V/H/S serijal se nastavlja. Posle prva dva dela pred nama je i treći, pod imenom Viral, snimljen 2014. godine. Dakle, za one koji nisu upoznati sa ovom franšizom, reč je o još jednom „vešticoblerolikom” filmu (gle čuda, baš ih nema u poslednje vreme). Radnja je, dakle, viđena okom kamere nekog od protagonista ili okom nekog od milijardutristahiljada objektiva koji su se nekako našli na mestu ultrainteresantnog događaja. Reč je serijalu omnibusa, tj. svaki film se sastoji od nekoliko međusobno nepovezanih priča. Budući da su prva dva dela bila, blago rečeno, očajna, pravo osveženje i iznenađenje jeste to da je treći još očajniji, i na taj je dokazano da je moguće napraviti veću glupost nego što su to bili V/H/S 1 i 2.
Viral nije potpuno „vešticobleroliki”, jer povremeno (i više nego povremeno) radnju posmatramo iz trećeg lica, što je za found footage film potpuno nedopustivo. U ovom nastavku imamo četiri pričice, tri zasebne i jednu koja se proteže kroz ceo V/H/S 3, u, da tako kažem, pauzama ostalih. Ako pođemo od starog „pravila” za horore, a koje kaže: „Što atraktivnije glumice, to gluplji film”, i ukoliko uzmemo u obzir da su protagonistkinje trećeg nastavka filma V/H/S prilično zgodne, nije teško sabrati dva i dva. Ono što je kvalitet ovog dela u odnosu na njegove prethodnike iz serijala jeste minutaža, to jest – znatno je kraći od njih. Imajući u vidu šta je pred nama, to je svakako plus.
Ipak, postojala je mogućnost da to tako ne bude, pošto je bilo planirano da film sadrži još jedan segment, a od toga se odustalo u poslednjem momentu kako celokupno ostvarenje ne bi bilo predugačko. Ipak, ko želi da se dodatno muči, pomenuti deo će se naći na ograničenoj seriji blu rej i di-vi-di diskova.
Reditelji su potpuni amateri, tj. tako deluju. Da je ovde reč o studenskom filmu sa „BK” filmske akademije, onda bi možda i zaslužili kakvu-takvu simpatiju, ali pošto to nije slučaj, onda drvlje i kamenje kojima je kritika obasula celu franšizu svakako nije uzalud bačeno. Nikome, zapravo, nije jasno iz kog razloga se novi delovi uopšte snimaju. Verovatno zato što ima „frikova”, kao što je potpisnik ovih redova, koji gledaju sve sa horor predznakom, pogotovo serijale koje su iz nekog razloga počeli da prate.
Ipak, u filmu Viral ima i jedan detalj koji je za pohvalu, izuzev njegove kratkoće, a to je činjenica da ćemo ćemo u jednom segmentu videti najbukvalniju moguću personifikaciju termina monster cock; vrlo zanimljivo, verujte.
Interesantno je da je Robu Zombiju bilo ponuđeno da režira jedan „filmić” u okviru ovog omnibusa, ali je on to odbio jer nije mogao da se dogovori sa produkcijskom kućom zaduženom za celokupno ostvarenje oko toga kako bi trebalo da se razvija priča. Imajući u vidu da je Zombi sada već dokazan kao reditelj velike lucidnosti, i da često donosi nešto novo pred horor publiku, jasno je u kome leži problem što se njegovo angažovanje u okvru projekta Viral nije ostvarilo. To je u neku ruku dobro, jer ma koliko on uneo kvaliteta u svoj segment, sve bi to bilo poništeno katastrofalnim rediteljsko-scenarističkim poduhvatima ostalih koji su sklepali ovaj film.
Iako smo svake godine bili svedoci po jednog ostvarenja iz V/H/S franšize, ostaje nada da ćemo u ovoj 2015. biti pošteđeni novog nastavka. I ne samo to, moramo da budemo pozitivni i verujemo da više nikada filmsko platno neće ugledati novu „video-kasetu”. Ako se to i desi, svakako ćemo biti tu da popljujemo ili pohvalimo. Mada, ovo drugo – čisto sumnjam...