (село), Багрдан, Белица, Беочић, Буковче, Бунар, Винорача, Врановац, Главинци, Глоговац, Горње Штипље, Деоница, Драгоцвет, Драгошевац, Дубока, Јовац, Ланиште, Ловци, Лоћика, Мајур, Мијатоваца, Милошево, Остриковац, Пањевац, Праћина, Рибаре, Стрижило, Трешњевица и Шантеровац и градска општина Јагодина. Јагодина као градска општина званично се водила као Суд општине јагодинске до 1933. године. А од 1933. као Градско поглаварство Јагодина.

Шестојануарском диктатуром 1929. формиране су бановине. Испод бановина налазили су се срезови и општине. Белички срез (Јагодина) припао је Моравској бановини са центром у Нишу. Да би се формирао Раванички срез, априла 1931. из Беличког среза изузете су неке сеоске општине. Године 1934. донет је закон о градским општинама.

После завршетка Априлског рата окупирана Србија била је подељена на округе, срезове и општине. Округ моравски чинили су срезови: белички, деспотовачки, левачки, параћински, раванички и ресавски. Срез белички чинили су Градско поглаварство Јагодина и сеоске општине. Прва седница Већа грдског поглаварства држана је 12. јуна 1941. године а престаје са радом 17. октобра 1941. године, када је град ослобођен од Немаца.

 

јгд2

( кликните на фотографију за увећани приказ ) 

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: