Dvorci Vojvodine: Sokolac i Ečka

Submitted by Aleksandar Mili... on 05/04/2015 - 15:16

Naše izuzetno interesantno upoznavanje sa istorijom dvoraca Vojvodine nastavljamo odlaskom do Novog Bečeja, gde se, nedaleko od grada, skretanjem sa glavnog puta stiže do dvorca Sokolac. Odmah napominjem da je dvorac Sokolac zatvoren za posetioce, ali je za našu grupu bio otvoren. Kada smo skrenuli sa glavnog puta, nijedan detalj nije odavao utisak da se bližimo zdanju koje je spomenik kulture od 2001. godine. Put je, bar tada, bio u, malo je reći katastrofalnom stanju. Ni slutio nisam da je to uvertira za nešto mnogo strašnije.

1 Sokolac

Došli smo pred kapiju dvorca, izašli iz autobusa i krenuli ka njemu. Ušetali smo u ogromno dvorište iz kog se naziralo ovo nekad prelepo zdanje. Namerno sam upotrebio reč „nekad” direktno stavljajući do znanja da su to davno prošla vremena. Bio sam neizmerno rastužen zatečenim prizorom. Dvorac je u užasnom stanju, fasada je oronula i otpala, dok glavno stepenište izgleda kao da je preko njega prešla tenkovska brigada. Sam pogled na spoljašnjost ovog dvorca izaziva jezu, ali se iza oronulih zidova i predivnih stubova može videti fenomenalan stil gradnje. Kada sam pomislio da ne može gore od ovoga, usledio je još veći šok. Ušao sam u glavno predvorje dvorca. Neverovatna unutrašnja lepota ovog mesta me je očarala. Očigledno je relativno skoro sređen. Iz predvorja smo kročili u hodnik iz kog se pravo izlazi na terasu koja je u lošem stanju, a ako se pođe desno dolazi se do sobe u kojoj se nalazi portret Lenke Dunđerski, neprocenljive vrednosti. Portret je uradio Uroš Predić. U svom dnevniku, u leto 1894. godine, Lenka Dunđerski je o portretu rekla: „Namolovan mi portret. G. Uroš je to uradio znalački, majstorski. Otac je veoma zadovoljan slikom i bogato je nagradio g. Uroša. I ja sam zadovoljna, ne bih mogla reći oduševljena zbog mog trenutnog stanja, ali slika je lepa i sobom sam zadovoljna na njoj. Ko zna, možda će taj portret ostati jedini trag od mene, da sam ikada postojala na ovom svetu. Ah, da ga bar vidi Onaj kome je namenjen.” Nesumnjivo je poslednjom rečenicom Lenka mislila na našeg pesnika Lazu Kostića.

2 Sokolac

Dvorac je sasvim prazan, jer je, kao i većina ovih zdanja širom Vojvodine, bio potpuno opljačkan. Krenuo sam ka izlazu i tada sam sa desne strane primetio prostorije na koje prilikom ulaska nisam obratio pažnju. Šok i neverica. Dvorac su osvojili vlaga, buđ i tama. Veći deo dvorca je u ovakvom stanju.

3 Sokolac

Naravno, čovek koji pokušava da ga održi u koliko-toliko pristojnom stanju ispričao nam je pojedine detalje o istoriji Sokolca. Dvorac je izgradio Lazar Dunđerski u poslednjim decenijama XIX veka. Čitavo imanje koje se zvalo Veliki salaš, veličine 3997 jutara, u miraz je dobila ćerka Lazara Dunđerskog Emilija Ivanović. Ceo dvorac je urađen u klasicističkom stilu, u šta sam se lično uverio u koliko-toliko sređenim prostorijama dvorca. U restauriranim delovima, pogled na plafon je zapravo ono što oslikava lepotu ovog mesta.

