Prošlo je više od dvadeset godina, a ljubitelji sporta u Srbiji i svetu se još uvek sa gorčinom sećaju nepravde koja je naneta fudbalskoj reprezentaciji nekadašnje Jugoslavije. Iako se stalno ističe da sport i politika moraju biti odvojene kategorije, svedoci smo da politika i te kako ima uticaja na sport. Po pravilu, na najnegativniji mogući način. Iako je rat na prostoru bivše Jugoslavije plamsao iz časa u čas, iz dana u dan, te 1992. godine svi fudbaleri su bili na okupu: Srbi, Crnogorci, Bosanci, Slovenci, Makedonci... Jedino su nedostajali Hrvati. Pripreme za Evropsko prvenstvo u Švedskoj bile su u punom jeku, ali ispunjene ogromnom neizvesnošću. Jugoslavija je kroz kvalifikacije izborila plasman na završnu smotru Starog kontinenta. Pripreme su trajale, dani bili kao večnost. Svi su sa nestrpljenjem i do poslednjeg trenutka gajili nadu da će Jugoslaviji biti dozvoljeno učešće na Evropskom prvenstvu. Nažalost, 30. maja 1992. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je rezoluciju 757, koja je glasila: „Ne dozvoliti učešće reprezentaciji Jugoslavije u sportskim takmičenjima.”.
Snovi jedne generacije su raspršeni u komade. Stručnjaci su proglasili Jugoslaviju za najvećeg favorita prvenstva, ali je politika sprečila igrače različitih nacionalnosti jedne zemlje u nestajanju da se možda popnu na krov Evrope. Umesto priprema za utakmice, fudbaleri Jugoslavije su proterani i ograđeni bodljikavom žicom.
Pritisci da se Jugoslavija izbaci sa prvenstva su bili strahoviti. Prednjačili su novinari iz Italije, Francuske i Engleske. Podsetićemo da je italijanska „Gazeta delo sport” na naslovnoj strani tražila da se „izbaci lažna zemlja, jer to nije samo izbor, već i dužnost”. Usledila je i pretnja tadašnjeg britanskog premijera, Džona Mejdžora, da će učiniti sve da spreči duel Engleske i Jugoslavije u prvom kolu prvenstva.
Prvobitno su uvedene sankcije, ali sport nije bio obuhvaćen. Međutim, pritisci svetske, posebno evropske, javnosti su bili toliko jaki da je na kraju, pred sam početak prvenstva, izdejstvovana najsramnija odluka u istoriji sporta o diskvalifikaciji jednog tima. Politika je još jednom poništila ono što su momci ostvarili na sportskom borilištu. Na prvenstvo Evrope, umesto Jugoslavije, poslata je drugoplasirana reprezentacija iz naše kvalifikacione grupe, Danska. Gle ironije, Danska je osvojila titulu šampiona Evrope. Ostaće zapamćena izjava tadašnjeg reprezentativca Danske, Mihaela Laudrupa: „Odbijam poziv selektora da igram za reprezentaciju. Neću da igram za tim koji se nije kvalifikovao na Evropsko prvenstvo.”.
Iako je prošlo više od 20 godina, sećanje ne bledi. Emocije su i kod učesnika te drame, ali i kod običnih ljudi, još uvek veoma jake. Koliko god da je bila teška situacija u nekadašnjoj Jugoslaviji, niko nije ostao ravnodušan. Niko nije ostao ravnodušan, jer su svi sem Hrvata hteli da igraju. Hteli su da pobedi sport. Hteli su da pobedi zajedništvo. Hteli su da pobedi san. Nažalost, san ove generacije nikada neće biti ostvaren. Ostaće samo gorko sećanje na nepravdu, koja se nikada pre i nikada posle te 1992. godine nikome nije dogodila.
Za prvenstvo u Švedskoj konkurisali su:
Golmani: Fahrudin Omerović i Dragoje Leković
Odbrana: Faruk Hadžibegić, Duško Radinović, Vujadin Stanojković, Slobodan Dubajić, Ilija Najdoski, Gordan Petrić, Budimir Vujačić, Džoni Novak, Darko Milanič, Željko Petrović, Predrag Spasić, Refik Šabanadžović, Miroslav Đukić
Sredina: Branko Brnović, Slaviša Jokanović, Dragan Stojković, Vladimir Jugović, Siniša Mihajlović, Vladimir Jugović, Mehmed Baždarević, Vlada Stošić, Dejan Petković, Safet Sušić, Srećko Katanec, Slobodan Krčmarević
Napad: Dejan Savićević, Predrag Mijatović, Zlatko Vujović, Darko Pančev, Dragan Jakovljević, Dragiša Binić
Selektor: Ivan Čabrinović
Rezultati Jugoslavije u kvalifikacijama (grupa 4) za Evropsko prvenstvo u Švedskoj:
12.09.1990. Severna Irska – Jugoslavija 0:2 (Pančev 36’, Prosinečki 86’)
31.10.1990. Jugoslavija – Austrija 4:1 (Pančev 32’,52’,85’; Katanec 43’ – Ogris 15’)
14.11.1990. Danska – Jugoslavija 0:2 (Baždarević 77’, Jarni 84’)
27.03.1991. Jugoslavija – Severna Irska 4:1 (Binić 35’, Pančev 47’,60’,62’ – Hil 44’)
01.05.1991. Jugoslavija – Danska 1:2 (Pančev 50’ – Kristiensen 31’, 63’)
16.05.1991. Jugoslavija – Farska ostrva 7:0 (Najdoski 21’, Prosinečki 24’, Pančev 51’,72’,
Vulić 65’, Boban 68’, Šuker 85’)
16.10.1991. Farska ostrva – Jugoslavija 0:2 (Jugović 13’, Savićević 80’)
13.11.1991. Austrija – Jugoslavija 0:2 (Lukić 18’, Savićević 38’)
|
TIM |
U |
P |
N |
P |
Gol razlika |
+/- |
Pts |
1 |
SFR Jugoslavija |
8 |
7 |
0 |
1 |
24:4 |
+20 |
14 |
2 |
Danska |
8 |
6 |
1 |
1 |
18:7 |
+11 |
13 |
3 |
Severna Irska |
8 |
2 |
3 |
3 |
11:11 |
0 |
7 |
4 |
Austrija |
8 |
1 |
1 |
6 |
6:14 |
-8 |
3 |
5 |
Farska ostrva |
8 |
1 |
1 |
6 |
3:26 |
-23 |
3 |
Poslednji meč fudbalska reprezentacija nekadašnje Jugoslavije odigrala je 25. marta 1992. godine. U prijateljskoj utakmici Holandija je pobedila Jugoslaviju 2:0.
U finalu Evropskog prvenstva, 26. juna 1992. godine, Danska je pobedila Nemačku sa 2:0.
Tim prvenstva: Peter Šmajhel (Danska), Hoselin Angloma (Francuska), Loren Blan (Francuska), Jirgen Koler (Nemačka), Andreas Breme (Nemačka), Rud Gulit (Holandija), Štefan Efenberg (Nemačka), Tomas Hesler (Nemačka), Brajan Laudrup (Danska), Denis Berkamp (Holandija), Marko van Basten (Holandija)