Fatih Akin je jedan od najpopularnijih režisera današnjice na prostorima Evrope. Nemački kinematograf turske nacionalnosti u svim svojim remek-delima se bavi temama koje gravitiraju oko problema teritorijalne, kulturne i socijalne konfluencije. Na prvi pogled, takav odabir izvora inspiracije može biti prilično ograničavajuć, ali Akin kamerom u nekoliko svojih filmova dostiže vrhunce u prenošenju na ekran i dramatiziranju ljudskih sudbina u vrtlozima međukulturnog (sukobljavajućeg) prostora.
Film pod naslovom „Brzo i bez bolova” (1998) je jedan od prvih ostvarenja Fatiha Akina. Mnogi kritičari smatraju da je ovim filmom, pored „Mržnje” (1995) Matjua Kasovica, u evropsku kinematografiju uvedena tzv. evropska depresija (povezana sa etničkim i rasnim problemima). U centru pažnje se nalaze tri dugogodišnja prijatelja različitih nacionalnosti: Turčin Gabriel (Mehmet Kurtuluš), Grk Kosta (Adam Buzdukos) i Srbin Bobi (Aleksandar Jovanović). Kao i mnogi koji su odrastali u porodicama emigranata u Nemačkoj, rastrzani između potrebe da udovolje i očuvaju tradicije porodica i naroda iz kojih potiču, i savremenih zahteva nemačkog društva, ova tri Balkanca ostala su u procepu - kriminalu. Različitosti koje bi ih u realnom svetu verovatno razdvajale, u Fatihovom svetu postaju „sveto trojstvo”.
Priča se otvara povratkom Gabrijela iz zatvora, čije iskustvo ga konačno otrežnjava i prisiljava da svoj život promeni iz nekadašnjeg crnog, nelegalnog, u beli, normalni, svakodnevni život. Njegove prijatelje takva promena iznenađuje, jer podzemno okruženje u kojem obitavaju previše ih je usukalo u svoje skute. Turčin pokušava svim snagama da promeni i svest i nagone svojih najbližih prijatelja, ali u tome, uprkos svemu, ne uspeva. Kolovrat događaja iskombinovan ljubavnim strastima Turčina, gangsterskim dogodovštinama Srbina i sitničarskom sudbinom Grka, uvode ovu trojku u gubitničke igre. Prevare, preljube, laži i oružje obmotavaju ih u veo crnine i nesreće.
Poruku koju režiser krije iza priče je snažna i tada, ali i sada, kada je vrlo aktuelna. Površinski multikulturno i tolerantno društvo Savezne Republike Nemačke, drugačije verske, rasne i etničke skupine baca u najgore kutke savremenog bivstvovanja. To odbacivanje nije direktno, već suptilno i graciozno izvedeno. Odbačenima samo ostaje da na svoj način preživljavaju (ali, očigledno, ne i prilagođavaju) u surovom sivilu. Takvo okruženje ih očigledno (što i jeste poruka koju posredno plasira „Brzo i bez bolova”) uvlači u neizbežno unutarnje sukobljavanje. Niti u jednom trenutku nećemo videti kako se policija ili pravosudni organi mešaju u ove sukobe, kao da oni nepomično stoje po strani. U sudbine trojke uvlači se kriminalni bos, Albanac po nacionalnosti koji, igrom nesrećnih okolnosti, postaje najteža i najgora pretnja trouglu prijatelja. Posledice će biti nepovratne i kobne.
U fokusu su i porodični, društveni i ljubavni problemi koji se samo nadovezuju na već postojeća trenja i konflikte. Egoizam se rađa u okolnostima koje diktiraju potrošačke besmislice i defektne devijacije društva u celini. Zamagljene boje koje dominiraju celokupnim trajanjem filma čak i gledaocima onemogućavaju bilo kakvu pozitivnu iskru u pristupu fabuli i simbolima Kurz und schmerzlos-a. Svaka situacija koja se nameće u međuljudskim opštenjima postaje dvosmislena pod udarima sukoba ličnosti i isplivavanja egocentričnosti. Onaj koji je želeo da promeni sve, postao je žrtva glavnog toka svakodnevnih događanja. Tu će promenu potražiti na drugom mestu…
Fatih Akin će u narednim filmovima smanjivati količinu depresije koja će se provlačiti kroz kadrove. Međutim, depresija i različiti kulturni dodiri će ostati lajt-motiv njegovih dela. Tako da, ukoliko do sada niste imali prilike da se upoznate sa filmografijom dotičnog, preporučljivo je početi upravo sa „Brzo i bez bolova”, jer ćete redosledom gledanja filmova uhvatiti nit grandioznih, a golim okom vidljivih, istina koje sa ingenioznom talentovanošću izdvaja Fatih Akin. Ovaj će vam film svakako biti još jedan u nizu dokaza da Holivud i velike svote novca nisu jedina stecišta i uslovi proizvodnje visokokvalitetnih i simbolički utemeljenih filmova. Nećete zažaliti sigurno.
