Izražavanje emocija
Dugo vremena se smatra da je izražavanje emocija primitivno ponašanje, a da je njihova kontrola i neizražavanje "viši" oblik ponašanja, znak kulture ili civilizovanosti. Ovakav stav je zasnovan na pretpostavci da emocije dolaze iz nižeg, životinjskog dela čoveka, a da razum dolazi iz višeg, duhovnog dela, kao i da kod civilizovanih ljudi razum upravlja emocijama, a ne obrnuto.
Svi znaju da je bilo kakvo aristokratsko ili diplomatsko ponašanje bez ikakvog izražavanja emocija. Međutim, pored toga što savremeni ljudi bolje kontrolišu svoje emocije, mislim da je došlo i do izvesnog stepena emotivnog osiromašenja savremenog čoveka.
Kako se emocije doživljavaju onda kada osoba nešto ocenjuje važnim, pojava emocija je pokazatelj za sistem vrednosti. Današnjim ljudima je sve manje stvari važno. U razvijenim zemljama se mnogi ljudi ponašaju hedonistički, traže užitak. Međutim, umesto da traže prijatna osećanja, oni traže prijatne telesne senzacije. Na taj način ljudi postaju jednostavniji, siromašniji. U savremenom društvu je posebno nastradalo ono što se zove saosećanje.
Sve je veća psihološka distanca između pojedinca i društva. To znači da ljudi polako prestaju da vode računa o celini, da se zatvaraju u svoj egoizam i u okvire svoje porodice ili malog broja ljudi koji su im bitni. Tome su doprineli i mediji masovnog komuniciranja, jer se tokom četiri decenije televizije znatno podigao prag osetljivosti savremenog čoveka na neprijatne događaje. Danas je potrebna zaista prava katastrofa poput cunamija da bi se ljudi uzbudili i počeli da saosećaju.