Intervju: „Mr. Rabbit”

Submitted by Marko Rakićević on 25/01/2015 - 13:21

Aleksandar Danilović aka Mr. Rabbit je valjevski tekstopisac, muzičar i MC. U svetu muzike se pojavljuje sa bendom Ira (2009–2012). Početkom 2011. započinje rad na solo projektu. Sredinom 2013. objavljuje spot za pesmu „Noćna luka brodova”, a početkom naredne godine i spot za pesmu „Tender” (saradnja sa bendom Township Rebellion). Početkom 2014. završava rad na albumu, te ga u julu mesecu pod imenom „Noćna luka brodova” objavljuje za beogradsku izdavačku kuću Lamshade Media.

U međuvremenu, krajem 2013, okupljen je bend koji čine Mila Ristović (vokal), Marko Ilinčić (klavijature), Miloš Jevtić (gitara), Lazar Antonić (bas) i Anđelko Arnaut (bubnjevi). U julu 2014. Aleksandra prvi put vidimo sa bendom sa kojim, u saradnji sa Sanjom Vučić (ZAA), snima live session za pesmu „Želje” i za pesmu „Sima” u saradnji sa saksofonistom Urošem Nedeljkovićem i Jovanom Kneževićem (Mašta Bašta). U oktobru 2014. bendu se priključuje i Đurđa Petrović (vokal), a sam bend preuzima ime Mr. Rabbit.

Njihov zvuk obiluje žanrovskim lutanjima – počev od hip-hopa i roka, preko fanka i popa, do nu-metala i elektronike – te ga sam bend naziva alternative hip-hop/fusion žanrom. Nastao je kao proizvod dugog rada benda koji stoji iza autora i mnogobrojnih gostiju na albumu, od kojih su neki Darko Đukić, Tkač i Nikolina (Tremendum), Township Rebellion, Uroš Nedeljković, Đurđa Perović, Petar Belaćević i Nikola Spasić (Peripetia), Boško Ranković i Igor Milićević (Deca Apokalipse), Jovan Knežević (Mašta Bašta), Sanja Vučić (ZAA), Ser Kromi, Aftalyfe, Milica Petronijević, Jakula...

PP: Vaš prvi album „Noćna luka brodova” je izašao pre gotovo pola godine. Do sada su se, pretpostavljam, slegli utisci. Kako ljudi reaguju na vašu muziku i da li ste zadovoljni reakcijom publike?

- S obzirom na činjenicu da smo svi mi, pored toga što se bavimo ovime čime se bavimo, još ponešto, utisci se još uvek sabiraju. Za sada smo više nego zadovoljni reakcijama publike, ali očekujemo da doživljaj zaokružimo nakon bližeg druženja sa slušaocima na nastupima i koncertima. Sve u svemu, mislim da smo prevazišli moja očekivanja.

PP: Za one koji još nisu čuli za vas, kako mogu da dođu do albuma? Nastupate li, i gde mogu da vas vide u narednom periodu?

- Album može da se presluša preko online muzičkih servisa kao što su DeezeriTunes. Takođe, album je odskoro dostupan i na Jutjubu, te tu ljudi mogu da ga poslušaju, ali i da pogledaju neke od naših spotova. Naravno, preko naše zvanične Fejsbuk stranice može da se poruči i CD, odnosno fizičko izdanje „Noćne luke brodova”. Tako da, kolekcionari i ljubitelji „starina”, javite nam se; broj diskova je ograničen. Što se nastupa tiče, početkom sledeće godine (2015) planirana je promocija albuma, najverovatnije u prestonici, ali ne bih ništa definitivno da najavljujem pre nego što dobijem konačan datum. Nakon toga, sigurno ćemo se potruditi da „Noćnu luku brodova” donesemo gde god budemo mogli.

PP: Od kada traje vaša zainteresovanost za muziku i koji su vam muzički uzori? Da li postoje neki uzori i u nekim drugim sferama umetnosti kao što su književnost, film, strip itd.?

- Šta znam… Mislim da se kod svakog čoveka zainteresovanost za muziku javlja još od malih nogu, tako da je i sa mnom slična situacija, mada sam kao klinac uvek imao više simpatija prema knjizi. Što se uzora tiče, ima raznih. I u principu ne volim da ih nabrajam, ali recimo da su među muzičkim uzorima sigurno Slug iz američkog hip-hop sastava Atmosphere, zatim Flobotsi, Cypress Hill, The Roots, Sage Francis, P.O.D., Porcupine Tree, Morcheeba, EKV… A što se ljudi van sveta muzike tiče, i njih je mnogo, jer svako delo na neki način ostavi neki utisak. Ali recimo da su tu Ticijano Skalvi, italijanski novinar i tvorac Dilana Doga (skoro svako ko me poznaje zna da sam zaluđenik), zatim možda Kami, Borhes, Bulgakov, Dostojevski, Orvel, Miljković, Kiš, Andrić  i mnogi drugi.

PP: Prilikom jednog gostovanja na televiziji, izjasnili ste se kao protivnik rijaliti emisija i saradnje sa pop-folk zvezdama i zvezdicama, bez obzira na to što bi takve stvari verovatno predstavljale dobru odskočnu dasku. Koje su to druge metode, koje se ne kose sa vašim stavovima, kojima se muzičar u Srbiji danas može koristiti da dođe do publike i predstavi joj svoje delo?