O dvorcu Sokolac postoji i jedna legenda, što se manje-više uklapa u priče o vojvođanskim kaštelima i dvorcima. Svaki ima po neku legendu. Ova kaže da je vlasnik dvorca Lazar Dunđerski bio strastveni kockar. Iako je bio dobar u igri, jednog dana je uzgubio i dvorac i kompletno imanje. Protivnik Dunđerskog mu je ponudio mogućnost da celo imanje povrati samo jednim pucnjem. Ali to nije bio nimalo lako zadatak. Naime, Lazar je morao da pogodi jabuku na glavi svoje supruge. Iako je postojala realna mogućnost da pored imanja izgubi i ženu, on je prihvatio ponudu. Nanišanio je, zadržao dah, opalio. Nije mu zadrhtala ruka, pogodio je jabuku na glavi svoje supruge i povratio ceo posed.

Posle vrlo interesantnih detalja koje smo saznali o Sokolcu, nastavili smo do Novog Bečeja gde je usledila pauza koju sam iskoristio za šetnju obalom Tise. Nekoliko sati kasnije bili smo pred našim poslednjim odredištem za ovaj dan, kaštelom Ečka kod Zrenjanina koji je izuzetno očuvan i danas je hotel. Dvorac Ečka je otvorio Lazar Agošton 1820. godine. Za ovu posebnu priliku, kuvar je doveden ni manje ni više nego iz Beča. Sve je blistalo za događaj na kojem su prisustvovale zvanice iz Beča i Budimpešte. Koliko je ceremonija otvaranja bila značajna govori činjenica da je njoj prisustvovao najbogatiji ugarski vlastelin – grof Esterhazi.

2 Ečka

Uveče 29. avgusta 1820. godine priređen je veličanstveni vatromet. Ujutru su svi staanovnici Ečke bili na ceremoniji osvećenja dvorca. Posle ručka su gospoda išla u lov, a dame se provodile ugondolama po Velikom jezeru i Begeju. Vrhunac svečanosti je bio ečanski bal. Treći dan svečenosti pripao je čudu od deteta, čuvenom Francu Listu. Kaštel je u evropskim okvirima bio poznat kao centar za okupljanje ljubitelja lova, pa i ne čudi da se ovaj dvorac često nazivao lovačkim. U njemu su česti gosti bili srpski prestalonaslednik Aleksandar Karađorđević i austrougarski prestalonaslednik Franc Ferdinand. Interesantno, Franc Ferdinand je poslednji put u dvorcu u Ečkoj boravio 26. juna 1914. godine, samo dva dana pre nego što ga je u Sarajevu ubio član Mlade Bosne Gavrilo Princip.

Poslednji udarac je Kaštel pretrpeo u Drugom svetskom ratu kada je bio potpuno razoren. Vlasnici su zauvek napustili Kaštel i otišli u Ameriku. Od devedesetih godina prošlog veka Kaštel se nalazi pod zaštitom Zavoda za spomenike kulture.

Ono što moram da pomenem jeste fenomenalna uređenost parka u sastavu dvorca, koji deluje kao iz mašte. U mnogim delovima podseća na slike koje se mogu videti u Francuskoj, Austriji itd. gde se izuzetan značaj pridaje gotovo simetričnoj, savršenoj uređenosti svakog dela parka. Pun utisaka, sa grupom naših turista sam se vratio u Beograd. Pored toga što sam naučio mnogo iz istorije, postao sam svestan činjenice da Srbija i te kako ima šta da ponudi. Svi jurimo u beli svet da bismo videli lepote koje nam on nudi, često nesvesni koliko tajni krije naša zemlja, koliko je lepa Srbija. Na kraju, nismo ni svesni koliko malo poznajemo sopstvenu zemlju, a sve nam je tu, nadohvat ruke. Samo treba da to uhvatimo, čvrsto stisnemo rukom i dopustimo da postane deo nas!

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: 

Comments

Submitted by Лутер (not verified) on 06/04/2015 - 03:18
Прелепо. Апсолутно фантастично. Толико Србија има ствари за открити, толико лепота. Сваки слободан моменат грађанин Србије треба да посвети истраживању своје земље, њене лепоте и чари, да отпутује и упија нашу богату историју.