Novosadski Rigoleto

Submitted by Лаура Милетић on 27/09/2019 - 19:40

rigoleto111

Prepotentni Beograde!

Nije daleko, nije ni teško ako se hoće, nije ni strašno kako mnogi misle, naprotiv, predivno je, ali je, za neke  i  neophodno!

Da se ode u Novi Sad. Da se ode na neka koncertna i operska događanja, a posebno da se VIDI i čuje Rigoleto. Posle, u najavi i FAUST.

Zašto?

Zato!

Jer je BO (beogradska opera) prepotentna, navalentna, prazno konkurentna, često  dementna, nekada adolescentna, ali retko kvalitetna.

Eeeee…… more BRE.

Dok se “dve” protežiraju, i jedna drugu vuku, po propalom trgu, po raskopanom bezobrazluku, neki ljudi rade ozbiljan, nadahnut, kvalitetan posao. Bravo.

rigoleto10

Ja ću, sigurno, svoje odlaske u operu da obogatim Novim Sadom, a smanjim dolaske u beogradsku opersku prćiju,  u kojoj druge “dve” (jedna direktor, druga upravnik) dozvoljavaju da im nova sezona počne fenomenalnom operom U. G. Andrea Chenier, u kojoj glavnu tenorsku i neopisivo zahtevnu ulogu peva propalitet  zvani  Plazinić. Pa dokle ide  VAŠ BEZOBRAZLUK?  Pitaju li “dve”, a i ostali koji kuvaju tu kašu, pitaju li kolege kako im je, kolege koje pevaju po Evropi, koji imaju evropsku reputaciju,  ili, pitaju li,  ne daj bože, publiku?

Ma kakvi.

Repertoar za oktobar? Dva Cheniera…. Čemu? A nemate tenore. Pojava na BEMUS-u. I Koštana zvana Jeremić. Koštana zvana Jeremić i u Vranju? Gde su vam druge Koštane?

Dakle….. 2. oktobra je moja sledeća, kako kažu “vaši umetnici” za moje pisanje, “pljuvačina” .  Unapred znam da je zaslužena, bar za neke. Ostatak ponuda za oktobar  je više nego sraman, pa odahnite, stvarno ne mogu da slušam baš svašta…. Begovića kao Rigoleta….. IGRAMO SE OPERE.

I zašto ja pišem unapred? Jer unazad 20 godina niste otišli dalje od trga. Kakav god da je.

A ja se vraćam Novom Sadu, da vam pokvarim noć, a i sledeće dane. Želim. Jer….. Zaslužili ste mnogo gore, ali, početak je…. čuvam se, imam dinamički plan za vas, shodno onome što nas čeka, što ste mi ponudili, kao publici.

Novi Sad i Rigoleto.

rigoleto11

Operska predstava nije Čekajući Godoa. Ili... sad ja pevam, posle čekam da opet pevam, a dok drugi peva, ja čekam i tako redom, kao kada praviš musaku. Operska predstava je velika priča koja mora da te opčini  i uvuče u radnju, da te „kupi“ i omađija. Da ne znaš šta ti je, a lepo ti je, da budeš u snu iz koga ne želiš da izađeš. Takav je bio sinoćni Rigoleto... Priča, performans, doživljaj.

Atmosfera raspoloženja, radosti, iščekivanja lepog. Lepe muzike, pevanja, glume….. doživljaja.

I DOBILI SMO!!!!!!

Rigoleto u Srpskom Narodnom Pozorištu.

Rigoleto, Željko Andrić. Dočarao nam je lik. Skoro u potpunosti. Neverovatna gluma, iskren doživljaj i davanje sebe do maksimuma. Ogroman dijapazon dinamike u svemu….. glumi, osećanjima pa  i pevanju, iako, bez obzira  što sam uživala, taj glas nije veliki bariton. Ali je jako kultivisan, a naročito emotivan.  I sve ostalo što sam navela, pokrilo je nedostatak volumena u glasu. Ali, nekada taj volumen i nije tako važan, ako je opšti utisak sjajan. A bio je. Svakako, BRAVO za Željka. Doći ću opet. Da uživam u liku koji je izradio, doživeo i preneo nam. Hvala.

rigoleto12

Đilda, Darija Olajoš Čizmić. Divan, kristalno čist i lep glas. U Beogradu nema takvog glasa. NEMA! Kao Đilda, smerna i možda previse “zakopčana”  u glumi, a naročito  u po nekom delu pevanja, a nema potrebe.  Želeli smo taj glas da JOŠ čujemo, kristalan, zvonak i nadasve  kultivisan. Svakako, solidna uloga, iako može da bude mnogo bolja, jer ima sve kvalitete za tako nešto. Darija,…. idemo….

Primetih da sam i za Rigoleta i za Đildu napisala…. “kultivisan glas”. Da. Opčinjena sam tom pristupu pevanja, koje se u Beogradu NIKADA NE MOŽE ČUTI, sem kod pojedinih pevača, zna se kojih.

I svi koji su bili u večerašnjoj podeli, bili su “KULTURNI PEVAČI”. Oduševljena.

Ima jedna čudna stvar, a ima još jedna.

Prva…. Hor, muški. Toliko preciznosti, uigranosti, volje, energije, topline u glasovima  i lepote pevanja…… Hvala . Retko se to ovde čuje. Hvala.

Druga… Sporedne uloge su nam izvajali divni glasovi, kvalitetni pevači i od njih mogu da očekujem  u skorije vreme i neke veće uloge. Divno, divno.  Bar kod vas, ima realne nade za mlade. Tu posebno mislim na Stahinju Đokića, koji se neverovtno uzdigao za jako kratko vreme. Bravo i za napredak i za pojavu i sugestivnost lika.