- Hm, ako izuzmemo činjenicu da je naša realna stvarnost jedan veliki rijaliti, onda – da, i dalje se slažem sa ovom konstatacijom. Šalu nastranu (ili ne?), živimo u digitalnoj eri društvenih mreža, te mislim da su one danas (na našu sreću ili žalost) možda i  jedini način za promovisanje uopšte, pa time i za promovisanje mladih muzičara. Mada, društvene mreže su jedna velika džungla u kojoj se čovek lako izgubi, tako da mislim da je danas jedini metod upornost, to jest jaka želja da se nešto uradi, da se izroni iz te džungle. I mnogo, mnogo strpljenja.

PP: U pesmi „Želje” govorite o malom čoveku i njegovoj svakodnevici, o čoveku koji je završio školu a u džepu ima samo sitniš i deca su mu gladna. Kakve će posledice ostaviti na te klince prizor roditelja koji je završio školu i od nje nema ništa a, opet, tu decu ubeđuje da se školuju?

Mislim da su devedesete sasvim jasan pokazatelj. Tu imamo decu školovanih roditelja koji u jednom trenutku raspadanja države gube sve i dolaze na ivicu egzistencije. Oni su se vodili tom logikom, te nam je istorija pokazala kakvi su oni postali, a kakvi su tek danas njihovi klinci. Malo-malo pa dobijemo novi naslov u novinama. Kao da smo akteri neke holivudske krimi serije. Nekako, mislim da spadam u onu grupu retkih sanjara i pustih romantika koji smatraju da školovanje nije radi novca i materijalne dobiti, već radi nas samih. Znanje radi znanja. Zato se, recimo, divim mladim ljudima koji, kada upisuju fakultet (ako ga uopšte upisuju), upisuju ono što vole, a ne ono što će im sutra „sigurno” doneti novac. A takvih je jako malo. Zato je sve više nezadovoljnih i depresivnih ljudi koji mrze, pre svega svoj poziv i posao, a zatim i sve ostalo, uključujući i sam život. Bilo kako bilo, mislim da, s jedne strane, nismo naučili šta je pravi smisao samog školovanja, a da, s druge strane, nije ni imao ko da nas tome nauči.

PP: Kroz tekstove vaših pesama često se provlače reči „san” i „sanjati”. Koliko su snovi važni vama i bilo kom drugom čoveku?

- Da pogledamo Nolanov Inception, pa će nam biti jasno kol'ko koristi zapravo ima u snovima. Šalu nastranu, maločas rekoh da sam sanjar, ali valjda taj surovi realizam dolazi s godinama. Da uživam dok sam mlad… Elem, mislim da su snovi dosta bitni za svakog čoveka, jer su oni, na neki način, ono što ga u najtežim momentima drži dalje od potpune propasti i konačnog sloma. Kroz snove se donekle identifikujemo s malom decom, a u svetu odraslih ljudi, prepunom briga i svakodnevnih problema, i te kako je bitno ponekad biti poput malog deteta. Naravno, mislim da smo mi Srbi tu misao previše bukvalno shvatili, pa do četrdesete živimo sa roditeljima.

PP: Motiv Domanovićevog „Mrtvog mora” može se naći u pesmi „Luda kuća”. Kako biste prokomentarisali Domanovićevu univerzalnost koja se može primeniti na bilo koje doba naše istorije?

- Nastranu to što je Domanović bio genije svog, ali boga mi i našeg vremena, rekao bih da mi nikako da se opasuljimo. Upravo ta činjenica da se njegov kritički realizam može primeniti na bilo koje doba naše istorije deluje ponižavajuće i pokazuje nam koliko zapravo ne vidimo dalje od sopstvenog nosa. Svi se pravimo pametni, a iste greške ponavljamo iz generacije u generaciju. Dovoljno je da pogledamo savremenu političku i društvenu situaciju, uz blag osvrt na najbližu nam prošlost i sve će nam biti jasno. Valjda je najlakše plivati nizvodno i okretati se kud vetar duva. Kao što rekoh, sanjara je sve manje, bar onih kojima jedini san nije da im „uleti Bajern iz dvojke u keca”.

PP: Kažete da je olovka vaš mač. Koliko verujete u snagu i moć pesme i njen uticaj na slušaoca?

- Rekao bih da je uticaj muzike, pogotovo na mlade ljude, veoma veliki. Samo pogledajmo prve trenutke srednjoškolskog doba, kada se novopečeni srednjoškolci suludo identifikuju sa određenim muzičkim žanrovima. Negde sam čitao da se za mnoge psihijatriske slučajeve koristi muzika kao sredstvo lečenja. Mislim da samo taj podatak dovoljno govori koliko muzika može da ima uticaja na određenu ličnost. I ne samo muzika; nisu bez razloga kroz istoriju mnogi pesnici bili osuđivani kao politički nepodobni i nisu džabe njihove pesme zabranjivane, a kasnije služile kao nadahnuće generacijama. Pa pogledajmo samo naše narodne epske pesme i uticaj koje su one imale na opstanak našeg naroda! Tako da, sigurno da je olovka i dalje mač, ali mač sa kojim se mora pažljivo rukovati, jer on ipak ima dve oštrice.

PP: Imate li neku novogodišnju poruku za naše čitaoce?

- Onako, stereotipno, svima želim srećne praznike, da čitaju vaš portal i da slušaju dobru muziku. I, ono najvažnije, da svi probamo da budemo, pre svega i iznad svega – ljudi.

 

Album preslušajte na sledećim linkovima:

 http://www.deezer.com/album/7939914

 

Više na:

www.facebook.com/mrrabbitofficial

www.youtube.com/user/OfficialMrRabbit

www.lampshademedia.rs

 

 

Napomena: 
Nijedan deo teksta ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: