„Mamula”: Mračna bajka sirenine pesme

Submitted by Dragana Danicic on 08/04/2014 - 14:05

1 „Mamula“: Mračna bajka sirenine pesme

„Dve Amerikanke dolaze u Crnu Goru, u posetu starom prijatelju. Nakon nekoliko dana odlučuju da odu do napuštene vojne tvrđave Mamula, koja se nalazi na nenaseljenom ostrvu. Na ovom izletu shvataju da nisu same. Još neko je na ostrvu i učiniće sve da zaštiti tajne koje čuva decenijama. Postoji mračna sila koja vreba duboko ispod Mamule. Užas tek počinje.”

Ako ste pomislili da je sinopsis filma „Mamula” priča nekog horora strane produkcije, delimično ste u pravu. Film koji je premijerno prikazan 8. marta na FEST-u u Sava Centru mnogi opisuju kao „svetski, a naš”. Što zbog glumačke ekipe koju čine Franko Nero, Kristina Klib, Natali Burn, ali i naši glumci Dragan Mićanović, Miodrag Krstović, Slobodan Stefanović, Sofija Rajović i Zorana Kostić Obradović, što zbog kvalitetnih i slikovitih kadrova i bajkovite priče, snimljenih na istoimenom ostrvu. Ovaj film je dokaz da, koliko god da bi bilo poželjno imati za film i umetnost visok budžet, ne mora nužno da znači da su niskobudžetni filmovi manje kvalitetni od visokobudžetnih. Sve je stvar umeća, a reditelj Milan Todorović je, sudeći po reakciji publike, veoma umešno i originalno doprineo srpskoj kinematografiji.

„Film ’Mamula’ je nastao po ideji Marka Backovića, koju je jednom prilikom ispričao producentu Marku Jociću. S obzirom na to da producent ima kuću na Rosama, i da je tamo već snimao delove svog prethodnog filma, osetio je potencijal koji nosi fantazija o morskoj sireni, smeštena na tim predivnim lokacijama. Sa druge strane, i mene je ostrvo Mamula već godinama unazad inspirisalo da maštam o nekim scenama snimljenim tamo. Kada sam čuo ovu priču, odmah sam shvatio da je to ono što bih želeo da gledam na velikom platnu. Ubrzo su se priključili i Milan Konjević (scenarista i koreditelj ’Zone mrtvih’) i Beri Kiting (scenarista ’Gneva mrtvih’), a, na osnovu njihovog scenarija, i glavni glumci”, kaže Milan.

Ovaj film mnogi svrstavaju u horore, ali se on žanrovski može drugačije odrediti.

„Najlakše ga je smestiti u horor žanr, ali je po mom mišljenju ovo više film fantazije. Možda bi ’mračna bajka’ bila najpreciznija odrednica.”

Kad smo već kod horora, izjavili ste da je horor „žanr koji je rokenrol filmske umetnosti”. Karakteristično za oba ta žanra je da teško opstaju u Srbiji. Za koji žanr postoji više nade da povrati slavu? Da li ste se zato fokusirali na strano tržište?

„Ni rokenrol ni horor nikada neće izgubiti slavu niti svoje verne obožavatelje. U pitanju su pravci koji bude iz učmalosti svojom neprikosnovenom energijom. Ali oni nisu za najširu publiku. Srećom. Jer, kada se prave za široku publiku – razvodne se, postanu mlaki. Ti žanrovi teško opstaju u Srbiji, jer je tržište malo. Ali mislim da se vremena menjaju, i za horor i za rokenrol”, optimističan je Milan, i sa istim žarom nam opisuje atmosferu sa snimanja. „Snimanje na ostrvu je bilo i lepo i strašno. Lokacija je zaista predivna i prosto vas mami da se kupate i sunčate. A sa druge strane, bilo je veoma teško, lokacija nije baš najbezbednija i veoma je teško iskrcati se iz broda i posle se ponovo ukrcati. Takođe, jedne večeri nas je zadesilo i nevreme i nismo mogli da odemo sa ostrva, gde inače nema struje, pa smo u mrklom mraku, na jakom vetru, sedeli na stenama i pokušavali da se nekako vratimo u civilizaciju. Snimanje je samo po sebi bilo avantura.”

Film će se uskoro naći na bioskopskim platnima širom Srbije, ali Milan nastavlja da radi punom parom. „’Mamula’ kreće u domaćim bioskopima od 10. aprila, a istog dana će imati internacionalnu premijeru na festivalu u Briselu. Nakon toga kreću festivali i distribucija širom sveta. A ja ću se fokusirati na nove projekte, pre svega na ’Gnev mrtvih’, nastavak ’Zone mrtvih’ koji ću ponovo režirati u tandemu sa Milanom Konjevićem.”

Utiske sa snimanja je sa nama podelila i Sofija Rajović, koja je u ovom filmu imala zapaženu ulogu.