I da se vratim na pevače koji su nas večeras usrećili.

rigoleto_9

Vojvoda od Mantove, prvi put u ulozi, Stevan Karanac.

Iako je kućno nevaspitan i nadobudan, neotesan, bezobrazan i beskrupulozan (to će mu, na žalost, u bilo kom momentu možda pokvariti nekakvu karijeru, jer nema širinu umetnika, već je  primitivan, “tesno skrojen” u mislima, ponašanju, i  poimanju ophođenja, pa i spoznaji gde je ko, na kom mestu ) večeras je na sceni bio odličan. Pevački jako dobar, sa dobrom tehnikom, lepim frazama, glumačkim doživljajem i odličnom  scenskom  pojavom (zahvaljujući, naravno, reditelju, kostimografu i sminkeru), iako meni lično ne prija  njegova boja glasa, taj nedostatak (u mom slučaju) je nadomestio osećanjem  da se zaista uživeo u ulogu, da je zaista zavoleo Đildu, da je stvarno bio opčinjen Madalenom…. Bilo je mnogo toga u liku. A najviše da sam bila sigurna da će sve da otpeva bez problema, što  mi uvek, što se tiče tenora, nedostaje u BO.  U potpisu, da me prepozna, a da se postidi, ako zna za taj osećaj…. “Zadovoljno piskaralo “. 

Jelena Končar kao Madalena…… BRAVOOOOOOO…… Ja sam, konačno, čula lik koji volim. Glas, gluma, strast…..sve….. Divnoooooo….

Sparafučile…… Goran Krneta….. za sve oko mene je bio iznenađenje….. svake vrste….. od izgleda, do pevanja…. Valjda su svi navikli da tu ulogu tumače izrabljeni i fizički i pevački neki tamo…… Ha…. Kad…. Pojavi se “ubica dečjeg lica”, vižljast i zgodan dasa, a ima i glas….. Pa neka  jednom i takav ubija…. Ne žalim, naprotiv….

Shodno svima u glavnim ulogama, doživeh lepotu u  omiljenom mi tercetu i kvartetu. Energija, vizuleni doživljaj. Pa neke sam delove, posle dugo vrremena, a vezano za slušanje u inostranstvu, opet večeras čula i oduševila se….

Dirigent Mikica Jevtić, ništa ne znam o njemu, priznajem, nisam čak ni u programu pročitala, ali je čovek bio sjajan. Meni je utisak najvažniji, a bio je po mom ukusu.   Toliko energije, znanja, pravih tempa,  dinamike, snalažljivosti u situacijama kada većina publike  ne oseti da se nešto “razlabavilo”, iako  po neko iz publike  ulovi da je “frka”, a on sve prevaziđe bez slušnih i vidljivih problema, vodio je orkestar kako treba, i više od toga. Duo kontrabasa i violončela, duo flauta, ceo orkestar, deonice koncertmajstora……. “Cortigiani”…. Bravo za odnos teme i pojave  pevača, smenjivanje dinamike. Konačno da čujem ono što treba. Pravo nivelisanje uz pevače i dramatiku opere….. Mikice….. BRAVOOOOOOOOOOO. Bravo i orkestru koji UME da nam podari jedan kvalitetan i prefinjen zvuk.  Bravo.  (U beogradskoj operi NIKADA to nećete čuti, verujte na reč, bez imalo šale…. Zatvara se škola za dirigente male….)

rigoleto13

Rezime, deo 1.

Kostimi sjajni, devojke i momci u baletskom delu razuzdani, lepi, provokativni, pravi, shodno libretu, a “krivac” je….  divni Aleksandar Ilić i njegovi saradnici.

Scena odlično napravljena, svetla i scenski efekti doprineli jako dobrom utisku.

Odlično.

Rezime, deo 2.

Jedna sjajna predstava, puna energije, dešavanja na sceni, toka radnje, kvalitetnih protagonista…. imala sam osećaj da su svi u tome, da svi žive baš tada tu predstavu, a to je veoma redak osećaj, naročito kod nas. Hvala svima, divni ste, dolazimo opet, jer volimo lepo, a vi ste nam to, nesebično podarili.

rigoleto_7

I za kraj, najvažniji momenat, lik koji je zaslužan za ovaj utisak tokom predstave.

Aleksandar Nikolić, reditelj.

Treba još nešto?

Mlad. Pun znanja. Pun želje za radom. Pun volje. Pun energije. Pun mašte. Pun ideja. I sve to ima. Samo NEMA KO DA GA ANGAŽUJE U B.O.  Normalno li je?

Vraćam se na početak…. Kakva režija…. kakva predstava…. Koja energija, koje ludilo, potrebno, neophodno…. I svi uigrani, posvećeni, srećni  i predani…. To se uvek oseti. Pa koliko kvaliteta ima ovaj divan reditelj?...

I?

Paralela….. Beograd NEMA reditelja Aleksandra Nikolića.  A treba da ima, ohoho. Ima I.D.M. koja ne služi ničemu. Ni sebi ni drugima. Predstave su joj mrtve, na izdisaju, kao i njen dojam o režiji, poimanju opere. Ali je ZABORAVILA da ima odgovornost, ako ne prema umetnicima, onda bar  prema poslu za koji prima platu. Dakle, ne radi svoj posao, jer ne zna. Evidentno. Viđeno. Dokle? Ah, da…. Eto… o njoj toliko, i previše. Pa nek piše po mrežama šta hoće, ovo je realnost.

A ja sam srećna posle ovakve predstave, i željno čekam sledeću.

Novi Sad nije preko Okeana…

Za neke…. baš jeste.

rigoleto15

Sve fotografije Srđan Doroški

O istoj temi, ali iz drugog ugla:

SNP Rigoleto

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: