„Fight Club”

Submitted by Goran Popović on 27/02/2013 - 16:21

fc1

Možda nekome smeta, ili smatra nepotrebnim pokretanje bilo kakve diskusije koja bi se mogla ticati prošlih ostvarenja, ma koliko ona bila popularna, priznata, proslavljena, ili pak poznata samo užem krugu ljudi. Živimo u eri informacionih tehnologija, lako dostupnih sadržaja i podataka. Rastući broj novih filmova, serija, književnih dela, u velikoj meri premašuje naše mogućnosti upijanja novih informacija. Zašto bi se onda neko u svoj toj trci i gunguli osvrtao na prošla ostvarenja, ili, ne daj Bože, pogledao isti film više od jednog puta. Malo je filmova koji mogu okupiti i zainteresovati novu publiku dugo nakon svog zenita.

Bilo da sebe smatrate jedinim istinskim poznavaocem svog omiljenog filma i prezirete svakog novog obozavaoca, jer samo vi znate istinske motive reditelja i likova, ili ste srednjoškolka s citatima Tajlera Dardena istetoviranim na stomaku, činjenica je da Fight Club uspeva da iznova reformiše svoje snage i privuče novi naraštaj poklonika. Najvećim delom zbog svoje revoltirane smelosti, a delom zbog aktuelnosti mentaliteta koji formira i sa kojim je i više nego moguće identifikovati se u današnjem vremenu. Napisano je nebrojano mnogo tekstova na ovu temu, i neko je možda već prevrnuo očima kada je video naslov ovog članka, ali upravo je sposobnost podsticanja neprestane inspiracije i interpretacija odlika istinski velikog dela.

fc

Ovom prilikom se neću mnogo zadržavati na radnji filma, jer verujem da je većina upoznata sa istom, a ukoliko niste, predlažem da to što pre ispravite. S druge strane, upuštati se u donošenje sudova, zaključaka, testirati poznavanje dogadjaja za vreme snimanja, lični svet glumaca, kao i šta su doručkovali na dan snimanja, iznedriće haotične rasprave, kao na primer one vođene o još jednom filmu iz iste godine – The Matrix. Naravno da samo vi znate šta je zapravo matriks i složenu harmoniju filozofskih ideja koje se u njemu prepliću, uz to, vi ste ga odgledali čim je izašao u bioskopu, tako da ste samim tim kompetentniji da podučite druge. Tako je i sa Fight Club-om, pa ću ja ovde obrazložiti samo blagu komparaciju između Palahnjukovog dela i Finčerove kreacije, koja zainteresovanim može poslužiti kao baza za dalje angažovanje.

Finčer je sjajan reditelj i imao je iza sebe par istinski zapaženih ostvarenja pre nego što se prihvatio režiranja Fight Club-a. Ipak, mislim da Palanjuku pripadaju veće ovacije, jer zasluge za nastanak ove nesvakidašnje priče pripadaju isključivo njemu, pogotovo ako uzmemo u obzir velike sličnosti između romana i filma. Istina, reditelj je obavio sjajan posao pri prezentovanju Palahnjukove vizije, čak je i sam Palahnjuk odao priznanje za predstavljeno, ali ne bi trebalo gubiti iz vida odakle je sve poteklo. Daleko od toga da je Finčerov posao potcenjen - isto kao što reditelj, u većini slučajeva, ne bi mogao da napiše sjajan scenario, tako ni autor romana ne bi mogao da otelotvori svoje delo na tako sprektakularan način. Stoga se njih dvojica izvanredno komplementiraju.

cak1

Kada sam govorio o sličnostima između romana i filma, njih je zaista mnogo. Počev od radnje, likova, pa sve do dijaloga. Finčer je bukvalno preuzimao čitave rečenice iz romana. Kao što sam već napomenuo u jednom drugom tekstu, to je dobar potez. Ako je delo kvalitetno napisano, bolje je preuzimati čitave delove, nego ih skrnaviti pokušajima sopstvene interpretacije. Reditelj je umeo da prepozna takve delove i nije se ustručavao da ih prenese. Znam da će se to dopasti vama, zakletim neprijateljima literarnih ekranizacija. Iako je sve više ljudi stava da su sve takve ekranizacije loše, istinski talentovani stvaralac će u takvoj prilici znati da prepozna koje segmente bi trebalo zadržati, a koje preoblikovati, samim tim dopuniti i transformisati prvobitnu viziju.

Ukoliko ste u prilici, i ako ste veliki obožavalac filma, pokušajte da pribavite roman pisan na engleskom jeziku i videćete na šta sam mislio. Knjiga postoji i u srpskom prevodu, ali ukoliko želite da osetite atmosferu iz Finčerovog ostvarenja mislim da bi ipak bilo svrsishodnije da delo pročitate u originalu. Stil uglavnom nije previše kompleksan, tako da ćete uz manju pomoć rečnika uspeti da izadjete na kraj sa romanom, čak i ukoliko niste vrsni poznavalac engleskog jezika. Opet napominjem, zavisno od mogućnosti i želja. U novijim izdanjima možete naići i na pogovor u kome Palahnjuk daje retrospektivu razvoja i uticaja koje je njegovo delo ostvarilo na mnoge ljude, kulturu, kompanije i organizacije. Kako autor navodi, sama ideja borilačkog kluba i transformacije kroz koje glavni lik prolazi su podređene jednom motivu – simpatijama naratora prema Marli Singer. Tako da se u osnovi romana nalazi ljubavna priča. Ono što može biti zanimljivo pomenuti tiče se mnogobrojnih recepata za spravljanje domaćeg eksploziva, sa kojima se susrećemo, kako u filmu, tako i u romanu. Iako je prvobitno Finčerov Tajler Darden trebalo da navodi ispravna upustva, od namere se odustalo radi sigurnosti gledalaca. S druge strane, u romanu možete pronaći originalne upute. Citiraću frazu korišćenu od strane američkih medija: „Ne pokušavajte ovo kod kuće”. Što će vas naravno dodatno podstaći da to zaista i pokušate. Borilački klub će sigurno nastaviti da inspiriše nove naraštaje i pokreće nova pitanja i tumačenja, nadahnuti nove ideje ili zloupotrebe. Ma koji slučaj bio u pitanju, uspeo je da sebi osigura istaknuto mesto na svetskoj pozornici, svidjalo se to nama ili ne.

cak 

Napomena: 
Nijedan deo materijala ne sme biti reprodukovan bez prethodnog odobrenja autora ili redakcije portala. Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare.
Podeli: 

Comments