„Sa snimanja nosim samo divne uspomene. Zaista je bilo prelepo raditi na moru, uz celu ekipu. Divno smo se družili, organizovali smo sedeljke uz gitaru i vino i to je ubedljivo najlepše snimanje koje sam imala do sada. Zaista se nisam imala posebno pripremala. Prirodnom strahu je doprineo noćni ambijent na Mamuli. Čast je naći se u istom filmu u kome je i Franko Nero, a isto važi i za naše glumce. To su velika imena i imponuje mi što sam imala priliku da radim sa njima.” Osim u filmovima, Sofiju smo gledali u emisiji „Moja kuhinja, moja pravila”, ali i kao voditeljku kviza „Zlatni krug”. Kada je reč o novim projektima, Sofija kaže: „Za sada se ništa ne zna. Postoje neke ponude, ali još uvek ništa nije sigurno.”

2 „Mamula“: Mračna bajka sirenine pesme

Ulogu Aleksa koji svoje drugarice dovodi na ovo mračno ostrvo tumači Slobodan Stefanović. Slobodan se pored drugih žanrova oprobao i u mjuziklima. Zanimalo nas je kako se nakon ovog žanra pripremao za ulogu u hororu. Njegov odgovor potvrđuje da ne postoje loše uloge, već samo loši glumci i da je veoma dorastao zadatku, što publika koja prati njegov rad dobro zna.

„Ako mislite da je igrati mjuzikle lakše nego bilo koji drugi žanr, varate se. Mjuzikl je ozbiljan žanr, trenutno najpopularniji u svetu i donosi najviše novca pozorišnoj produkciji, a zahteva samo najbolje, dobro obučene i najtalentovanije glumce. S druge strane, horor je specifičan žanr koji ima svoje zakonitosti i potrebe, i u pitanju je sasvim drugačiji medij. U glumačko-zanatskom smislu zahteva trenutni fokus, istinitost, doslednost i niz drugih stvari potrebnih da izgradite tačan i životan lik. Ne razdvajam pozorište, film, serije, sve dok osećam ogromnu radost igranja na svim medijima i u svim žanrovima! Sećam se kupanja na deset stepeni u oktobru mesecu, dok nam brade cvokoću, a mi se smejemo i za kameru izigravamo leto. Sećam se noći posle teških snimanja, i ekipe okupljene oko malog ’smederevca’, pesme uz gitaru i dobru medovaču. Sećam se ulaska u mračnu vodu sa lažnim posekotinama i desetine litara lažne krvi po sebi. Sećam se uvek nasmejane ekipe i zubatog sunca na Rosama, kofe Nutele koja bi nestala već početkom svakog snimajućeg dana. Mnogih stvari se sećam sa osmehom na licu, a to je najvrednije!”

O saradnji sa uveliko osvedočenim glumcima Slobodan kaže: „Mnogo važnija od ’poznatosti’ jeste činjenica koliko je ko dobar glumac i to je moje jedino merilo vrednosti umetnika. Značaj ovog filma je utoliko veći što ima jaku glumačku postavu koja je uradila odličan posao. Za reditelja dobar odabir glumaca uglavnom znači da je pola posla završeno.” Uz osmeh, otkriva nam da li će svoju karijeru nastaviti u inostranstvu i svoje buduće planove. „Voleo bih da kažem – da! Ovaj film otvara nove mogućnosti za veliki deo ekipe. Mene su posle ovog filma neki producenti već videli kao akcionog heroja, i drago mi je što me tako vide. Do internacionalne karijere, nastavljam da igram svoje predstave u Pozorištu na Terazijama, pa navratite.”

Ono što mnogima nije palo na pamet, i uglavnom prolazi nezapaženo iako ostaje negde u „malom mozgu”, ali značajno doprinosi filmu, jeste muzika. Dobra kompozicija je ta koja gledaocima doačrava priču, i, nekada čak i više nego scene, izaziva osećanje straha, melanholije ili sreće, zavisno od tematike. Tvorac te vrste atmosfere u ovom ostvarenju jeste Nikola Jeremić.

„Devedeset posto ambijenta se svodi na koegzistenciju muzike sa scenama. Inače je jako teško praviti muziku za film. Čarolja nastaje tako što prvo osmislite lajtmotiv filma i po njemu gradite sve dalje, jer filmu morate da date identitet po kojem će biti prepoznatljiv. Postoji mnogo poznatih filmova koji su se proslavili upravo zbog melodijskih tema. Svi znamo kako zvuče ’Ratovi Zvezda’, ’Indijana Džons’, ’Pirati s Kariba’ i ’Gospodar prstenova’. Za ’Mamulu’ konkretno, najteže je bilo osmisliti upravo taj jednostavni lajtmotiv koji će se provlačiti kroz ceo film i na kraju kulminirati u glavnoj temi koja se vrti tokom odjavne špice. Kada sam to prevazišao, sve ostalo je lako išlo, jer sam našao ’srž’ muzike za ovaj film”, potvrđuje Nikola moju sumnju da je muzika jedan od važnijih elemenata filma.

Film ne treba stavljati u kalupe, žanrove i gušiti ga kompromisima, udvarajući se publici. „Mamula” može da se dopadne svakome ko ceni dobar scenario i efektne kadrove. Mnogo je lakše skinuti film sa interneta, ali potpuni ugođaj se stiče samo u bioskopu. Uskoro ćete imati priliku da glednjem ovog filma podržite kulturu i umetnost, zato ne dozvolite da nam bioskopi zvrje prazni, samo kao kulturni spomenici, već im svojim dolaskom udahnite život.

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: