Sve veći broj humorističkih serija emitovanih kako na stranim, tako i na domaćim kanalima, upotpunjuje naše slobodno vreme. Mnogi će reći – smeh je najbolji lek. Pa ipak, brojni su slučajevi rastrojenih ličnosti kojima je upravo zanimanje da nas nasmeju.
Tako imamo dugu listu stand-up komičara poznatih ne samo po svom humoru već i po tome što pate od depresije ili se bore sa problemima poput alkohola – Ričard Prajor, Džon Beluši, Dag Stenhoup, Stiven Fraj… Psiholog Ildiko Tabori objašnjava ovaj fenomen njihovom ranjivošću. Naime, to je jedina profesija gde ste neposredno izloženi kritici.
Od vremena Plauta i Terencija pa sve do danas, komedija ima ulogu da predstavi životne situacije srednje i niže klase. Tradicija komedije na našem podneblju počev od Domanovića i Nušića je prilično pozamašna.
Komedije situacije ili sitkomi (od engleskog Sitcoms – Situation Comedies) duguju svoju popularnost oslanjanju na određene konvencije, a konzervativnost i bezazlenost beskrajnom ponavljanju ustaljene forme. U osnovi svake ove komedije nalazi se želja da budemo potpuni i srećni, kao i naše sabotiranje istog zarad iracionalnih strahova i želja koje za nas nisu dobre. I mada je glavna funkcija komedije da nas nasmeje, pitanje je čemu se smejemo i zašto se smejemo, odnosno da li se smejemo nekome/nečemu ili se smejemo sa nekime dok posmatramo kako deli srećne i nesrećne trenutke. Da li taj smeh proizilazi iz našeg iskustva? Da li na taj način potiskujemo ili ponavljamo naše nesvesne strahove i želje? Drugi pak smatraju da je smeh zapravo gubitak ega i njegovo novo uspostavljanje, odnosno komedija i smeh nam omogućavaju da stojimo izvan našeg ega, a primat preuzimaju događaji i situacije van naše kontrole.
Javljaju se određeni tipovi, od kojih svaki na sebi svojstven način predstavlja jednu formu disfunkcionalnosti, pa tako imamo zavisnike, večne tinejdžere, mačo muškarce i zavodnice, problematične tipove, mrzovoljne roditelje, hvalisavce, provodadžije…
Jedan od primera porodične disfunkcionalnosti jesu Bandijevi predstavljeni u seriji Bračne vode (Married… with Children). Zarobljeni u svetu gde nedostaje bilo kakva emocionalna ili finansijska sigurnost, roditelji žive svoj život, a deca su prepuštena sama sebi. Niko nema nikakve obaveze, zato što ništa ne dobija od drugih. I pored svih analiziranih mana ličnosti, ovaj sitkom daje jednu širu poruku, poruku nade i lekciju da je život lep. Tako glava porodice nikad ne vara svoju suprugu, porodica ostaje zajedno, a njeni članovi pre ili kasnije pristižu jedni drugima u pomoć ili bar saosećaju tuđu patnju. Ovaj primer takođe potvrđuje da su komedije naročito namenjene porodičnoj publici, gde su u centar dešavanja stavljeni tradicionalnost i ponovno uspostavljanje konzervativnih vrednosti. Porodica ili određena socijalna grupa predstavlja "unutrašnje" jedinstvo, nasuprot susedima i komšijama kao "spoljnim" uljezima.
Pored nade koja se rađa kao dublji smisao ovih kratkih televizijskih formi, gledaoci su osvešćeni prema svetu, a stvari napokon mogu da nazovu njihovim pravim imenom. Ohrabreni smo za veću toleranciju i otvorenost prema svetu u kojem ipak vlada nesavršenost.
